Pavol Salaj iz Reportera bez granica: U Srbiji su pretnje novinarima podstaknute napadima najviših predstavnika vlasti
Autor: Dobrila Jovanović, Izvor: Cenzolovka i Beta
Pavol Salaj, šef odseka Reportera bez granica za Evropsku uniju i Balkan, u pisanoj izjavi za Cenzolovku povodom objavljivanja Svetskog indeksa medijskih sloboda na kom je Srbija pala na 98. mesto, kaže kako se politička i pravna situacija u vezi sa napadima na medije i novinare u Srbiji pogoršavaju.
„Srbija je danas rangirana pretposlednja u zoni EU-Balkan i poslednja među zemljama bivše Jugoslavije, prešavši iz ‘problematične’ u ‘tešku’ zonu. Oslobađanje osumnjičenih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije signalizira značajno pogoršanje pravne situacije, koja ne može biti nadomeštena naporima vlasti da procesuiraju skorije napade na novinare, što je dovelo do poboljšanja bezbednosnog rezultata.“
Prema procenama Reportera bez granica, kako nam prenosi Salaj, „u Srbiji, koja je zemlja kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, novinari se suočavaju sa pretnjama podstaknutim političkim napadima koji redovno dolaze od najviših predstavnika vlasti. Ti napadi se tolerišu, ili čak podstiču od strane vladajućih partija, što je dovelo do značajnog pogoršanja političkog rezultata Srbije.“
Prema njegovom mišljenju, na procenu slobode medija u Srbiji, koja se odrazila i na plasman na 98. mesto Svetskog indeksa medijskih sloboda Reportera bez granica, utiče „nekažnjivost zločina nad novinarima, SLAPP tužbe, kao i poboljšana, ali još uvek neefikasna medijska regulativa koja dozvoljava širenje ruske propagande.“
U Srbiji, koja je zemlja kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, novinari se suočavaju sa pretnjama podstaknutim političkim napadima koji redovno dolaze od najviših predstavnika vlasti. Ti napadi se tolerišu, ili čak podstiču od strane vladajućih partija
„Tokom protekle godine, nekoliko preporuka Reportera bez granica iz aprila 2022. je ispunjeno, ali su se pojavili novi problemi. Vlasti Srbije moraju da preduzmu konkretne mere da podrže pravo na informisanje, da se uzdrže od govora mržnje prema novinarima i da povećaju nezavisnost, delotvornost i transparentnost medijske regulative“, rekao je Salaj u pisanoj izjavi za Cenzolovku.
Govoreći o konkretnim primerima, Salaj je istakao da su u poslednjih 12 meseci, novinari u Srbiji bili žrtve „orkestriranih kampanja, inspirisanih političkim napadima, koje su nekad rezltirale napadima na mrežama a nekad i napadima u stvarnom životu“.
„U martu 2024. dva vodeća novinara iz Vojvodine, Dinko Gruhonjić i Ana Lalić, dobili su pretnje smrću nakon što su ih oklevetali političari, uključujući lidera vladajuće političke većine u Skupštini Srbije. Vredan pažnje je i slučaj Marka Stepanovića sa Nove S, koji je bio meta automobilske potere na autoputu koja se umalo završila nesrećom u aprilu 2023. Incident je usledio nakon što su političari targetirali njega i njegovu emsiju. Politički pritisak se ponekad upotpunjuje uvredljivim tužbama (SLAPP) kao u slučaju istraživačkog medija KRIK čiju novinarku Draganu Pećo od oktobra 2022. godine tuži biznismen povezan sa predsednikom“, objašnjava Salaj.
„Policija je privela dve osobe osumnjičene da su pretile Gruhonjiću i Laliću i jednog osumnjičenog u slučaju Stepanović. Relativno brza reakcija je primer nedavnih pokušaja policije i javnog tužilaštva da ubrzano procesuiraju zločine nad novinarima. One su delom rezultat napora Stalne radne grupe za bezbednost novinara u kojoj o pretnjama i zaštiti od njih razgovaraju predstavnici novinara, policije i javnog tužilaštva. Mobilizacija radne grupe kao i njenog predsednika Verana Matića dovela je do krivičnog gonjenja i osude jednog lokalnog moćnika zbog pretnji OK radiju u Vranju. Međutim, uprkos sudskoj odluci, lokalne vlasti nisu uspele da sruše zid koji je lokalni moćnik podigao. U aprilu 2024, nakon šest godina sudskog postupka, počinioci, među kojima je i organizator paljenja kuće Milana Jovanovića, proglašeni su krivim“, istakao je Salaj.
Komentarišući ostale napade na novinare, Pavol Salaj je istakao da se neki od njih „suočavaju sa perspektivom definitivne nekažnjivosti“, dodajući kako je to „posebno slučaj sa atentatom na Slavka Ćuruviju počinjenog 1999. godine, u kojem su svi osumnjičeni šokantno oslobođeni optužbe odlukom Apelacionog suda iz februara 2024, a nakon ponovljenog suđenja. Ubistvo novinara Milana Pantića 1999. godine takođe je simbol nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima u Srbiji“.
„Iako su uspostavljeni institucionalni mehanizmi za poboljšanje efikasnosti krivičnog gonjenja, čini se da stvarni napredak i dalje zavisi od političkih faktora, što ukazuje na nedostatak nezavisnosti institucija za sprovođenje zakona u Srbiji“, zaključio je Salaj.
Reporteri bez granica: Srbija pala na 98. mesto na Svetskom indeksu slobode medija
Srbija je pala na 98. mesto od ukupno 180 rangiranih zemalja na ovogodišnjem Svetskom indeksu slobode medija koji je danas objavila nevladina organizacija Reporteri bez granicca (RSF), što je pad u odnosu na 91. mesto prethodne godine.
Reporteri bez granica su na Dan slobode medija, 3. maj, objavili indeks slobode medija za 2024. koji objavljuju od 2002. godine.
Kako piše u uvodnom delu izveštaja posvećenom Evropi, politički interesi guše novinarstvo u nekoliko zemalja koje su kandidati za članstvo u EU, a to su Bosna i Hercegovina koja je na 81. mestu na indeksu medijskih sloboda, Srbija na 98. i Albanija na 99. mestu.
U odnosu na druge zemlje u regionu koje su kandidati za članstvo u EU, Srbija je lošija samo od Albanije, koja je na 99. mestu a prošle godine je bila na 96.
Najbolje plasirana je Severna Makedonija koja je na 36. mestu, na koje je došla sa 38. prošle godine. Sledi Crna Gora koja je pala na 40. mesto ove godine sa 39. mesta 2023, dok je Kosovo koje se rangira odvojeno palo na 75. mesto sa 56, a Bosna i Hercegovina je pala na 81. mesto sa 64.
U delu gde se govori o Srbiji navodi se da iako u zemlji postoji kvalitetno novinarstvo, i ocenjuje je ono “nagrađeno zbog istraživanja kriminala i korupcije”, dodaje se da je i “uhvaćeno između rasprostranjenih lažnih vesti i propagande”.
“Uprkos solidnom pravnom okviru novinari su podvrgnuti političkim pritiscima i zločini počinjeni prema njima prolaze nekažnjeno”, piše u izveštaju.
Ukazuje se da su u političkoj klimi koja je još više polarizovana zbog antivladinih protesta u 2023. godini, novinari “često na meti napada članova vladajuće elite što se dalje uvećava preko nekih nacionalnih televizija”.
Ističe se da ni političari, ni vladine agencije, uključujući i regulatora elektronskih medija REM, koji se uglavnom sastoji od članova koje je imenovala vlada, nisu bili spremni da poprave tu situaciju. Takođe se ukazuje da novinari kritični prema vladi imaju ograničen pristup intervjuima sa predstavnicima vlade i u javnom informisanju.
Kao pozitivno se navodi to da su “propisi određeni za kancelariju tužioca i policiju kao odgovor na napade na novinare dali pozitivne rezultate u nekim slučajevima”.
Dodaje se da, međutim, pravni sistem koji se bavi ubistvima, napadima i SLAPP tužbama protiv novinara još treba da dokaže svoju nezavisnost i efikasnost u zaštiti medijskih sloboda.
Ustav garantuje slobodu izražavanja, piše u izveštaju, ali se ukazuje da novinari često rade u restriktivnom okruženju i sami sebe cenzurišu, kao i da još treba da se proceni uticaj novih medijskih propisa usvojenih 2023. godine.
Izveštaj primećuje da je medijsko tržište veoma rascepkano sa više od 2.500 medija registrovanih u zemlji, a da najuticajnije medijske kuće uključuju javnu televiziju RTS, druge nacionalne televizije, nezavisnu televiziju N1 i nekoliko tabloida.
Reporteri bez granica ukazuju da istraživačko novinarstvo dobija na vidljivosti i uticaju. Takođe se primećuje da ruski propagandna televizija koju je zabranila Evropska unija u okviru sankcija uvedenih kao odgovor na rusku invaziju Ukrajine, sada ima ogranak u Beogradu RT Balkan, kao i da rusku propagandu takođe emituju i nacionalni mediji.
Kada je reč o finansiranjima medija, većina se finansira od reklamiranja i netransparentnih vladinih subvencija, pristup tim izvorima finasiranja je u velikoj meri pod kontrolom vladajuće elite i podložan pristrasnosti pri objavljivanju, piše u izveštaju.
Kao razlog za zabrinutost navodi se pojava koncentracije medija i borba oko pristupa tržištu, programiranju i korisnicma u između državnog Telekoma Srbije i privatnog SBB-a.
Reporteri bez granica ističu da su uloženi napori da se poboljša bezbednost novinara formiranjem dve radne grupe i otvaranjem medijske “hotline”, linije za prijavljivanje, ali da su srpski novinari i dalje “daleko od toga da se osećaju zaštićenim”.
Kao primer nekažnjivosti za zločine počinjene protiv novinara navodi se ovogodišnje oslobađanje u žalbenom postupku osoba optuženim za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije 1999. godine.
Primećuje se da su u Srbije novinarke i dalje na meti napada zbog svog rada i pola a da ekstremnodesničarske grupe uznemiravaju medije koji izveštavaju o migrantima LGBTI+ zajednice i ljudskim pravima.
Srbija je, kako je ocenjeno, prešla iz kategorije država u kojoj je stanje u oblasti medija problematično – među zemlje u kojima je sloboda medija u teškoj situaciji. Od zemalja kandidata za članstvo u EU u regionu u toj kategoriji je još Albanija, dok su ostale četiri u kategoriji država u kojima je stanje u oblasti medija problematično.
Članak je prenet sa portala Cenzolovka.
