Tragovima Sove: vojni obaveštajac iz „Jovanjice“ i ranije povezan sa organizovanim kriminalom

Piše: Sara Smolović, KRIK

„Kakav si ti danas, ono, relacija banka i to?“, pitao je telefonom pripadnik Vojnoobaveštajne agencije Saša Vujisić vođu kriminalne grupe koja je srpskim privrednicima pomagala da utaje porez. Nebojša Kojadinović, vođa ove grupe, potvrdno mu je odgovorio.

Osim što je obaveštajac, Vujisić je bio i vlasnik reklamne agencije i nadao se da će Kojadinović da mu pomogne da izbegne da plati porez državi. Oni, međutim, tada nisu znali da je Tužilaštvo za organizovani kriminal prisluškivalo razgovor iz aprila 2016. u kojem su ugovarali posao – u toku je bila istraga protiv Kojadinovića jer je sa raznim firmama sklapao lažne poslove koji su služili da se utaji porez i nelegalno podigne keš sa računa kompanija.

„Koja ti je sad firma aktuelna?“ pitao ga je Vujisić, a Kojadinović odgovorio: „Ona ista“. Obaveštajac je razumeo: „Aha, ona za kompjutere (…) Pa ništa, onda da ti prebacim nekih 340-350 hiljada.“

Vujisić je novac odmah uplatio, a vraćen mu je svega tri sata nakon ovog razgovora. Susreo se sa Kojadinovićem ispred banke „Inteza“ kod tržnog centra Ušće na Novom Beogradu, a tužilaštvo je snimilo predaju novca. Na ovaj način agent je izbegao da plati više od šest hiljada evra poreza.

Nakon što su optuženi, Vujisić i Kojadinović su priznali krivicu i sklopili pogodbe sa tužilaštvom.

Kojadinović, šef kriminalne grupe čiji je klijent bila i „Južna Bačka”, moćna kompanija koja sklapa milionske poslove sa državom i koja je povezana sa vladajućom Srpskom naprednom strankom (SNS), dobio je dve godine i osam meseci zatvora. Kaznu, međutim, nije odslužio jer je pobegao.

Vojni obaveštajac je prošao bolje: dobio je uslovnu i novčanu kaznu. To ga, ipak, nije podstaklo da prestane da sarađuje sa organizovanim kriminalom.

Saradnja sa Kojadinovićevom kriminalnom grupom je do sad bio u javnosti nepoznat detalj iz biografije Vujisića, koji je od prošle godine poznat po slučaju „Jovanjica“. Naime, svega dve godine pošto je osuđen zbog utaje poreza, Vujisić se navodno upleo u još ozbiljniju kriminalnu mrežu – optuženog narko-bosa Predraga Koluvije kome se sudi da je na imanju svoje kompanije „Jovanjica“ gajio više od tone marihuane.

Vujisić je sa nekoliko policajaca i radnika Bezbednosno-informativne agencije (BIA) optužen da je štitio Koluviju, ali je, za razliku od njih, izbegao hapšenje i nalazi se u bekstvu.

KRIK-ovo istraživanje otkriva da je Vojnoobaveštajna agencija više od dve godine tolerisala Vujisićevu upletenost u kriminal. On je čak i napredovao nakon što je osuđen za utaju poreza, a posao je izgubio tek u januaru 2020, nakon hapšenja Koluvije i bekstva iz zemlje. Otpušten je jer se pet dana zaredom nije pojavljivao na poslu.

Novinari KRIK-a otkrivaju i Vujisićevu povezanost sa uticajnim ljudima koji su bliski vlasti u Severnoj Makedoniji.

Vujisić je u Srbiji osnovao firmu „Balkan arms“ (Balkansko oružje), registrovanu za izvoz naoružanja i vojne opreme, a zatim je poklonio Vojislavu Sparavalu, češkom biznismenu koji je povezan sa ljudima Nikole Gruevskog, bivšeg premijera Severne Makedonije.

U drugoj Vujisićevoj firmi – „Feniks MS Ammunition“, osnovanoj u Severnoj Makedoniji, direktor je bio Đorđi Georgievski – bivši direktor Biroa za javne nabavke koga je na tu funkciju postavila vlada aktuelnog premijera Zorana Zaeva.

Vujisić je pobegao iz Srbije u novembru 2019, ubrzo nakon što je uhapšen Koluvija. U međuvremenu je optužen i početak suđenja u Beogradu je zakazan za maj.

Nije želeo da komentariše slučaj za KRIK jer bi time, kako kaže, bio u riziku odavanja državne tajne – što bi mu donelo još problema.

Mala prevara među poslovnim partnerima

Vujisić je 2015. godine u Vojnoobaveštajnoj agenciji (VOA) bio podoficir i radio je u Prvom vojnoobaveštajnom centru, ali je i razvijao svoje privatne biznise sa strane.

Nije želeo, međutim, da se javno vidi da je vlasnik kompanija, pa su se u zvaničnim dokumentima one vodile na druge ljude.

Tako je sa poslovnim partnerom Stefanom Momićem osnovao reklamnu agenciju „Proscenium“, ali se nije upisao kao vlasnik. „Vujisić iz nekog razloga nije želeo da se prijavi kao osnivač“, kaže Momić za KRIK.

Deo vlasništva u drugoj kompaniji „Proscenium productions“, koja se bavila produkcijom, imala je njegova supruga, glumica Jelena Jovičić. Vujisić, međutim, u jednom od razgovora koje je policija prisluškivala o toj firmi govori kao o svojoj.

Ova kompanija je producirala domaću verziju čuvenog Monti Pajtonovog mjuzikla „Spamalot“ – predstavu u kojoj je igralo nekoliko poznatih glumaca, kao i Vujisićeva supruga. Predstava je 2015. godine imala premijeru, a iste godine su se Vujisić i glumica venčali na Kipru.

Vujisić se na svom profilu na društvenoj mreži „Linkedin“ hvali da ima veliko iskustvo u radu na razvoju predstava i mjuzikala u Srbiji.

Njegov bivši poslovni partner Momić, međutim, kaže da to nije tačno. Vujisića opisuje kao nekog ko nije znao ništa o ovom poslu, ali i kao prevaranta – tvrdeći da mu je ostao dužan 20 hiljada evra.

Problemi su, kaže, nastali tokom produkcije „Spamalota“. „Mi smo sarađivali sa njegovom ženom, a on je u suštini bio levo smetalo,“ kaže Momić za KRIK.

On objašnjava da je njegov kum Nikola Miljković uložio oko 200 hiljada evra u predstavu, a da su Vujisić i njegova supruga obećali da će srediti koprodukciju sa Pozorištem na Terazijama i sponzorstvo Grada Beograda jer, kako su rekli, „tamo imaju kontakte“. Od toga, međutim, nije bilo ništa.

„Kada smo videli do koje je on mere lagao da može da radi neke stvari koje zapravo, ne da nije umeo, nego ne znam ni da li je pročitao negde kako se to radi – onda smo bili prinuđeni da sami izguramo tu produkciju do kraja“ , objašnjava Momić i dodaje da „Spamalot“ na kraju nikome od njih nije doneo zaradu.

Momić je 2015. odlučio da napusti marketinšku agenciju „Proscenium“. Vlasništvo je besplatno prebacio na Vujisića, piše u ugovoru koji je podnet poslovnom registru.

Za KRIK Momić tvrdi da je to bilo samo na papiru, a da je stvaran dogovor bio da mu Vujisić isplati oko 20 hiljada evra.

„Ja mu faktički nisam dao (firmu) besplatno. Bio je plan da on meni naredne dve godine ili tako nešto, isplaćuje platu od oko 500 evra. Međutim, on to nikada nije uradio“, kaže Momić.

Sa obaveštajcem VOA-e, kako kaže, nije u kontaktu već tri godine.

U međuvremenu, Vujisić je odlučio da prevari državu – tako što neće platiti porez. Za ovo mu je bila potrebna pomoć kriminalne grupe, sa kojom je sarađivao 2016. godine.

„Moram da plaćam dalje“

Nebojša Kojadinović bio je šef kriminalne organizacije koja je preuzela firmu za popravku računara „Barkom sistem“.

Svojim klijentima, vlasnicima različitih kompanija, Kojadinović i njegovi saradnici pomogli su da utaje porez. Sistem je funkcionisao ovako: „Barkom“ je sa firmama sklapao nepostojeće poslove koji su samo bili povod da se novac prebaci na račun „Barkoma“. Tako su lažno napumpavani troškovi tih firmi, pa je i njihova zarada bila manja, te se i manji porez plaćao državi.

Kojadinović i članovi grupe su zatim novac vraćali vlasnicima firmi uglavnom „na ruke“, a svoje usluge su naplaćivali tako što su zadržavali pet do deset odsto tog novca. Klijenti su tako lako stizali do keša. Da su ovaj novac lično podizali sa računa svojih firmi, morali bi da plate dodatne poreze.

Preko računa „Barkoma“ prošlo je više od 85 miliona dinara (700 hiljada evra) uplaćenih za nepostojeće poslove, kako je utvrdilo tužilaštvo.

Nije poznato kada su se Kojadinović i Vujisić upoznali, ali iz njihovog razgovora koji je prisluškivala policija u aprilu 2016. deluje da su sarađivali od ranije pošto ga Vujisić pita: „Koja ti je sad firma aktuelna?“

Nakon što su se dogovorili da mu Vujisić uplati oko 350 hiljada dinara, Kojadinović ga je pitao da li je u redu da mu novac vrati u toku naredna dva dana.

„Danas, sutra sve izbombardujemo (što znači da podignu novac sa bankomata). Mislio sam 150 danas i 150 noćas, da ti prvi deo donesem odmah, a ostalo ujutru.”

Vujisiću nije odgovaralo da čeka novac do sutra. „Što pre, jer moram da plaćam dalje”, rekao je i najavio da će možda da pošalje još novca: „Može da se desi da i sa moje druge firme, ‘Proscenium production’ bude trebalo (da se prebaci) čak i više.”

Kojadinović je našao rešenje i Vujisiću je novac predat istog dana ispred banke „Inteza“ kod tržnog centra Ušće.

Kao povod za prebacivanje novca sa Vujisićeve firme na Kojadinovićev „Barkom sistem“ izmišljen je posao koji se nikada nije desio: navodno je Kojadinovićeva firma Vujisićevoj izradila veb sajt i pružila usluge „oglašavanje na internetu, video-džokej usluge i najam projektora i kompjuterske opreme”.

Na ovaj način, kako je Tužilaštvo za organizovani kriminal otkrilo, oko 2,2 miliona dinara (blizu 18 hiljada evra) prebačeno je sa računa Vujisićeve firme na „Barkom sistem“. Na taj način obaveštajac je izbegao da plati više od šest hiljada evra poreza državi.

Priznanjem do uslovne kazne

Tužiteljka Tamara Ristić koja je vodila slučaj odlučila je da sklopi sporazume o priznanju krivice sa šefom grupe, ali i sa Vujisićem.

„Južna Bačka“ klijent „Barkoma“
Postupak otkriva da je Kojadinović imao moćnog klijenta – kompaniju „Južna Bačka“ koja dobija milionske tendere od države, a u kojoj uticaj imaju ljudi usko povezani sa vrhom Srpske napredne stranke (SNS). KRIK je ranije pisao da je u ovoj kompaniji bitnu ulogu imao biznismen Nenad Kovač, poznatiji kao Neša Roming – dugogodišnji poslovni partner Nikole Petrovića, kuma predsednika Srbije. U poslovima sa državom, „Južna Bačka“ je u 2019. zaradila više od 58 miliona evra, objavio je BIRN. Jedan od optuženih u slučaju „Barkom“ bio je Branimir Mijailović, koji je bio direktor „Južne Bačke“ od 2015. „Južna Bačka“ je sa Kojadinovićevim „Barkomom“ sklopila lažni posao zahvaljujući kojem je 4,5 miliona dinara prebačeno sa njihovog računa na Kojadinovićevu firmu. Izbegnuto je tako da se plati šest hiljada evra poreza državi, piše u optužnici. Mijailović je u tužilaštvu negirao da je učestvovao u utaji poreza, ali je potvrdio da je osim svojih direktora i on potpisao sporni ugovor. Postupak protiv njega je obustavljen po nalogu tužiteljke Ristić. Tužilaštvo nije KRIK-u dostavilo dokument sa objašnjenjem zašto je obustavljen.

Kojadinović je priznao nedela, ali je i praktično otkucao članove svoje grupe – opisao je šta je ko radio za njega. Osuđen je u avgustu 2017. na dve godine i osam meseci.

Zatvor ga, međutim, nije video.

Kojadinović је uspeo da pobegne i za njim je raspisana poternica. KRIK nije uspeo da stupi u kontakt sa njim.

Nakon što je šef sklopio dogovor i pobegao, tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv 16-oro njegovih saradnika od kojih se većini još sudi. Slučaj je trenutno u Apelacionom sudu u Beogradu.

Obaveštajac Vujisić je takođe uspeo da izbegne zatvor.

On je u novembru 2017. sklopio sporazum sa tužiteljkom Ristić i priznao da je utajio porez. Osuđen je pred Viši sudom u Beogradu na uslovnu kaznu i novčanu kaznu od 420 evra. Državi je morao da plati i ukradeni porez.

To što je osuđen pred sudom za organizovani kriminal, Vujisića nije omelo u tome da nastavi da radi za Vojnoobaveštajnu agenciju (VOA).

Istovremeno je nastavio da razvija poslove sa strane – sa produkcije je prešao na trgovinu oružjem.

Putevi ka Severnoj Makedoniji

Tužiteljka
Tužiteljka Tamara Ristić vodi postupak protiv biznismena Miroslava Miškovića kome se još sudi za utaju poreza, a vodila je i istragu u slučaju „tetka iz Kanade“ – nju je zatvorila, a nije ni saslušala ministra Aleksandra Vulina niti je otkrila odakle mu novac kojim je kupio stan u Beogradu, o čemu je KRIK pisao.

Svega mesec dana nakon što je osuđen za utaju poreza, Vujisić je u decembru 2017. osnovao  firmu „Dobule O“ u Beogradu, koja je tri meseca kasnije u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija registrovana da se bavi trgovinom oružja i vojne opreme.

Sledećeg meseca, Vujisić je promenio naziv firme u „Balkan arms“ (Balkansko oružje) i zatim vlasništvo besplatno prebacio na firmu Vojislava Sparavala, češkog biznismena poreklom iz Bosne i Hercegovine, koji je usko sarađivao sa bivšim režimom Nikole Gruevskog u Severnoj Makedoniji. Sparavalo i njegov brat Dejan su sa Sašom Mijalkovim, bivšim šefom makedonske obaveštajne službe i rođakom Gruevskog, izgradili 50 luksuznih stanova u Pragu, kako je ranije pisala međunarodna novinarska mreža OCCRP.

Devet meseci nakon što je Spravalo postao vlasnik Vujisićeve kompanije, njeno sedište je premestio u Kruševac. Ovo nije neobično.

Upravo u ovom gradu nalazi se fabrika teške mehanizacije „IMK 14. oktobar“ u čijoj privatizaciji je Sparavalo učestvovao zajedno sa drugim češkim biznismenom i trgovcem oružja Jaroslavom Strnadom.

Fabriku koja je od bombardovanja 1999. u lošem stanju, Česi su kupili za 4,5 miliona dolara, što je deset puta manje od zvanično procenjene vrednosti, pisao je OCCRP.

Premijerka Ana Brnabić i članovi vlade 2017. prisustvovali su simboličnoj predaji ključeva fabrike Sparavalu u Kruševcu na dan oslobođenja ovog grada od nemačke nacističke okupacije – 14. oktobra. Brnabić je privatizaciju predstavila kao uspeh i istakla da je predsednik Srbije Vučić, dok je bio na mestu premijera, radio na dovođenju Strnadove korporacije „Čehoslovak grupe“.

Sparavalo nije jedina veza Vujisića sa Severnom Makedonijom i njenim zvaničnicima.

Vojni obaveštajac je u Skoplju u januaru 2019. godine osnovao kompaniju „Feniks MS Ammunition“, u partnerstvu sa jednom državljankom Severne Makedonije i rumunskom firmom istog naziva koja se bavi proizvodnjom municije malog kalibra. Za direktora su postavili Đorđija Georgievskog, bivšeg direktora Biroa za javne nabavke u Severnoj Makedoniji.

Georgievskog je na tu javnu funkciju postavila Vlada premijera Severne Makedonije Zorana Zaeva.

Severna Makedonija mesto je i jednog od susreta Vujisića i optuženog narko-bosa Predraga Koluvije kome se sudi da je na imanju svoje kompanije „Jovanjica“ uzgajao marihuanu pod paravanom proizvodnje organskog povrća i industrijske konoplje.

Koluvija je Vujisića nazivao nadimkom Sova, pokazuju poruke iz telefona optuženog narko-bosa do kojih je tužilaštvo došlo tokom istrage.

Lažni potpukovnik

Vujisić se u januaru 2019. godine zaputio ka manastiru Hilandar na Svetoj Gori sa policajcima Markom Raičevićem i Radovanom Bojovićem, šefom obaveštajne agencije BIA-e na Zvezdari Aleksandarom Tošićem i još trojicom ljudi.

Prva stanica bila je Severna Makedonija, gde je Vujisića i družinu dočekao Predrag Koluvija. Tamo su proveli dve noći i obilazili vinariju, a zatim svi zajedno otputovali na Hilandar, kako je kasnije svedočio policajac Raičević.

Iste godine, Koluviji je trebala Vujisićeva pomoć.

Koluvijin saradnik Miodrag Poznan, zvani Stolar, uhapšen je u junu 2019. na graničnom prelazu Preševo sa oko 30 kilograma marihuane, za koje tužilac tvrdi da je sa „Jovanjice“. Nakon što je Stolar osuđen na šest godina zatvora, Koluvija je pokušao da utiče da se ova presuda ukine, piše u optužnici čije je detalje početkom ove godine objavio KRIK.

„U subotu idem sa Sovom (Vujisić) do tih u Niš. Ne vredi, moram ja lično. Ne može bez para“, poruka je kojom se Koluvija obratio jednom od svojih saradnika. Na putovanje u Niš je krenuo sa Vujisićem.

Vujisić je Koluviji, tvrdi tužilaštvo, napravio rešenje Vojnoobaveštajne agencije u kojem je on lažno predstavljen kao potpukovnik ove agencije. U rešenju piše i da je direktor VOA-e ovlastio Koluviju da „obavlja zadatke vezane za saradnika Miodraga Poznana“. Vujisić je falsifikovao potpis direktora i zloupotrebio pečat agencije, piše u optužnici koju poseduje KRIK.

Funkcioneri u poseti „Jovanjici“
Mnogi iz vladajućeg režima posećivali su Koluvijino imanje: član gradskog veća Grada Beograda Dragomir Petronijević, sadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin, bivši direktor „Koridora Srbije“ Zoran Babić, kao i trenutni direktor Agencije za sprečavanje korupcije Dragan Sikimić.

Nedugo nakon putovanja u Niš vlasnik „Jovanjice” je uhapšen, u novembru 2019, a na imanju njegove kompanije u Staroj Pazovi policija je pronašla više od tone marihuane.

Samo nekoliko dana kasnije, 25. novembra, Vujisić napreduje u VOA-i i prelazi u centar za usavršavanje operativaca. U centru se, kako je stručnjak objasnio novinarima KRIK-a, obučavaju kandidati za izaslanike u inostranstvu.

Bekstvo Sove

Na novoj poziciji Vujisić se, međutim, ipak nije dugo zadržao.

Krajem novembra 2019. protiv njega je pokrenut disciplinski postupak jer je falsifikovao potpis direktora i zloupotrebio pečat centra. Izgleda da je Vujsiću to bio signal da je bolje da napusti Srbiju.

Predviđanja su mu bila dobra. U julu 2020. po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal uhapšena je grupa policajca i agenta BIA-e koji su navodno pomagali Koluviji i čuvali njegovo imanje. Hapšenje je izbegao jedino Vujisić.

Njegova supruga Jelena Jovičić rekla je policajcima da njih dvoje nisu u kontaktu neko vreme, kao i da je, koliko ona zna, Vujisić otišao u Ameriku. Da nije u zemlji potvrdili su i podaci beogradskog aerodroma – odleteo je iz Srbije 5. decembra 2019. godine.

Jovičić za KRIK nije želela da razgovara o svom suprugu i navela da se razvode. „Ništa ne znam, sve saznajem iz medija (…) Ja ne znam ni šta je radio, ni kako je radio. Očigledno je sve krio i to veoma dobro. I ja i moji roditelji, svi smo u šoku“, rekla je za KRIK.

Vujisić je nakon bekstva na svoj Fejsbuk profil okačio fotografije iz Amerike. Nekoliko dana nakon odlaska iz Srbije objavio je „selfi” fotografiju na kojoj je na glavnoj železničkoj stanici u Njujorku. U aprilu prošle godine objavio je fotografiju na kojoj je na mostu u Vašingtonu.

Kada je već bio u Americi, Ministarstvo odbrane je, u januaru 2020, donelo naredbu kojom Vujisiću prestaje rad u službi. Razlog nije bila njegova upletenost u kriminal već to što se na poslu nije pojavio pet dana zaredom – od 12. do 19. decembra, piše u dokumentu.

KRIK je nedavno uspeo da stupi u kontakt sa njim, međutim, on nije želeo da govori o svom slučaju.

Istraživanju doprineli: David Ilieski i Aleksandra Denkovska Gocevska (IRL Macedonia)