Uzbunjivač Obradović za BIRN: Želeo sam da se sazna istina o Krušiku

Novinar: Jelena Veljković, Javno.rs

„Tačno je, sve sam rekao tužiocu. Nemam šta da krijem. Ništa nisam sakrio, ništa slagao, ništa nisam ukrao. Samo sam želeo da istina o poslovanju Krušika izađe na videlo“, kaže Aleksandar Obradović za BIRN, u svom prvom intervjuu po izlasku iz Centralnog zatvora.

Obradović je 18. septembra 2019. godine uhapšen na svom radnom mestu u fabrici namenske industrije u Valjevu pod sumnjom da je počinio krivično delo odavanje poslovne tajne, jer je novinarima dostavio dokumentaciju iz koje se vidi da je firma GIM koju je zastupao otac ministra policije Branko Stefanović, po povlašćenim cenama kupovala naoružanje iz Krušika.

Javnost tri nedelje nije bila obaveštena da je Obradović uhapšen, sve dok nedeljnik NIN 10. oktobra 2019. godine nije objavio prvu nezvaničnu informaciju nakon koje je BIRN objavio detalje o slučaju.

Iako Aleksandar Obradović priznaje šta je radio, on kaže da nije počinio bilo kakvo krivično delo.

„Ništa nisam slagao niti falsifikovao. Ovo su činjenice – i to samo deo činjenica – o poslovanju Krušika. Tvrdim da je u pitanju sistematsko isisavanje novca od strane države iz ove firme. Mene su zanimala samo dokumenta koja se tiču korupcije“, kaže Obradović.

BIA, agenti, džipovi, mediji

Priseća se kako je izgledala ta sreda 18. septembra kada je u pola tri popodne desetak policajaca došlo da ga uhapsi.

„Došli su na moje radno mesto, to su bili ljudi iz BIA, neka ekipa koja je ne znam šta očekivala. Mislili su da ja radim za neku službu, da ja uzimam novac. Prvi put imam kontakt sa policijom, prvi put imam to iskustvo, to je bio taj početni šok“, objašnjava naš sagovornik.

Pripadnici BIA su u prvih 15-20 minuta bio malo grublji, dok ga nisu preuzeli nadležni iz Tužilaštva za visokotehnološki kriminal.

„To su sve mladi ljudi. Preuzeli su me i sa njima sam bio sve dok me nisu odveli u stanicu policije u ulici 29. novembar u Beogradu. Stvarno ne mogu da kažem ni jednu lošu reč za te ljude“.

Kaže da ne može da se požali ni na komandire u Centralnom zatvoru i policiju uopšte.

„Što se tiče policije bio bih nečovek kada bih rekao bilo šta loše. Osim te početne demonstracije sile – dva džipa, dva audija, četiri automobila, možda je to bilo preterano. Ko zna šta su oni očekivali u tom trenutku“.

Obradović je u ponedeljak 14. oktobra prebačen iz Centralnog zatvora u svoj stan u Valjevu u kom će biti u kućnom pritvoru do isteka zakonskog roka od 30 dana koji ističe u petak 18. oktobra.

Kaže da se dobro oseća i da pokušava da se obavesti o svemu što su mediji pisali dok je bio u zatvoru.

Najviše informacija dobijao je od sestre s kojom je razgovarao preko slušalice kroz neprobojno staklo.

Porodici je bilo odobreno da ga posećuju samo tri puta mesečno.

„Pojma nisam imao šta se dešavalo van rešetaka prethodnih dana. U zatvoru imate šest državnih TV kanala, kada ih gledate imate utisak da je u zemlji stanje kao u Švajcarskoj, da je sve u redu, da se u zemlji Srbiji ništa ne događa. Pojma nisam imao kakva je situacija u vezi sa mnom u poslednja dva-tri dana“.

Zahvalio se svim novinarima, posebno novinarima NIN-a, BIRN-a i N1, ali i svim ljudima zbog podrške koju je dobio.

„Ne bih želeo da nekoga izostavim, svima sam mnogo zahvalan. Jer u jednom trenutku sam i ja počeo da se pitam – ostao sam sam i porodica sa mnom – da li je bilo vredno. Jer, završiću u zatvoru, znate i sami, robija od dve do deset godina“.

Borba se nastavlja

Nastavljajući svoju priču o svemu što se u proteklih skoro mesec dana dešavalo, Obradović kaže da je to što je isplivalo, samo jedno poglavlje o zbivanjima u Krušiku, a ima još mnogo toga što bi valjalo ispričati.

„Tvrdim da ne postoji način da se ijedna firma, a ovde se sad govori o GIM-u, odbrani. Oni sad pokušavaju zamenu teza, ali ne postoji način. Ja sam poslednjih godina toliko ušao u tematiku, ekonomski i matematički sam pismen, tako da ne postoji način da oni odbrane bilo šta što se tiče povoljnije cene, pokušaja negiranja da je bilo povlašćene cene i slično“, odlučan je Obradović.

On objašnjava da postoje kalkulacije koje radi stručna služba, gde je tačno utvrđeno po stavkama koliko košta materijal, radna snaga, gde je ukalkulisan profit.

Na osnovu te kalkulacije Služba prodaje dostavlja zvaničnu ponudu koja ide GIM-u i ostalim firmama i nakon toga po toj ceni treba da se sklopi ugovor.

Međutim, sklapa se ugovor koji uopšte nije iz te ponude, nego ispod cene.

Osim povlašćenih kupaca, postoje i povlašćeni dobavljači.

„To je krš nekih novih firmi koje su došle, koje su ušle u Krušik kao dobavljači, a potisnuli su višedecenijske dobavljače, lokalne dobavljače…“, priča Obradović i dodaje jednu veoma bitnu stvar.

„Ovo što se dešava u Krušiku, ne dešava se samo u Krušiku, nego se dešava i u ostalim fabrikama namenske industrije. Ne znam samo da li iko ima hrabrosti i želje da to iznese“.

Smatra da je Krušik jedinstven primer, jer problemi počinju od dolaska Mladena Petkovića, bivšeg direktora Krušika.

„Od dolaska Mladena Petkovića, stranačkog vojnika na čelo fabrike, to je sistematsko isisavanje novca, sistematsko! Ja uopšte ne znam kako Krušik i dalje opstaje. I danas Mladen Petković svojom nevidljivom rukom preko ljudi koje je postavio da budu izvršni direktori, upravlja Krušikom i to nije tajna“, kaže Obradović koji je o tom sistematskom isisavanju javnog novca govorio javnom tužiocu kada su ga saslušavali. „Tu se pojavilo toliko novih firmi bliskih vladajućoj stranci koje su očerupale Krušik. I to se već pokazuje, mada se vešto krije“.

Prvi koraci i motivacija

Pre nego što je odlučio da se obrati novinarima, pokušavao je da o sumnjivim poslovima obavesti i Nadzorni odbor i sindikate, ali dodaje da nije verovao državnim organima.

„Žalosno je što u ovoj zemlji imamo više poverenja u istraživačke novinare nego u istražne organe. Pokušavao sam o tome da skrenem pažnju i sindikatima. Svi ti sindikati su dobili privilegije od generalnog direktora tako što su svim vođama sindikata zaposlene žene, porodice, švalerke, deca, i njih nije briga šta se dešava“.

U Krušiku je od 2017. godine radio sa tehničkom dokumentacijom. Da je hteo i da ga je to zanimalo, mogao je da je otuđi, da je da nekome za novac, ali to ga nije zanimalo niti je tako nešto učinio.

„U Krušiku je skinuta oznaka vojna tajna, ona ne postoji. Postoje dokumenta koja usvaja Nadzorni odbor i ona nose oznaku strogo poverljivo. To su odluke koje se tiču, na primer, pozajmica. Mene su zanimala samo dokumenta koja se tiču korupcije.“

Dodaje da jedan takav dokumenat sa oznakom strogo poverljivo, a tiče se korupcije, jeste dokument o tome da je direktor Mladen Petković, odobrio sredstva – 110.000 evra za rešavanje stambenog pitanja osobe koja ne postoji u Krušiku.

„Znači, ta dokumenta su mene zanimala. Ili da je Petković dobitnik nagrade Kapetan Miša Anastasijević, a da je par meseci pre toga agenciji iz Novog Sada koja organizuje i dodeljuje tu nagradu on uplatio pozajmicu… i tako… ili da je Krušik uplatio BIA za nešto… Takva neka dokumenta su meni bila sumnjiva i ona nose oznaku strogo poverljivo. Inače, neka vojna tajna, to veze s mozgom nema“, izričit je Obradović.

Pre nego se obratio novinarima, prvo je pisao bivšem predsedniku Nadzornog odbora.

„Pokušavao sam i našim lokalnim portalima, da im skrenem pažnju. Ali da vidite samo dokle sve to ide – Krušik je zakupio banere na sva tri valjevska `nezavisna` portala, kako se sami predstavljaju. I tako je za cenu koštanja banera onemogućeno da priča iz Krušika i komentari iz Krušika, budu objavljeni“.

Na kraju je odlučio da o tome obavesti BIRN, pa KRIK, pa Pištaljku.

„Sve poruke sam sačuvao, nijednu nisam hteo da obrišem. Jeste sve sam rekao tužiocu. Prvu poruku sam poslao Slobodanu Georgievu, Dragani Pećo i Vladimiru Radomiroviću i ovoj bugarskoj novinarki. Ja nemam šta da krijem tu. Nisam ništa sakrio, ništa slagao, ništa ukrao. Želeo sam da istina o poslovanju holding korporacije Krušik izađe na videlo“.

Negira navode prorežimskih medija koji poslednja dva dana pišu kako je sve učinio iz osvete jer mu je majka dobila otkaz u Krušiku, kao i da on nije nikakav uzbunjivač, već špijun jer je godinama prikupljao dokumenta sa oznakom državne i vojne tajne.

„Ja da sam pitao majku i da je znala bilo šta od ovoga, ja to ne bih uradio. To nema veze s mozgom“, kaže Obradović i potvrđuje da je tačno da je njegova majka „15-20 godina bila direktor u Krušiku i da je poznati i priznati ekonomista što je lako proverljivo“.

„Ponavljam, moj jedini motiv je bio da se sazna istina o korupciji i ništa drugo“.

Hronologija događaja

Prve informacije o poslovanju Branka Stefanovića, oca ministra policije sa oružjem, pojavile su se još prošle godine. O njima je pisao nedeljnik NIN, a BIRN je još u novembru 2018. objavio da je otac ministra policije, kao predstavnik kompanije GIM iz Beograda, posredovao između Krušika i kupaca oružja iz Saudijske Arabije.

Priču je aktuelizovao specijalizovani međunarodni portal „Arms Watch”, koji je 15. septembra pisao da je GIM kupovao oružje po povlašćenim cenama u odnosu na državni SDPR.

Rukovodstvo Krušika je u utorak 16. septembra demantovalo navode iz tog teksta. Na prvo čitanje tog demantija zaista se mogao steći utisak da GIM nije bio povlašćen. Problem je, međutim, u tome što je Krušik svesno prećutao ključne podatke iz drugih ugovora koje su skapali sa GIM-om i SDPR-om koji pokazuju potpuno drugačiju sliku.

BIRN je 19. septembra objavio tekst u kojem su prikazani podaci iz dodatna tri ugovora koji otkrivaju da je Krušik manipulisao upoređivanjem cena različitih verzija mina kako bi se potkrepila tvrdnja da GIM nije bio u povlašćenom položaju prilikom kupovine, dok je zapravo preduzeće povezano sa ocem ministra policije nabavljalo mine po nižim cenama od konkurencije.

Prethodno, BIRN je u utorak 17. septembra rukovodstvu valjevske firme poslao pitanja u vezi sa tim skrivenim ugovorima.

Dan kasnije, 18. septembra, radnik Krušika Aleksandar Obradović je uhapšen.

Nakon što je nedeljnik NIN 10. oktobra objavio prvu nezavičnu informaciju da je Obradović već tri nedelje u pritvoru, a BIRN objavio detalje o tom događaju, i burne reakcije javnosti, par dana kasnije, odreagovale su i nadležne institucije.

U svega jednom danu donete su dve sudske odluke koje su Aleksandra Obradovića vratile u kućni pritvor iz kog je 30. septembra prebačen u Centralni zatvor u Beogradu.

Naime, posle četrdesetosmočasovnom zadržavanja nakon hapšenja, sudija Višeg suda za prethodni postupak Miloš Labudović, odredio je Obradoviću 20. septembra kućni pritvor. Na tu odluku žalio se tužilac Višeg tužilaštva Aleksandar Momčilović. Tu žalbu prihvatilo je Vanraspravno veće Višeg suda u Beogradu i odluku o kućnom pritvoru preinačilo u zatvorski. Obradović je prebačen u CZ 30. gde je bio do sinoć.

U Valjevo je vraćen pošto je za svega par sati Apelacioni sud odlučio da ukine odluku Vanraspravnog veća o zatvorskom pritvoru i naložio mu da o tome ponovo odluči. Svega par sati kasnije, to veće je postupilo po nalogu Apelacionog suda, odbilo žalbu višeg tužioca i time vratilo na snagu odluku o kućnom pritvoru.

Obradoviću 30 dana pritvora ističe u ponedeljak, a njegov novi advokat Vladimir Gajić očekuje da će pritvor tada biti potpuno ukinut.

Šta vele tužioci

Danas, skoro mesec dana nakon hapšenja, reagovalo i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal.

U saopštenju se navodi da su predistražni i krivični postupak vođeni „u potpunosti u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku od strane nadležnih državnih organa koji se bave zaštitom bezbednosti Republike Srbije, a ne na bilo kakav tajni način“. Dodaju i da su u potpunosti poštovani zakoni koji uređuju oblast zaštite tajnih podataka, uzbunjivača i podataka o ličnosti, kao i drugih zakona koji su povezani sa vođenjem ovog postupka.

U saopštenju se potvrđuju ranija saznanja da je Obradović osumnjičen za krivično delo odavanja poslovne tajne.

„Istraga je u ovom momentu usmerena ka radnjama koje je osumnjičeni preduzeo od 2014. godine do dana pokretanja postupka, tako što je radeći na pozicijama evidentičara i terminera u proizvodnji u preduzeću namenske industrije Кrušik a.d. iz Valjeva, iz razloga lične prirode, protivno zakonima i ne pridržavajući se odredbi Zakona o zaštiti uzbunjivača, neovlašćeno pribavljao podatke različitih stepena tajnosti o poslovanju ovog namenskog preduzeća u vezi više vojnih proizvodnih programa u nameri da ih preda nepozvanom licu, nakon čega ih je predao putem računarske komunikacije stranom državljaninu u znatnom obimu, da bi to lice bez daljeg utvrđivanja istinitosti dobijenih podataka jedan deo istih objavilo na Internetu“, navodi se u saopštenju i dodaje da će tužilaštvo nastaviti da vodi krivični postupak u ovom predmetu radi utvrđivanja činjeničnog stanja u potpunosti, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena“.

Članak je prenet sa Javno.rs