Sofija Mandić – Još jedan nenadležan

Autorka: Sofija Mandić, Izvor: Peščanik

Kriminalistička policija je pre dva dana, bez sudskog naloga, ali po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, ušla u prostorije pet udruženja građana. Izvršna vlast voli da ih zove nevladine organizacije, iako to nije pravni oblik organizovanja. Time najbolje ističu ono što ih najviše boli – da ove organizacije rade nešto mimo Vlade. A to je opasna rabota.

Već je bilo reči u javnosti o tome da se pretres prostorija može vršiti samo uz sudski nalog. Organizacije su imale pravo da naoružanim licima koja su došla u njihove prostorije onemoguće ulaz i traže pribavljanje sudskog naloga za pretres. Ali kako je Srbija daleko od pravne države, a po svojoj formi i suštini spin diktatura, udruženja su se odlučila da kabadahijsku posetu ipak prime. Da su se pozivale na Ustav i zakon, da su isticale da policija ulazom bez naloga vrši krivično delo protivzakonitog pretresanja, već sutradan organizacije bi se našle na naslovnicima svih tabloida, a televizijske frekvencije bi vrištale kako nevladini elementi nešto kriju. Ergo, bave se kriminalom.

U dva obraćanja javnosti ovim povodom, Glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović je rekao da je Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije „prikupljalo potrebna obaveštenja na osnovu izjava zvaničnika SAD o nenamenskom trošenju sredstava USAID, u kojima su pomenute i nevladine organizacije u Srbiji“.

Nenamensko trošenje sredstava udruženja sa stanovišta Republike Srbije (nezavisno od toga ko je donator), utvrđuje se isključivo u skladu sa Zakonom o udruženjima. Zakon u članu 41 propisuje da se imovina udruženja:

– može koristiti jedino za ostvarivanje statutarnih ciljeva;

– ne može deliti njegovim članovima, osnivačima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima.

Ukoliko bi udruženje povredilo ovu svoju obavezu, odnosno ukoliko bi trošilo novac suprotno statutarnim ciljevima ili ga delilo na nezakoniti način svojim organima, udruženje bi moglo da odgovara za prekršaj iz člana 73, stav 1, tačka 4 Zakona o udruženjima. Zaprećena kazna za ovaj prekršaj je od 50.000 do 500.000 dinara.

Čitalac već sada primećuje da je tužilac Stefanović nenadležni organ za istraživanje nenamenskog trošenja sredstava. Primetimo da je Stefanović tužilac, a nije Prekršajni sud.

Građanin Stefanović je, ukoliko je toliko bio zabrinut, a u odsustvu pametnijeg posla, mogao napisati zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv pet organizacija, a Prekršajni sud u Beogradu bi mogao da vodi ovaj postupak. Mogao da vodi – jer bi u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka građanin Stefanović, u skladu sa zakonom, morao da navede činjenični opis radnje iz koje proizlazi pravno obeležje prekršaja, vreme i mesto izvršenja prekršaja i druge okolnosti potrebne da se prekršaj što tačnije odredi. Tu bi, u očiglednom nedostatku drugih informacija, mogao da napiše: čuo sam od Marka Rubia. Ili: čuo sam na televiziji. To bi bilo smešno čak i Prekršajnom sudu koji se, po prirodi stvari, svačega nagledao i načitao.

Zato tužilac Stefanović nije morao da se muči i da navodi nekakve činjenične osnove. On je poslao policiju da izvrši pretres i da traži sve. Namestilo mu se, pa mu se može. Kad tražiš sve, možda nešto nađeš, misli Stefanović. Međutim, Stefanoviću bi bio najbolje da nađe svoju nadležnost. To ne bi trebalo da bude tako teško.

Posebno je zabavna „odbrana“ tužioca, nakon što je javnost relativno lako otkrila da je on učestvovao u projektima USAID usmerenim na pravosuđe, kao i da je javna tužiteljka koja postupa u ovom predmetu Jelena Milutinović Ziljkić prošle godine bila na službenom putovanju u Italiji o trošku USAID.

Kaže Stefanović da je opšte poznato da USAID već skoro dve decenije pruža podršku pravosudnim i drugim institucijama u Srbiji i podseća da je podrška institucijama u smislu trošenja doniranih sredstava, kontrolisana dvostruko i od strane organa Srbije i organa SAD, dok to nije slučaj sa nevladinim organizacijama.

Stefanović je i ovde slagao, samo da bi on i njegova saradnica bili pošteni primaoci donacija, dok su udruženja notorni lopovi. Stefanović je rekao neistinu jer donacije udruženjima uvek kontroliše i sam donator, ali i Agencija za privredne registre kroz godišnje finansijske izveštaje. Neretko su udruženja subjekti revizije, poreskih i drugih kontrola.

Ali vratimo se nadležnosti Višeg javnog tužilaštva. Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, ima nadležnost za kontrolu nenamenskog korišćenja sredstava – ali budžetskih sredstava.¹ Te fioke se teško otvaraju. Zato je u paralizi stvarne nadležnosti tako lako i lepo poslati kriminalističku policiju da zastrašuje one koji govore glasno i koji se ne mire sa stanjem u zemlji. Pa ni sa time što Posebno odeljenje ne istražuje korupciju u trošenju budžetskih sredstava ili bilo koju drugu korupciju o čijim šemama prosečan građanin zna dovoljno da bi znao koliko tužilaštvo ne radi ništa.

Osioni tužioci, nenadležni ste za ovonedeljne postupke protiv udruženja, a istovremeno i nedostojni visokih pravosudnih funkcija. Udruženja koja postoje decenijama će iz vaših postupaka izaći čistog obraza. A vi – teško.

 

Tekst je prenet sa portala Peščanik.