Tužilaštvo u slučaju Krušik zaobišlo policiju – priznanje da ne postoji sistem (VIDEO)

Objašnjenje je, da se na takav način obezbeđuje nepristrasnost. A pitanje koje se opravdano postavlja jeste i to da li je ovo tužilaštvo isključuje policiju jer sumnja u to da će svoj posao obavljati profesionalno bez obzira na to što je potrebno da dostave podatke o ocu ministra policije.

Predstavnici vlasti dokaze koje su mediji objavili u vezi sa Krušikom i ocem ministra policije nazivaju fabrikovanim aferama. S druge strane, Tužilaštvo za organizovani kriminal od već tri meseca vodi predistražni postupak i proverava navode medija i tvrdnje radnika fabrike Aleksandra Obradovića da rukovodstvo Krušika radi na štetu ove državne fabrike, a u korist pojedinih privatnih trgovaca. U tom predistražnom postupku izostavljena je policija.

Predsednica Udruženja tužilaca Srbije (UTS) Lidija Komlen Nikolić kaže da o tome ko će mu pomagati u postupku odlučuje tužilac.

„Tužilac je taj koji procenjuje u svakom situaciji koji državni organ će najefikasnije i najkvalitetnije da odredi postupak prikupljanja dokaza. Znači, to je procena tužioca u zavisnosti šta je predmet postupka i šta istražuje u konkretnom slučaju“ , kaže Komlen Nikolić za Insajder.

U konkretnom slučaju, nema potrebe da se nagađa zašto je to urađeno, tužilaštvo je jasno saopštilo da je to zbog tvrdnji da je u sumnjivim poslovima učestvovao otac ministra policije.

„Kako je u iznetim tvrdnjama navedeno da je u određenim poslovima kupovine i prodaje naoružanja i vojne opreme učestvovao Branko Stefanović, otac ministra policije, Tužilaštvo za organizovani kriminal je zahtevalo prikupljanje svih potrebnih obaveštenja od Bezbednosno informativne agencije i Vojnobezbednosne agencije, a ne i od Ministarstva unutrašnjih poslova”, naveo je TOK još krajem prošle godine.

Činjenica da javni tužilac iskazuje sumnju u nepristrasnost policije u konkretnom slučaju pokazuje da policija nije profesionalna, smatra profesorka Vesna Rakić Vodinelić.

„Ali sama činjenica da javni tužilac iskrazuje sumnju u nepristrasnost policije zato što se na njenom čelu nalazi sin Branka Stefanovića – Nebojša Stefanović, to je zapravo vrlo zanimljivo zato što pokazuje da kod nas policija nije profesionalna. U policiji postoje islednici koji prevazilaze i prekoračuju svojim stažom različite režime i trebalo bi da budu profesionalci koji su obučeni da rade svoj posao“ , smatra profesorka Vodinelić.

Rad policajaca ne bi smeo da zavisi od toga ko je ministar, niti bi se očekivalo da ministar koji je na političkoj funkciji sme da utiče na policajce koji je prema zakonu u obavezi da radi po načelima profesionalizma i depolitizacije. Prema zakonu, policija po nalogu tužioca prikuplja informacije i dokaze u istragama, međutim, prema analizi Insajdera, u pojedinim politički osetljivim predmetima predistražni postupci su stajali jer policija nije dostavljala tražene informacije. Tako je tužilaštvo zbog nedostavljanja traženih informacija policiji slalo urgencije recimo u slučaju noćnog rušenja u Hercegovačkoj ili u vezi sa nelegalnom gradnjom na Pančićevom vrhu. Problem je očito u sistemu u kome tužilac koji rukovodi istragom ne rukovodi i policijom.

„Po zakonu tužilac rukovodi predistražnim postupkom. Policija je dužna da sluša tužioca. Međutim, policija za svoj rad ne odgovara tužiocu već odgovara u svojoj hijerarhijskoj strukturi MUP-u. Onda negde u nekom momentu imate i logičnu situaciju gde će pre da se zapitaju i slušaju ono što dođe iz kabineta ministra ili direktora policije“ , kaže Komlen Nikolić.

Ipak, činjenica je i da ni tužilaštvo ne koristi sve mehanizme koje ima na raspolaganju. Tako na primer tužilac može da ako policija ili drugi državni organ ne postupe po njegovom zahtevu – o tome obavesti starešinu same institucije ili čak nadležnog ministra, vladu ili narodnu skupštinu. Nije poznato da li je ovo ikada urađeno, kao što nije poznato ni da li su BIA i VBA u vezi sa spornim poslovanjem Krušika radili efikasno i da li su išta dostavili Tužilaštvu za organizovani kriminal.