Specijalno tužilaštvo za OVK predalo sudu optužnicu protiv Tačija i Veseljija

Prema navodima tužilaštva, Tači, Veselji i drugi optuženi snose krivičnu odgovornost za gotovo 100 ubistava. Koji se konkretni zločini stavljaju na teret ove grupe nije navedeno.

„Žrtve krivičnih dela iz optužnice su stotine lica čiji je identitet poznat i među kojima su kosovski Albanci, Srbi, Romi i lica drugih nacionalnosti, kao i politički protivnici“, piše u saopštenju.

Tužilaštvo je uvereno da može van razumne sumnje da dokaže sve optužbe, navodeći da je optužnica rezultat dugogodišnjih istraga. Da bi stupila na pravnu snagu, optužnicu mora da potvrdi sudija za prethodni postupak Specijalizovanih veća Kosova koji je trenutno ispituje.

Kao razlog za saopštenje i pre potvrđivanja optužnice Specijalni tužilac navodi pokušaje dvojice prvookrivljenih kosovskih funkcionera ometaju rad suda i tužilaštva.

„Specijalni tužilac je smatrao nužnim da o optužbama izda javno saopštenje usled kontinuiranih pokušaja Hašim Tačija i Kadrija Veseljija da ometaju i podrivaju rad Specijalnih veća“, piše u saopštenju.

Tači i Veselji su, kako se dodaje u saopštenju, sproveli tajnu kampanju koja je trebalo da rezultira ukidanjem zakona kojim su Specijalna veća osnovana kao sud, ali i da bi na drugi način opstruirali rad suda, a sve sa ciljem da oni sami ne budu izvedeni pred lice pravde.

„Takvim postupcima Tači i Veselji su pokazali da su im lični interesi važniji od žrtava njihovih zločina, principa pravne države i celokupnog naroda Kosova“, smatra tužilac.

Specijalni sud formiran je sa zadatkom da ispita zločine koje su počinili pre svega pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova i postao je operativan 1. januara 2017. godine.

Sud za zločine OVK formiran je po kosovskom sistemu. Na suđenjima će se primenjivati kosovsko i međunarodno pravo. Međutim, sedište suda je u Hagu, a angažovane su isključivo međunarodne sudije i tužioci.

Knjiga Karle Del Ponte i izveštaj Dika Martija doveli do formiranja suda

Formiranje suda za zločine OVK praktično počinje nakon što je bivša haška tužiteljka Karla del Ponte u svojoj knjizi 2008. objavila da tužilaštvo Haškog tribunala ima saznanja o masovnim kidnapovanjima krajem i posle rata na Kosovu.

Usledila je istraga koju je sproveo specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, čiji je rezultat bio izveštaj objavljen u decembru 2010. u kojem se navodi da je nakon razmeštanja snaga KFOR-a 1999. godine na Kosovu oteto oko 500 civila, uglavnom srpske nacionalnosti i da je jedan broj otetih prebačen u Albaniju radi trgovine ljudskim organima.

Početkom 2011. godine Savet Evrope usvojio je izveštaj Dika Martija, zahtevajući punu istragu, što je na kraju dovelo do formiranja suda. U izveštaju je kao najodgovornijeg označio kosovskog predsednika Hašima Tačija, koji je negirao svoju umešanost u zločine.

Dik Marti je nekoliko puta upozorio da procesuiranje ovih zločina pre svega zavisi od sposobnosti međunarodne zajednice da zaštiti svedoke. On je otvoreno govorio da bi svedoci mogli da budu ubijeni ako ih kosovska policija i Euleks ne zaštite.

Dosadašnja iskustva kada je reč o procesuiranju zločina koje su počinili pripadnici OVK pokazala su da će najveći izazov biti zaštita svedoka, a pogotovo ako se pogleda suđenje Ramušu Haradinaju pred Haškim tribunalom. Zastrašivanje i ubistva svedoka pratila su i jedina dva suđenja pripadnicima OVK pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu, koji je u međuvremenu prestao sa radom. Na kraju je i Ramuš Haradinaj oslobođen zbog nedostatka dokaza. Sa istim problemom suočavala su se i međunarodna sudska veća na samom Kosovu.

O prvim okrivljenima se spekulisalo

O tome ko bi mogao biti prvi okrivljeni spekuliše se od osnivanja suda.

Podsetimo, bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj podneo je ostavku u julu prošle godine nakon što je kao osumnjičeni pozvan pred Specijalni sud. Na saslušanju se branio ćutanjem.

„Sudbinu dugogodišnjeg ropstva i vladavine nad narodom Kosova od strane Srbije zauvek je promenila Oslobodilačka vojska Kosova i angažman mladih ljudi i žena koji su se pridružili OVK u borbi za slobodu i nezavisnost“, napisao je Tači na fejsbuku.

Tači je rekao da je imao veliku čast da stalno bude sa Veseljijem na putu ka slobodi Kosova, kao i da se na svakom koraku osećao ponosnim na neumorni rad i posvećenost Veseljija.

„Nema sumnje da je Veselji, kao i desetine bivših boraca OVK, koje je već pozvao Specijalni sud, imali najviši patriotski, politički i vojni moral. Suočavanje sa tim zahtevima trajno će zapečatiti dostojanstvo OVK i trajno diskreditovati i poništiti štetne izmišljotine. Ne postoji sud, ni domaći ni međunarodni, koji može ispisati istoriju i izjednačiti žrtvu sa agresorom“, napisao je Tači.

Veselji je saslušan pred Specijalnim tužilaštvom u Hagu, početkom decembra prošle godine, a njegovo ispitivanje trajalo je tri sata. Kako su objavili prištinski mediji, Veselji se na saslušanju branio ćutanjem.

Kada je pozvan na saslušanje, na Fejsbuku se oglasio predsednik Kosova i saborac Kadrija Veseljija Hašim Tači. Tači je rekao da je imao veliku čast da stalno bude sa Veseljijem na putu ka slobodi Kosova, kao i da se na svakom koraku osećao ponosnim na neumorni rad i posvećenost Veseljija.

„Nema sumnje da je Veselji, kao i desetine bivših boraca OVK, koje je već pozvao Specijalni sud, imali najviši patriotski, politički i vojni moral. Suočavanje sa tim zahtevima trajno će zapečatiti dostojanstvo OVK i trajno diskreditovati i poništiti štetne izmišljotine. Ne postoji sud, ni domaći ni međunarodni, koji može ispisati istoriju i izjednačiti žrtvu sa agresorom“, napisao je Tači.

Hašim Tači, aktuelni predsednik Kosova, važio je za političkog lidera OVK i kao takav je u septembru 1999. potpisao sporazum o transformaciji OVK kojim je ona barem formalno prestala da postoji.

Veselji je bio na čelu obaveštajne službe ŠIK koja je nastala i delovala u okviru OVK i zvanično je prestala da postoji 2008. godine.

Tekst je prenet sa portala Insajder.