Kad pendreci sevaju
Izvor: CINS
Autor: Stefan Marković
Uređivali: Vladimir Kostić i Dina Đorđević
Muzika: Rade Sklopić
Produkcija: Centar za istraživačko novinarstvo Srbija (CINS)
U epizodi korišćen audio-video materijal Alekse Stankovića, Televizije N1 i Vojislava Radovanovića
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Vidovdan 2025. Veliki protest. Sa jedne strane studenti u blokadi i građani iz čitave Srbije.
Sa druge strane Ćacilend – pristalice SNS-a, pokoji ministar, funkcioneri i studenti koji žele da uče.
Jedni na Slaviji. Drugi u oko belih šatora ispred Skupštine.
Između njih policija.
Nakon govornika, sa Slavije ide strogi ženski glas preko razglasa.
RAZGLAS: Narode Srbije, vreme je isteklo. Od ovog trenutka ovo nije studentski protest. Ostajemo ovde kao građani.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Studenti daju zeleno svetlo građanima da preuzmu protest.
RAZGLAS: Uzmite slobodu u svoje ruke. Verujemo u vas. Imate zeleno svetlo.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A onda kreće haos. Sukob policije i građana.
Sukob koji se u narednim danima nastavio… i produbio.
Hapšenja, razbijanja blokada, policijaci koji nisu hteli da se legitimišu ubacuju ljude u kola bez tablica… I udarci.
ALEKSA STANKOVIĆ: Tako su krenuli udarci, šamari. Šamara ne znam koliko je tačno bilo. Znam da su u jednom trenutku čak me dvojica šamarala neizmenično.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo je Aleksa Stanković. Mladić koji je kamerom beležio nasilje nad drugima, dok i na svojoj koži nije osetio policijsku brutalnost.
I on je samo jedan od mnogih koji su prošle loše od onih koji bi trebalo da ih štite.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Moje ime je Stefan Marković, a ti slušaš CINS-ov podkast Glasna žica.
U ovoj epizodi govorim o postupanju policije tokom vidovdanskog protesta, ali i nakon njega.
Kako je prošao jedan foto-reporter zbog svog rada.
I da li je takva intervencija policije opravdana ili se ipak radi o policijskoj brutalnosti.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Dugo su građani pred policijskim kordonima govorili mantru spustite štitove, spustite štitove.
Umesto toga, policija je podigla pendreke. I sam sam imao prilike da se susretnem sa policijskom pesnicom. Sada ću da ti ispričam kako je to bilo.
Bio je protest na Bulevaru kralja Aleksandra. Tu kod Pravnog fakulteta. Došli su mi prijatelji iz Niša. Jedan od njih je glavni urednik Južnih vesti Milan Zirojević.
Zbog blokada su rano bili zatvoreni lokali, a kako je policija potiskivala demonstrante sa bulevara, nije bilo mnogo opcija za druženje.
Uzeli smo po limenku piva sa trafike i seli u park kod Vukovog spomenika. A onda je došla Žandarmerija. Potiskivali su ljude.
Mi smo ostali u parku, jer praktično nismo ni bili na protestu, niti smo tu bili da izveštavamo. A onda su nam s leđa prišla dva policajca. Počeli su da viču nas, da ostavimo pivo, da se sklonimo odatle. Jedan me je udario pesnicom u leđa. Milan je izvadio novinarsku legitimaciju.
Tada ga je policajac dvaput šutnuo u kuk.
Ostala mu je modrica.
I nije bio poslednji put da su građani – a često i novinari – doživeli nasilje od onih koji bi trebalo da ih štite.
Tokom protesta, snimci su postajali oružje istine. Jedan od onih koji je pravio takve snimke bio je i Aleksa Stanković.
ALEKSA STANKOVIĆ: Ja sam student Filozofskog fakulteta odsek istorije i bavim se fotografisanjem protesta, koncerata i ostalih događaja u društvu i kulturi u našoj zemlji.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Aleksa je mlad. Ima 22 godine. I sigurno znaš za neke njegove snimke.
Recimo, znaš onaj na kojem se vidi da policajac u punoj opremi štitom udara policajca u civilu tokom blokade RTS-a.
Ili kada oni koji nazivaju sebe studentima koji žele da uče, u Pionirskom parku… pokušavaju da otpevaju himnu Bože pravde.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): E pa sve to snimio je Aleksa.
Zavoleo je fotografiju još dok je bio sasvim mali.
ALEKSA STANKOVIĆ: Od malih nogu fotoaparat je bio uz mene. Ja se sećam mojih prvih fotografija sa četiri godine kada mi je tata davao fotoaparat i onda sam bez veze fotografisao. Nisam ni znao šta znači fotografija. Samo mi je bilo rečeno da to kad pritisnem to dugmence da će nastane magija u vidu fotografije.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Aleksa je 1. novembra, kada se nadstrešnica železničke stanice u Novom Sadu srušila na ljude trebalo da krene u Novi Sad.
ALEKSA STANKOVIĆ: Odlučio sam da krenem rano ujutru kako bi se pripremio za koncerte koji su uveče i odlučio sam da krenem otprilike oko 11 sati ka železničkoj stanici Prokop, kako bi stig najkasnije u 12 u Novi Sad. Srećom odlučio sam da prvo završim fotografije od dan pre, odnosno sam fotografisao koncert YU grupe. Kao da mi je nešto reklo da prvo njima pošaljem fotografiju, pa tek onda da krenem dalje. Kad sam im poslao fotografije ušao sam u taksi i na pola puta do Želničke stanice u Beogradu dolazi mi informacija na telefon da je pala nastričnica u Novom Sadu.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Aleksa je izbegao nesreću.
A foto-aparat je usmerio ka protestima koji su počeli da se organizuju po Srbiji.
ALEKSA STANKOVIĆ: Ja sam počeo da pratim od 11. novembra kada su članovi opozicije napravili protest ispred Vlade Srbije. Tad je bila ona baš jaka kiša i okupilo se par hiljada ljudi. Ja sam znao da to nije mala stvar i da će to prerasti veliku veliku borbu. Nakon toga krenuli su tišine po 15 minuta na raskrsnicama.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Prolazili su meseci studentskih blokada, protesta, šetnji… A onda je najavljen veliki protest u Beogradu.
Baš na Vidovdan.
ALEKSA STANKOVIĆ: Ja sam izveštavao počevši od Pravnog fakulteta do Slavije. Protest je tekao sve kako treba. Kolege su rekle da oko 9 sati će biti dato zeleno svetlo, odnosno da studentski protest se završava i da prelazi u građanski. Ja sam imao neku intuiciju da nije pametno držati se u masi. Otišao sam zajedno sa drugim kolegama u pravcu Skupštine da vidim šta će tamo da se dogodi. Iskustvo mi je uvek govorilo da ako treba da se desi nešto da da se uvek bude iza policije, jer policija je garant bezbednosti, garant očuvanja mira i reda.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ali čini se da nije bilo baš tako. Jer je Aleksa, kao i još nekoliko drugih novinara, zapravo imao problem sa policijom.
ALEKSA STANKOVIĆ: Tada prilazi pripadnik policije u civilu koji se nije predstavio. Mislim vidi se da je pripadnik policije, al’ njegova dužnost je da se prvo legitimiše. Odlučuje da mene i moje kolege naziva glodarima i da nas udalji od tog mesta. Ja sam znao da nije pametno ostajati i da je mudrije da se povučem kako ne bi izazvao neki dalji incident. To sam zabeležio na video zapisu.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): U tom trenutku, nedaleko od Alekse nalazio se i novinar Danasa Vojin Radovanović.
A on je prošao nešto lošije od Alekse.
VOJIN RADOVANOVIĆ: 28. juna od strane redakcije poslat sam da pratim čitav protest i nekako sam završio u Bulevaru kralja Aleksandra, gde su bili incidenti. U momentu kada je žandarmerija krenula da dejstvuje prema demonstrantima, u Resavskoj ulici gde je kordon potisnuo deo demonstranata krenula su hapšenja.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Vojin je rešio da sve to zabeleži.
VOJIN RADOVANOVIĆ: Kada sam primetio da privode jednog demonstranta koji je bez majice ležao tu na asfaltu i da su krenuli da ga udaraju pendrecima, prišao sam da snimim sve to.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A onda su njemu i još jednom novinaru prišla dvojica policajaca u civilu.
VOJIN RADOVANOVIĆ: Bez bilo kakvog predstavljanja, krenuli da nam govore rečenice koje ne deluju kao bilo kakvo policijsko naređenje, nego su nam par puta rekli, ajde, gas, gas, gas. I krenuli da nas odguruju (…) Ja sam nastavio da snimam još nekih par sekundi i u tom momentu su ta dvojica za koje sumnjam da su pripadnici policije u civilu ili Žandarmerije, počeli da me odguruju, jedan me je uhvatio za ruku. Ja sam pomislio da će da mi otme telefon, ali do toga nije došlo. I u momentu kada sam krenuo da pređem Resavsku ulicu, da se udaljavam, od strane tog pripadnika policije, dobio sam jedan jak šut u zadnjicu.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Aleksa je takođe želeo da fotografiše i snimi one koje je policija privodila. Jedan od onih čije je hapšenje Aleksa fotografisao je i specijalizant anestezije Vladimir Stefanović. Sa Vladimirom sam se našao u Tašmajdanu. Nedaleko od mesta gde je bio priveden.
Kaže da je želeo da pomogne nekome ko je bio povređen, a onda je i sam dobio pendrekom po telu.
VLADIMIR STEFANOVIĆ: Levo, desno rame. Leva desna podlaktica i leva desna lopatica. Apsolutno ono simetrično.
STEFAN MARKOVIĆ: Bila je priča da si hteo nekom da pomogneš tada.
VLADIMIR STEFANOVIĆ: Pa jesam, da sam mogao. Mislim ono video sam kako pendreci sevaju, pa mislim da sam ovo bi ali…
STEFAN MARKOVIĆ: I šta se desilo ovaj kad kada su te da kažem izudarali pendrecima onda si ti šta?
VLADIMIR STEFANOVIĆ: Pazi dalje. Znači, ono sedimo u jednom trenutku vode nas, izvlače nas, trpaju nas u maricu. Nemam pojma. Znači ono od dalje sve ono kiptim. Znači nemam pojma… Ali uglavnom sledeća scena koja je ono baš onako upečatljiva marica i vrtimo se u krug. Parkiraju se konstantno negde oko ETF-a tu otprilike. Pa ponovo krenu pa ponovo se vrate i to je to. Mislim ono ludilo mozga.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Vladimiru je određen pritvor. Tamo je proveo devet dana, a najduže je bio u Centralnom zatvoru.
Prošao je Vidovdan, ali protest nije jenjavao.
Građani su blokirali ulice, policija ih je rasterivala. Neka vrsta igre mačke i miša.
Sve to kroz objektiv pratio je i Aleksa. On 1. jula 2025. snimio je snimak zbog kojeg će i sam postati žrtva policijske torture.
Policajci sa fantomkoma na glavama, usred dana, dobacivali su devojkama.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovaj snimak izgleda da mu policija nije oprostila.
Pazi sada… iste večeri krenula je nova blokada kod ETF-a, na Bulevaru kralja Aleksandra.
I Aleksa je spakovao svoj foto-aparart, kamericu, navukao na sebe fluoroscentni prsluk na kojem piše PRESS i stavio je legitimaciju oko vrata.
ALEKSA STANKOVIĆ: to je bilo 2. jul, dobijem informaciju da se dešava hapšenje i prebijanje kolega kod ETF-a, kod Elektrotehničkog fakulteta. Ja kao foto reporter iste sekunde sam uzeo svoju opremu i krenuo ka Vukom spomeniku. (…) 19:39 Stao sam ispred restorana brze hrane na uglu Ruzveltove i Kraljice Marije kako bi izveštavao. Pripadnici policije u punoj opremi za razbijanje demonstracije su izleteli iz vozila. Krenuli su da jure demonstrante na sve strane i ja sam odlučio da izveštavam baš sa te raskrsnice gde sam stajao.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Policajci u punoj opremi za razbijanje demonstracija, krenuli su ka njemu.
Jedan od njih išao je pravo na Aleksu.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Aleksu su ubacili u maricu.
ALEKSA STANKOVIĆ: Tu su im ubacili na poslednje sedište i i odlučili da da mi prete da mi govore da sam napravio ogroman problem sa tim video snimkom. Tu su krenuli da me šamaraju.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Snimak koji su policajci pominjali, Aleksa misli da je onaj gde komentarišu devojke.
STEFAN MARKOVIĆ: Znači oni su direktno rekli kao da je taj snimak problem.
ALEKSA STANKOVIĆ: Da. Da je taj snimak problem. Da sam napravio što bi oni rekli ogromno sranje. Ja sam rekao da sam sam izveštavao da pokrijem jednu i drugu stranu da tu nema suzdržavanosti. (…) Tako su krenuli udarci, šamari. Šamara ne znam koliko je tačno bilo. Znam da su u jednom trenutku čak me dvojica šamarala neizmenično.
STEFAN MARKOVIĆ: Šta ste ti pričali?
ALEKSA STANKOVIĆ: Pa kritikovali su me zašto snimam policiju. pretili mi. Dva puta su se hvatali za pendrek. To jest taj pripadnik što me najviše tukao. On se dva puta hvatao za pendrek. Nije ga izvlačio na mene skroz nego 2/3ine, 1/3 iz pojasa. Ja sam tu osećao jednu vrstu straha. Ne znam šta će da se desi, ali sam bio svestan svega. Uh razumno sam pričao. Uh nisam ništa dobacivao, vređao. Ja sam faktički novinar koji je napadnut. Ja sam svestan da oni ne smeju mene da da da prebiju zato što nisam počinio ništa loše. Stavio sam mirno, izveštavao. U jednom trenutku dolazi pripadnik policije koji nije imao masku, koji je običan policajac. On mi je lupio šamar. Tada usleđuje to naizmenično šamaranje.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Pored šamaranja, Aleksi su skinuli kačket sa glave i udarili ga njime.
ALEKSA STANKOVIĆ: Tu mi naređuje da izvadim karticu i tad pokušao da je slomi. Trebalo mu je nekih 10 do 15 sekundi da polomi karticu. Polomio je.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Aleksi su oštetili i malu kameru i čelični deo koji drži tu kamericu za foto-aparat.
ALEKSA STANKOVIĆ: Dok se sve to dešavalo više puta je pripadnik koji je bio van vozila otvarao vrata i pitao šta se dešava. Ja sam tu pokušavao da stupim s njim u kontakt. Rekao sam da je on razuman čovek ako mogu s njim da pričam pošto sam ja mediji.
STEFAN MARKOIVĆ (NARACIJA): Niko mu nije pomogao.
Policajac sa kojim je bio u zadnjem delu marice, tražio je od Alekse da obriše društvene mreže i da resetuje telefon na fabrička podešavanja.
ALEKSA STANKOVIĆ: On je hteo da ja obrišem Instagram profil odnosno društvene naloge. Ja sam rekao da nije nikakav problem kako bi odugovlačio vreme. On mi je rekao da uključim telefon da to uradim. Ja sam rekao ne znam kako i stvarno vam kažem ne znam kako se to radi. Ja sam rekao da mogu da dovedu nekog pripadnika policije koji to zna i da ćemo to uraditi kako bi ispustio malo tenzije i produžio vreme.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): To što je Aleksa uradio, nije se dopalo policajcu.
ALEKSA STANKOVIĆ: On je krenuo da da ludi, upo je u neku vrstu histerije, uzeo moju glavu i više puta je udario o prozor vozila. Sa njegovom desnom rukom udarao je moju desnu stranu glave.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Nazvao sam Dušana Stankovića koji je na doktorskim studijama kriminologije u Malmeu. Nekada je bio policajac i kaže da je u toku blokada video dosta primera prekomerne upotrebe sile.
DUŠAN STANKOVIĆ: Videli smo situacije kada policija juriša na građane da bi ih privela ili da bi ih sklonila sa ulica. Nešto što, to čini mi se nije bilo potrebno u situacijama kada se građani nisu naročito opirali ili nisu narušavali javni red i mir na neki prejak način ili upotrebljavali neku vrstu nasilja da bi to iziskivalo upotrebu sredstava prinude poput upotrebe službene palice, recimo.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Dušan podseća i na situaciju kada su maricama u punoj brzini policajci krenuli na ljude.
STEFAN MARKOVIĆ: Da li to postoji kao praksa uopšte kod policije?
DUŠAN STANKOVIĆ: Ne, apsolutno ne postoji. Mogu da budem samo maksimalno sarkastičan pa da kažem da je srpska policija izmislila novo sredstvo prinude maricu.
Dakle to uh upotreba policijskog vozila. Da. Bilo bilo to kombi vozilo popularno marica ili neko drugo vozilo. Na taj način je apsolutno protivzakonito i neopravdano.
Protivno je ljudskom dostojanstvu, nehumano je.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A tu je još jedan problem. Policajci se vrlo često ne legitimišu.
A šta Dušan misli o tome?
DUŠAN STANKOVIĆ: Na prvo postavljeno pitanje ko ste vi i zbog čega me odvodite oni bi morali da jasno istaknu svoju legitimaciju. Znači ne onako samo na na preklop u sekundi već da jasno pokažu svoje ime. ime prezime legitimaciju sa fotografijom da se jasno vide jasno vidi da su oni ovlašćena službena lica. A i dakle to je prilikom postupanja policajaca u civilu.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Policija najčešće sada krije svoje lice iza fantomki.
Dušan smatra da ne postoji razlog za to.
DUŠAN STANKOVIĆ: To se radi u slučajevima teškog i organizovanog kriminala kada su ta hapšenja visokorizična kada postoji mogućnost da njih zbog tih hapšenja neko goni uh neko prati ucenjuje i kada im je bezbednost ugrožena uh ali u slučajevima ovakvim kada oni postupaju sa građanima koji nisu deo nekih organizovanih kriminalnih grupa i kada postupaju prema građanima na javnom prostoru na ovaj način mislim da apsolutno nema potrebe za time.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Zbog spornog postupanja policije, Dušan je sa grupom bivših i sadašnjih policajaca pokrenuo apel u kojem traže da se prekine sa takvom praksom.
Znaš ono, nelegitimisanje, privođenje bez obrazloženja i posezanje za pendrecima kad za to nema potrebe.
DUŠAN STANKOVIĆ: Svrha je da se skrene pažnja na postupanje policije i i upućen je zapravo policajcima koji trenutno rade na terenu sa građanima i postupaju po ovim uh dešavanjima. Da da oni rade pre svega po zakonu, da imaju pravo da odbiju nezakonito naređenje, da imaju kome da se obrate svojim nadređenima, ali naravno pretpostavka je da će da time ništa neće dobiti, tako da mogu da se obrate i nekim drugim civilnim organizacijama ili nama.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Aleksa je posle izvesnog vremena pušten iz marice.
Za napad je javio NUNS-u koji je tužilaštvu podneo prijavu protiv policajaca.
Postupanje policije prijavili su i MUP-u.
A da li će Aleksa i dalje da fotografiše?
ALEKSA STANKOVIĆ: Ako neko sa građanske strane krši zakon, ja ću to da fotografišem. Nikakav problem. Tako i kad policajac upotrebi nekontrolisanu silu, odnosno da da vrši agresiju i neku vrstu hira na nad građanstvom, naravno ću to da fotografišem i da izveštavam javnost sa tim fotografijama.
STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo je bila Glasna žica. Moje ime je Stefan Marković. Uređivao Vladimir Kostić. Muzika, Rade Sklopić. Produkcija: Centar za istraživačko novinarstvo Srbije. Hvala na slušanju!
Tekst prenet sa portala CINS.
