Pavol Salaj, Reporteri bez granica: Nadam se da će način na koji je Slovačka razrešila ubistvo Jana Kucijaka biti inspiracija i u slučaju Slavka Ćuruvije

Piše: Marija Šajkaš

Pet godina nakon ubistva slovačkog istraživačkog novinara Jana Kucijaka i njegove verenice Martine Kušnirove, medijska, pravna i aktivističke zajednica u Slovačkoj i inostranstvu je mobilisana u nastojanju da se dođe do pravednog, zakonitog i brzog rešenja ovog slučaja.

Pavol Salaj, šef deska za Evropsku uniju i Balkan međunarodne organizacije Reporteri bez granica, sa sedištem u Parizu, u govoru povodom godišnjice ubistva Kucijaka rekao je da se nada da će način na koji je Slovačka istražila i procesuirala ovaj zločin poslužiti kao inspiracija za rešenje ubistva novinara Slavka Ćuruvije.

Solidarnost građana zbog ubistva novinara

Jan Kucijak, 27-godišnji istraživački novinar portala aktuality.sk, koji je pisao o poreznim prevarama privrednika povezanih sa vladajućom strankom, ubijen je sa svojom devojkom Martinom Kušnirovom, 21. februara, 2018. godine. Par je pronađen u porodičnoj kući u mestu Velka Maca, nedaleko od Bratislave; Kucijak sa prostrelnom ranom u grudima, Kušnirovoj je pucano u glavu.

Ako nalogodavci ubistva budu osuđeni, Slovačka će biti jedna od retkih zemalja koja je uspela da se izbori sa nekažnjivošću ubistava novinara. Biće inspiracija za Maltu, Grčku i za Srbiju, gde je ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. i dalje nekažnjeno (Pavol Salaj, RBG)

Medijska zajednica se brzo organizovala. Članak na kome je Kucijak radio u vreme ubistva je objavljen u velikom broju slovačkih i inostranih  medija, a građani su u znak protesta izašli na ulice. U Bratislavi, glavnom gradu Slovačke, 25.000 ljudi protestovalo je na demonstracijama pod nazivom „Nećemo u devedesete“ dok se duplo više demonstranta odmah potom okupilo pod sloganom „Odbranimo poštenu Slovačku“. Protesti su zabeleženi u još 40 slovačkih gradova.

To je bio odgovor slovačke javnosti. Koliko je ljudi u Srbiji izašlo na ulice da traži pravdu za tolike zločine nad novinarima devedesetih i dvehiljaditih?

U razgovoru za Cenzolovku sa glavnim urednikom portala aktuality.sk Peterom Bardijem, saznali smo da je nakon manje od dve godine, 2020. doneta prvostepena presuda za učesnike u ubistvu. Zbog nedostataka neposrednih dokaza, u tom trenutku je oslobođen optuženi za naručivanje ubistva, slovački biznismen Marjan Kočner.

Tokom 2021. stvar je stigla do Vrhovnog suda Slovačke, koji je poništio oslobađajuću presudu za nalogodavca i naložio novo suđenje, istovremeno povećavši kaznu neposrednom izvršiocu zločina na 25 godina zatvora.

Odluka Vrhovnog suda Slovačke se očekuje 24. aprila ove godine.

Pokrenut Mehanizam za zaštitu novinara

Uoči petogodišnjice ubistva, u Slovačkoj je pokrenut Mehanizam za zaštitu novinara, kao i za praćenje i sprečavanje napada na slovačke novinare i pomoć žrtvama.

Projekat pod nazivom Bezpecna.Zurnalistika.sk pokrenuo je Istraživački centar Jan Kucijak (ICJK), podržali su ga Reporteri bez granica i Ambasada Holandije u Bratislavi. Projekat je inspirisan holandskim zaštitnim mehanizmom PersVeilig.

Manje od dve godine posle zločina doneta je prvostepena presuda za izvršioce ubistva, oslobodivši naručioca, biznismena Marjana Kočnera. Vrhovni sud Slovačke je poništio oslobađajuću presudu za nalogodavca i povećao kaznu izvršiocu na 25 godina

Međunarodne organizacije za zaštitu novinara i slobode govora su se na godišnjicu ubistva okupile u Bratislavi, sa željom da se ovakav zločin ne zaboravi i da pruže podršku novinarima Slovačke.

U pitanju su članice Programa za hitno reagovanje u slučaju ugrožavanja slobode medija (The Media Freedom Rapid Response, MFRR), među kojima su Evropska federacija novinara (EFJ), Međunarodni institut za štampu (IPI), Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), Reporteri bez granica (RSF), Evropska federacija novinara (EFJ), Komitet za zaštitu novinara (CPJ), Slobodna štampa neograničeno (FPU) i evropska filijala organizacije ARTICLE 19.

Kako stoji u saopštenju EFJ-a, glavno pitanje na koje ova delegacija traži odgovor je da li su pet godina nakon ubistva promene u slovačkoj politici, zakonodavstvu, sprovođenju zakona, medijskoj industriji i društvu bile dovoljno sistemske da osiguraju da se ubistvo novinara nikada više ne ponovi i da mediji i profesionalci mogu slobodno da rade?

Ove organizacije su učestvovale i na konferenciji „Sloboda medija 2023“ u organizaciji Ministarstva kulture Slovačke. Tom prilikom je Vera Jurova, potpredsednica Evropske komisije odgovorna za vladavinu zakona, istakla kako „ubistvo glasnika ne znači da će  i njegova poruka biti ubijena“.

Uoči petogodišnjice ubistva, u Slovačkoj je pokrenut Mehanizam za zaštitu novinara, kao i za praćenje i sprečavanje napada na slovačke novinare i pomoć žrtvama.

Slične poruke podrške i ohrabrenja su poslali i Roberta Metsola, predsednica Evropskog parlamenta, i Frane Maroević, izvršni direktor Međunarodnog instituta za štampu.

„Ako nalogodavci njihovog ubistva budu konačno osuđeni, Slovačka će biti jedna od retkih zemalja koja je uspela da se izbori sa nekažnjivošću ubistava novinara. Biće to inspiracija za Maltu, koja je izgubila novinarku Dafne Karuanu Galiciju, za Grčku, gde je ubijen Giorgos Karavaiz, i za Srbiju, gde je ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. i dalje nekažnjeno“, izjavio je na konferenciji Pavol Salaj iz Reportera bez granica.

Na godišnjicu ubistva Jana Kucijaka i Martine Kušnirove, predsednica Slovačke Zuzana Čaputova je odala poštu ubijenom novinaru i njegovoj verenici polaganjem cveća na njima posvećen memorijal u samom centru Bratislave, upravo na mestu gde su se svojevremeno održavali protesti.

Postavljanje cveća u znak sećanja na ubijenog novinara je ujedno bila i prva stvar koju je Čaputova uradila 2019. godine nakon što je izabrana za predsednicu Slovačke.