Marijana Pajvančić – Studentski i građanski protesti u Srbiji iz globalnog ugla

Autorka: Marijana Pajvančić, Izvor: Peščanik

Kako je počelo? Nakon pada nastrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1.11.2024. godine i pogibije 14 ljudi, građani i građanke Novog Sada spontano su se okupili i mirno u tišini prošetali gradom. Iz dana u dan, iz sata u sat, pratimo sve što se u protekla četiri meseca događalo u Srbiji. Povremeno kao sporedne informacije saznajemo ponešto o reakcijama u našem okruženju i svetu. Podaci o tome govore puno. Ovo je pokušaj da se ukaže i na značaj koji studentski i građanski protesti imaju ne samo na lokalnom već i na globalnom nivou.

Skupovi podrške iz dijaspore. Do 25.3.2025. godine skupovi podrške studentima i studentkinjama, građanima i građankama Srbije održani su na svim kontinentima, uključujući i Antarktik, u 48 država od kojih su 33 države u Evropi, u 158 gradova od kojih su 115 u Evropi, 26 u Severnoj Americi, 6 u Australiji i na Novom Zelandu, 4 u Aziji, 3 u srednjoj i južnoj Americi, 3 u Africi i jedan na Antarktiku.

Broj gradova u kojima su održavani skupovi najveći je u SAD: 20 gradova, u Nemačkoj u 15 gradova, Španiji 9, Bosni i Hercegovini 7, Hrvatskoj 7, Italiji 6, Švajcarskoj 6, Norveškoj 6, Kanadi 6, Australiji 5, Sloveniji 5. U najvećem broju gradova skupovi su održavani u više navrata, u nekima čak sedam ili osam puta (npr. Beč, Njujork, Toronto, Frankfurt).

Beležimo i primere podrške koja dolazi od samo jedne ili dve osobe sa Grenlanda, Antarktika, Kenije, Kilimandžara.

Mirni studentski i građanski protesti podstakli su dijasporu. Sve je započelo u prvoj polovini decembra 2024. godine skupovima podrške studentima i građanima koja je dolazila iz zemalja regiona, Evrope i Severne Amerike. Broj zemalja i gradova se povećavao, naročito nakon velikih protesta u univerzitetskim centrima u Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Pazaru, Nišu, Beogradu. U periodu od 22. februara do 25. marta broj gradova u kojima su održani skupovi podrške povećao se sa 115 na 157, od toga najviše u Evropi.

Komunikacija, povezivanje i uspostavljanje horizontalnih veza dijaspore išlo je u dva smera. Jedan ka povezivanju sa matičnom zemljom. Drugi ka povezivanju i koordiniranom delovanju dijaspore iz različitih zemalja.

Dijaspora prati proteste u Srbiji. Aktivnosti su sinhronizovane. O tome govore datumi održavanja skupova (1. februar, 15. i 30. mart), vreme (11:30 i 11:52), moto pod kojim se skupovi održavaju (u zemljama regiona moto je bio „Jedan svet jedna borba“, u svetu moto je bio „Ceo svet vas vidi“), vizualno prepoznatljivi i jednoobrazni pozivi uz neku od ključnih reči kao npr. „pumpaj“ uz navođenje naziva grada, mesta i vremena održavanja skupa koji su distribuirani po mrežama, brižljivo odabrana mesta na kojima se skup održava (npr. nakon nominovanja studenata za Nobelovu nagradu za mir, skup u Oslu održan je ispred zgrade Nobelovog komiteta).

Oblici u kojima se podrška dijaspore manifestuje su različiti. Navodimo neke primere.

Podrška asocijacija studenata kolegama u Srbiji koju upućuju studenti sa univerziteta u Milanu i Paviji, udruženje studenata slavistike iz Poljske, organizacija srpskih studenata „Rasejanje“ iz Finske, Udruženje studenata iz dijaspore, Evropska studentska unija (CUSU) i univerzitetska asocijacija Circle U, Srpski kulturni centar iz Karlsruea, studenti sa univerziteta u Solunu i drugi.

Paralelno se uspostavlja komunikacija među strukovnim organizacijama koje okupljaju i studente i profesore, kao na primer sociološko društvo Hrvatske, udruženje studenata psihologije „Sinapsa“ iz Bosne i Hercegovine, udruženje za razvoj obrazovanja „Ekualis“ iz Severne Makedonije, studentski parlament Fakulteta za humanističke studije Univerziteta na primorskem iz Kopra, studenti Univerziteta u Banjaluci, studentski zbor Fakulteta političkih znanosti Zagreb, Studenti Filozofskog fakulteta u Rijeci, studentski zbor sveučilišta Jurja Dobrile u Puli, studenti Fakulteta političkih nauka u Podgorici, studenti Univerziteta u Podgorici i drugi.

Brojna pisma podrške akademske zajednice iz dijaspore upućuju se već od decembra 2024. pa sve do danas (npr. pismo akademske javnosti u Švajcarskoj poreklom iz Srbije). Broj potpisnika pisama podrške se povećava, a krug potpisnika se širi. Pisma podrške ne potpisuju samo pripadnici akademske zajednice poreklom iz Srbije. Njima se pridružuju i drugi pripadnici akademske zajednice iskazujući solidarnost sa svojim kolegama. Podrška je stigla sa više od 100 univerziteta u svetu, kao i iz akademija nauka. Navodimo samo neke: Oksford, Kembridž, London, Ekseter, Brajton, Stenford, Berkli, Harvard, Boston, Kolumbija, Kalifornija, Krakov, Bern, Stokholm, Kopenhagen, Vaterlo, Padova, Milano, Firenca, Berlin, Prag, Beč, Krems, Humbolt, Birmingem, Pasau, Madrid, Edinburg, Bristol, Mičigen, Kipar, Ilinois, Bristol, Gloster, Sorbona, Zagreb, Tokio, Luksenburg, Ljubljana, Majnc, Toronto, Amsterdam, Nju Meksiko, Melburn, Malme, Karlton i drugi, kao i akademije nauka iz Beča, Praga, akademija lepih umetnosti iz Palerma i drugi.

Reagovano je na konkretne događaje. Navodimo dva poslednja primera: Međunarodna akademska zajednica, koju čine najpoznatiji svetski mislioci, filozofi i nobelovci, akademici, akademska javnost objavila je apel podrške srpskim studentima i profesorima na kome je više od 1.700 potpisa, kojima je od srpskih vlasti zatraženo sprovođenje hitne i transparentne istrage o zvučnom napadu koji je na protestu 15. marta u Beogradu izazvao paniku, strah i povređivanje ljudi. U više od 40 gradova održani su 24. marta skupovi podrške kada su studenti i građani organizovali protest i zahtevali da se kao kulturno dobro zaštiti zgrada Generalštaba koju je NATO bombardovao 1999. godine.

Neke davno uspostavljene veze između gradova u Srbiji i gradova u drugim zemljama se intenziviraju, što učesnici skupova podrške naglašavaju u svojim porukama (npr. Narvik u Norveškoj i Kikinda, Modena u Italiji i Novi Sad).

Organizovanje i povezivanje dijaspore je intenzivirano. Formirana je skupština dijaspore 6.2.2025. godine koja okuplja više od 1.500 članova, intenzivno se angažuju neformalne grupe koje pripremaju i organizuju skupove podrške, koriste se različite mreže za komunikaciju, fondacija „Alek Kavčić“ prikuplja donacije za podršku prosvetnim radnicima kojima plate nisu isplaćene kao vid solidarnosti, naši sunarodnici nam se obraćaju i drugo.

Izveštavanje medija u svetu. Izveštavanje svetskih i domaćih medija o skupovima podrške dijaspore studentima i građanima Srbije bilo je najpre sporadično. Vremenom je intenzivirano. Sistematsko medijsko praćenje aktivnosti dijaspore za sada izostaje.

Ovih nekoliko najvažnijih informacija koje sam prikupila prateći aktivnosti dijaspore mogli bi biti podsticaj za istraživače, naučnike, poslenike u oblasti kulture i sve one za koje bi to moglo biti korisno u oblastima u kojima rade.

Spisak država i gradova u kojima su održani protesti podrške studentima u Srbiji

Tekst je prenet sa portala Peščanik.