Slučaj Uroša Blažića: Sistem koji ne vidi problem dok ne nastane haos

Autorka: Jovana Tomić

Bio je početak 2020. godine kada se jedan mladić zajedno sa majkom pojavio u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu na Zvezdari. Došao je nakon više poziva, zbog problematičnog ponašanja. Za sebe je tada rekao da je „staložen, mlad i pametan“ i da nije sklon ispadima.

Taj mladić je Uroš Blažić.

Tri godine od ovog razgovora, uhapšen je zbog masovnih ubistava u u selima Malo Orašje i Dubona, kada je ubijeno devet osoba, a više njih ranjeno. Sada se nalazi u pritvoru gde čeka suđenje za teško ubistvo koje je u tužilaštvu, prema pisanju medija, i priznao. Preti mu kazna do 20 godina zatvora.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) prikupio je dokumentaciju iz ranijih sudskih postupaka koji su se protiv Blažića vodili još dok je bio maloletan, a po prekršajnim prijavama policije. Iz nje se, prema rečima stručnjaka, vidi da Centar za socijalni rad i pored „crvenih zastavica“ nije ulazio u dublje ispitivanje Uroša i njegove porodice, ali i da su institucije postupale sporo..

Od tri prekršajna postupka koja su se protiv njega vodila pre punoletstva, dva su zastarela dok je u jednom ukoren.

Profesorka sa katedre za socijalni rad Fakulteta političkih nauka Nevenka Žegarac, koja je za CINS analizirala ove slučajeve, kaže da ukoliko neka dela maloletnika prođu bez adekvatne reakcije institucija, oni često sve dalje beže od odgovornosti:

„Ovo je sistem koji ne vidi problem dok ne nastane haos“.

Mali Kristijan

Nakon ubistava u Malom Orašju i Duboni, mediji su u fokus stavljali upravo Blažićevo problematično ponašanje. Pisali su i kako se druži sa ljudima iz rijaliti programa i da mu je uzor upravo jedan od učesnika – osuđeni kriminalac Kristijan Golubović.

Isplivao je i snimak na kome se vidi Blažić koji napolju, po zimi izlazi iz vode i po grudima baca sneg dok ponavlja: „Šta je ovo – mali Kristijan, mali Kristijan!“.

O njegovim problemima sa zakonom govorio je ministar policije Bratislav Gašić na skupštinskoj sednici posvećenoj masovnim ubistvima, koja su se desila 3. i 4. maja. Taksativno je nabrajao kada je sve i zbog čega policija podnosila prijave protiv Uroša i njegovih roditelja.

Tako je prva podneta na leto 2019. godine kada su policajci u njegovom rancu pronašli nož.

Pet meseci kasnije, u Prekršajnom sudu u Beogradu Blažić je ispričao da je taj nož kupio na ekskurziji kao suvenir. Njegova majka Biljana potvrdila je tu priču.

S obzirom da je tada bio maloletan, sud je tražio da se uključi Centar za socijalni rad. Ipak, iako je sudija tražila od Centra za socijalni rad Zvezdara mišljenje koju sankciju bi trebalo izreći, oni nikad nisu odgovorili. Iz istorije postupanja Centra prema Urošu Blažiću se može videti da se u ovom slučaju njegovi roditelji i on nisu odazivali na pozive ove ustanove.

U junu 2021. godine sudski postupak je obustavljen zbog zastare.

Profesorka Žegarac kaže da se iz dokumentacije vidi da su institucije odugovlačile postupak. Ona objašnjava da je Blažić ovaj incident imao u periodu intenzivnog razvoja.

„Ako je neko počinio krivično delo sa 15 godina, a vi mu sudite sa 16 ili 17 to je već daleko iza njega, to je jako veliki period za mladu osobu u tom periodu“.

Samim tim, da bi imala efekta reakcija mora biti brza. Ovde je nije bilo.

„Crvena zastavica“

Ni nepuna dva meseca od prijave za nož, protiv Blažića je policija podnela još jednu prijavu.

U julu 2019. vraćao se traktorom iz njive i naišao na čoveka iz sela koji je drvenom rampom zabranio prolaz kroz svoje imanje. Blažić je motornom testerom presekao tu rampu, a onda traktorom zakačio komšiju i lakše ga povredio.

Postupak je vođen pred Prekršajnim sudom u Mladenovcu koji je tražio mišljenje Centra za socijalni rad Zvezdara. Međutim, na njihovu procenu su čekali mesecima.

Na poziv Centra, na razgovor je došao samo otac Radiša Blažić koji je smatrao da nema potrebe za sudskim postupkom, jer je njegovo dete „dobro i uspešno“. Radnica Centra je u svom dopisu sudu navela da nije mogla da uradi procenu o kazni jer Radiša praktično nije sarađivao. Umesto toga, poslala ga je u Mladenovac u sud:

„Molimo da ukoliko sa ocem dogovorite njegovo dalje učešće u okviru Službe za decu i mlade Odeljenja Zvezdara Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu o tome nas obavestite pismeno“.

Tek nakon što je sudija ponovo zatražila procenu i to što hitnije, „uspostavljena je saradnja“ sa Blažićima. Na razgovor je došao Uroš koji je negirao da se incident desio baš tako kako je tvrdila policija. Njegova majka koja je došla sa njim, verovala je svom sinu i podržala ga.

U svom dopisu sudu Centar je istakao da je izražena međusobna povezanost porodice, kao i da kod Uroša nema izražene sklonosti ka asocijalnom ponašanju.

Kao adekvatnu kaznu, predložili su da se Blažić ukori, što je sud i uradio.

Profesorka Žegarac smatra da je negiranje i Uroša i njegovih roditelja trebalo da bude „crvena zastavica“ za Centar za socijalni rad da dublje ispita ovaj slučaj. Prema njenim rečima, to je Centru moglo da ukaže da postoji obrazac ponašanja u kom se negira odgovornost za svoje postupke, nego se oni smatraju legitimnim kakvi god da su:

„Centar nije radio na prepoznavanju toga šta, zašto i kako negiraju i kako se to odražava na ponašanja u odnosu na vrednosni sistem porodice. Porodica koja je vezana, koja vodi računa o svojim članovima i nastoji da zaštiti svoje granice – to su sve pozitivne vrednosti, ali vi takođe možete tim granicama i vrednostima koje su dobre i poželjne da štitite neka neprilagođena ponašanja“.

Žegarac ističe da naši socijalni radnici nemaju vremena da se stvarno posvete „ni tamo gde gori, ni tamo gde ne gori“ čemu je doprinelo to što je budžet za socijalnu zaštitu poslednjih 12 godina konstantno u padu, ali i zabrana zapošljavanja.

„Ljudi su odlazili u penziju, davali otkaze jer više nisu mogli da izdrže pritisak posla. Niko nije dolazio umesto njih. I tu postaje nemoguće raditi, a radite sa jako teškim slučajevima i problemima i onda naravno da su propusti i previdi mogući i nedovoljna količina vremena koje treba da posvetite nečemu jer vi to vreme nemate.“

Nije stao

Na leto 2020. protiv Blažića je policija ponovo podnela prekršajnu prijava jer je bez dozvole vozio neregistrovani motor. Kako u prijavi piše, nije se zaustavio ni po naređenju saobraćajnog policajca.

Centar za socijalni rad se ponovo uključio. U dopisu koji su dostavili Prekršajnom sudu u Mladenovcu su naveli da Blažić kaže da se kaje, da je vrlo vezan za porodicu, da poštuje autoritet roditelja i pokazuje usvojene vrednosti vezane za rad i pomaganje u obavezama oko zemlje.

S obzirom da je zbog istog slučaja protiv njega policija podnela i krivičnu prijavu, ali i zbog činjenice da je trebalo da postane punoletan, Centar je smatrao da ga treba opomenuti. Kako su naveli, rad sa porodicom je trebalo da bude biti nastavljen u okviru krivičnog postupka, kada je trebalo da izrade novu procenu.

Ipak, i u prekršajnom i u krivičnom postupku Blažić je ostao bez kazne. Prvi je obustavljen zbog zastare, a u drugom, kako je već objavio Insajder, predstavnik Centra za socijalni rad je smatrao da nije celishodno da mu se izrekne krivična sankcija jer je iz funkcionalne porodice i protiv njega u međuvremenu nije bilo novih prijava. Sa ovim se tužilac usaglasio i Viši sud u Beogradu je obustavio je taj postupak.

Nekoliko meseci kasnije, u decembru 2021. godine, Blažiću je policija pisala novu prijavu jer se potukao sa majstorom koji je radio na njegovoj kući. Sud ih je prvo obojicu oslobodio krivice, ali se MUP na takvu odluku žalio. U avgustu, tri meseca nakon masovnog ubistva, obojica su osuđeni na novčane kazne. Tako je Blažić osuđen da plati 55 hiljada dinara.

Centar za socijalni rad Zvezdara nije odgovorio na pitanja CINS-a.

Članak je prenet sa portal CINS.