Izmene Krivičnog zakonika pretnja za novinare: mogu otići u zatvor jer traže informacije

Autor: Isidora Martać, Izvor: KRIK

Ministarstvo pravde pre tri dana zatvorilo je javnu raspravu o novom nacrtu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Predviđene izmene izazvale su burne reakcije u javnosti prvenstveno jer su, kako ističu stručnjaci, usmerene na gušenje studentskih i građanskih protesta koji traju već gotovo godinu dana.

Razloga za zabrinutost zbog promene zakona, međutim, imaju i novinari. Oni mogu da budu u problemu i da čak završe u zatvoru samo zbog toga što od institucija traže informacije i dokumenta ili snimaju razgovore sa sagovornicima.

Ukoliko se postojeći nacrt zakona usvoji, advokatica Kruna Savović kaže da postoji opasnost da novinar koji bez saglasnosti snimi razgovor sa svojim sagovornikom bude krivično gonjen, bez obzira na to što je razgovor snimio samo da bi verno preneo reči svog sagovornika.

„Jednako bi bio odgovoran i ukoliko bi mu u snimljenom razgovoru sagovornik pretio, vređao, tražio mito i tome slično”, kaže Savović za KRIK.

Novinarima preti još jedna opasnost – uvođenje krivičnog dela Odavanje tajnih podataka. Ono bi, kako tvrdi Savović, državnim organima omogućilo da spreče objavljivanje određenih dokumenata ili informacija tako što bi na njih stavili oznake „interno” ili „strogo poverljivo”. Praktično, ovo bi omogućilo institucijama da od građana sakriju sve što žele.

„Novinar koji bi do tih dokumenata došao ili bi probao da dođe – računajući na pravo kojim raspolaže u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja – potencijalno bi bio krivično odgovoran, jer se predloženim članom zakona inkriminiše već i samo pribavljanje tajnih podataka”, kaže Savović.

„Ako državni organ neki podatak označi tajnim, teret dokazivanja tvrdnje da podatak nije mogao (smeo) biti označen tajnim stoji na novinaru. Posledica je ta da informacija ostaje ili neobjavljena ili biva objavljena tek nakon što je izgubila aktuelnost”.

Da će izmene znatno ograničiti rad i uticati na bezbednost novinara smatra i Uroš Jovanović iz Građanskih inicijativa. On kaže da novinari zbog toga mogu završiti i u zatvoru.

„Kazna zatvora je propisana za sve koji neovlašćeno pribavljaju podatke ili dokumenta, a koja su označena stepenima poverljivosti od ‘interno’ do ‘državna tajna’, što će u suštini znatno ograničiti istraživačke poduhvate u oblasti kriminala i korupcije”, kaže Jovanović.

Navodi da je ova izmena apsurd jer novinari mogu biti procesuirani čak i kad traže podatke ili dokumenta poput državnih ugovora sa nekom stranom kompanijom.

„Ovo je jako bitno staviti u kontekst u kome državni organi stavljaju oznake poverljivosti na dokumenta koja bi bila dostupna javnosti da živimo u normalnoj državi”, naveo je Jovanović.

Sagovornici KRIK-a ističu i da ove izmene zakona ne samo što mogu da naprave ozbiljan problem novinarima, već će potencijalno ugušiti proteste koji se održavaju od pada nadstrešnice sa novosadske železničke stanice u novembru prošle godine.

„Čini mi se da su one predložene iz dnevno-političkih dešavanja, kao kreiranje instrumenata za potrebe vlasti u sukobu sa protestom studenata i građana”, navodi advokat i pravni analitičar Rodoljub Šabić.

Nova krivična dela: blokade saobraćajnica i savetovanje za krivično delo

Advokatica Ljiljana Borović Marjanović kaže da je očigledno da se izmene Krivičnog zakonika vrše gotovo isključivo zbog protesta studenata i građana. Smatra da je jedan od ključnih ciljeva da se sankcionišu svi koji protestuju i učestvuju u blokadama, te da se putem zastrašivanja i sprovođenja krivičnih postupaka održi vlast.

Da se zakon menja zbog aktuelnih događaja dokazuje, tvrdi Borović Marjanović, uvođenje novine – da svaka blokada puta predstavlja krivično delo za koje se može otići u zatvor i do godinu dana.

„Jasno je da se ovaj član menja da bi se ugušio protest nezadovoljnih građana i studenata koji se i blokadama puteva bore da se čuje njihov glas i ispune sasvim legitimni i opravdani zahtevi”, ocenila je ona.

„To u praksi znači da 16-minutne blokade mogu potpasti pod krivično delo, čak i ako na blokadi stavimo neku prepreku na put. Ovo je rezultat svih onih najava političara koji su potencirali te blokade, pa su tako nastali blokaderi i blokaderi-teroristi”, kaže Uroš Jovanović iz Građanskih inicijativa.

Druga sporna potencijalna novina jeste to da krivično delo postaje objavljivanje materijala kojima se daju saveti, odnosno uputstva kako da se izvrše krivična dela.

Rodoljub Šabić kaže da je indikativno da su među krivičnim delima koja mogu da se savetuju ona koja se tiču ustava i bezbednosti države.

„Da li roman Dostojevskog ili Agate Kristi sadrži uputstva za izvršenje krivičnog dela? Zvuči da ironiziram, ali zapravo ne. To je toliko fluidno da zlonameran tužilac u bilo čemu može da prepozna to”, tvrdi Šabić.

Advokatica Borović Marjanović kaže da nema sumnje da je i ovaj član dodat sa namerom gušenja protesta.

„Na ovaj način pokušavaju da uvedu da svako preduzimanje bilo koje radnje kojim bi se tražila smena vlasti ustvari predstavlja krivično delo”, kaže ona.

„Sasvim je sigurno da se ni ovim izmenama ne rešava problem koji ima vlast jer radnje koje preduzimaju studenti nisu radnje pozivanja na nasilno rušenje ustavnog uređenja”, kategorična je Borović Marjanović.

Svoje komentare i primedbe na nacrt o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika neki od sagovornika KRIK-a uputili su Ministarstvu pravde. Ono će do 15. oktobra sačiniti izveštaj o svim pristiglim primedbama i sugestijama i javno ga objaviti. Dalja procedura podrazumeva slanje predloga zakona Vladi koja ga prosleđuje skupštini na usvajanje.

Tekst prenet sa portala KRIK.