Respiratori: Kozmetičari, trgovci oružjem i tužbe za prevaru

6. May 2020.
Kako je hitna nabavka respiratora za srpske bolnice pretvorena u krug netransparentnog poslovanja u koji su upletene crnogorske, hrvatske, kineske i kiparske kompanije i trgovac oružja iz Beograda.
OD EU I NORVESKE RESPIRATORI I MONITORI VREDNI 4,5 MILIONA EVRA
Foto: BETA/UNOPS/EU info centar/MO

Piše: Aleksandar Đorđević

U jeku pandemije virusa korona, u martu 2020, na svetskom tržištu kreće jagma za respiratorima, medicinskim aparatima koji obolelima mogu spasiti život.

Srbija nije bila izuzetak.

Kako je za skupštinskom govornicom 30. aprila 2020. godine rekao Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke, ukupno je naručeno 3.967 komada.

Prema podacima koje je on predstavio, do tog trenutka u Srbiji je bilo dostavljeno 585 novih aparata.

I dok je Martinović izgovarao te rečenice, pošiljka od 400 respiratora za koje je Srbija bila izdvojila 8.9 miliona evra, trebalo je da bude prebačena iz magacina u Šangaju u srpske bolnice.

Trenutno se sudbina navedenih respiratora rešava pred Privrednim sudom u Podgorici gde umešane strane ne biraju sredstva u međusobnim napadima otkrivajući usput u tom svom ratu mehanizam koji je korišćen u poslu nabavke ovih važnih aparata u borbi protiv pandemije.

Istraživanje BIRN-a pokazuje da je u posao nabavke 400 respiratora iz Kine bilo uključeno više posrednika, a da nije do kraja jasno zbog čega i sa kakvom ulogom.

U posao je bilo uključeno najmanje pet kompanija, od kojih su neke zaista u poslu trgovine medicinskom opremom, dok se druge bave trgovinom kozmetičkim preparatima ili naoružanjem.

Novac iz republičkog budžeta šetao se od Beograda, preko Podgorice, Kipra, Rijeke i Kine, da bi na kraju bio vraćen, prema svedočenju učesnika, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje jer se od nabavke odustalo.

Mehanizam: Hitno, odmah, hvala ne treba

Nabavka respiratora za bolnice u Srbiji bila je centralna tema od trenutka kada je proglašeno vanredno stanje 15. marta 2020, a različiti podaci koje su iznosili i predstavnici „struke“ i najviši državni funkcioneri, nisu do danas dali odgovor na pitanje: koliko je respiratora Srbija kupila i na koji način?

Analiza BIRN-a i tekst kolega iz CINS-a koji su pokazali da Srbija možda sa nedovoljno opremljenim ustanovama kreće u borbu protiv pandemije, izazavao je revolt Vlade i predsednika.

Od izjave Ane Brnabić da je broj respiratora tajna, preko javnog priznanja predsednika Vučića da ih ima tačno 1008, do izjava tog istog predsednika da je trebalo da se ćuti o količini te opreme kako bi se nabavilo što je više moguće opreme.

Respirator je tako postao jedna od ključnih reči tokom vanrednog stanja, a „borba za respiratore na svetskom tržištu“ jedna od omiljenih tema u javnosti. Vučić je govorio o „crnim fondovima“, „tajnim agentima“, otimanju, nespavanju i na kraju o tome da će sam da ih doveze.

„Lepo sednem u avion, odem tamo gde mi imamo respiratore i počnem da ih unosim u naš avion, pa da vidim ko će da me spreči da ih unosim!“ rekao je u emisiji Upitnik na RTS-u 21. marta 2020.

Međutim, primer koji je istraživao BIRN, pokazuje da je mehanizam nabavke tekao nešto drugačije.

Pošto se zbog epidemije virusa korona Zakon o javnim nabavkama ne primenjuje, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) odlučio je 26. marta da direktnom pogodbom za dobavljača respiratora izabere beogradsku firmu Sinofarm.

Kompanija i njen vlasnik Nikola Sinobad, koji imaju odličnu saradnju sa brojnim kineskim kompanijama, umesto direktnog dogovora sa proizvođačima iz Kine, odlučuju da u posao uvedu posrednika iz Podgorice, kompaniju BTL Medical Montenegro.

Podgorička firma je za beogradsku trebalo da nabavi 400 respiratora. Od toga 200 manjih respiratora, plus 200 većih, a sve to za 8,9 miliona evra.

Vlasnica firme Sanja Lekić, već dvadeset godina se bavi privatnim biznisom, proglašena je i za najbolju poslovnu ženu Crne Gore, a poznata je pre svega kao uvoznik kozmetičkih preparata.

Izveštaji Poreske uprave Crne Gore za 2019. godinu pokazuju da je BTL Medical Montenegro firma skromnih finansijskih rezultata – ukupni poslovni prihodi firme te godine bili su nešto oko 156.000 evra. Firma je učestvovala čak i na tenderima čija je ukupna vrednost bila 750 evra.

Zašto je Sinofarm, sa reputacijom i kontaktima u Kini, odlučio da veliki posao poveri firmi sa tako skromnim rezultatima, s kojom, kako kažu, nikada ranije nisu sarađivali?

Advokat Sinofarma navodi da su im se iz BTL Medical obratili 27. marta rekavši da imaju respiratore na lageru u Kini i da su oni spremni za isporuku već sutradan – 28. marta.

„Želja za brzom reakcijom i nabavkom opreme za koju se otimaju brojne države i komercijalni pravni entiteti i hitnosti rokova nisu dali priliku da se uradi sveobuhvatna analiza druge ugovorne strane već je prevagnula vera u reč”, stoji u pisanom odgovoru advokatske kancelarije koja zastupa Sinofarm.

Na pitanje ko je inicirao saradnju, vlasnica podgoričke firme Sanja Lekić u razgovoru za BIRN kaže da je prvi upit o saradnji došao iz Srbije, a ne obratno.

„Morate njih pitati kako su došli do nas”, kaže Lekić.

Uglavnom, radi se brzo, potpisuju se ugovori.

Prvi je potpisan 28. marta za nabavku 200 respiratora marke ACM812A, ukupne vrednosti pet miliona evra, a drugi o nabavci 200 respiratora marke Shangrila 510S od 29. marta, ukupne vrednosti 3.9 miliona evra.

Rok za isporuku skupljih i većih respiratora bio je već 30. mart, a onih jeftinijih i manjih 14. april 2020. godine.

Ono što ni jedna strana ne spori je da je 30. marta „Sinofarm” avansno uplatio ceo iznos od 8,9 miliona evra podgoričkoj firmi BTL Medical.

I tu kreću problemi.

„Nakon zaključenja ugovora i prijema avansa od 8.900.000 evra, BTL Medical krši svoje ugovorne obaveze, ne dostavlja respiratore i obaveštava Sinofarm da sad pak ne može da isporuči respiratore do kraja aprila 2020. godine, nasuprot ranije datim tvrdnjama i garancijama da se isti nalaze na lageru ove kompanije”, kažu advokati Sinofarma.

Zato Sinofarm 5. i 7. aprila raskida oba ugovora i traži novac nazad.

BTL Medical smatra da je ugovor raskinut jednostrano i ne prihvataju odluku.

Slučaj je sada pred Privrednim sudom u Podgorici, o čemu su pisale podgoričke Vijesti u tekstu od 24. aprila 2020.

„Što se tiče prvog ugovora od 3.9 miliona evra, zbog porasta cene na tržištu, nije mogao da bude ispoštovan. Ponudila sam da se u okviru te cene kupi zamenski aparat, ali to im nije odgovaralo, i mi smo vratili sredstva firmi”, kaže Sanja Lekić dodajući da se novac od drugog ugovora nalazi na računu kineske fabrike CASIC.

„Roba je proizvedena i sve je ostalo u dogovorenom roku. Do 30. aprila roba treba da bude isporučena”, rekla je Lekić za BIRN u telefonskom razgovoru 26. aprila.

Provizija mala, ali slatka

„Provizija je poslovna tajna. Da li je važno da javnost zna koliko jedna privatna firma ima svoju proviziju? Mi svi radimo za novce”.

Ovako je glasio odgovor Sanje Lekić, vlasnice firme BTL Medical na pitanje koliko je zaradila na ovom poslu.

Nešto govorljiviji na ovu temu bio je advokat Sinofarma koji je naveo da je prema njihovim saznanjima, provizija Sanje Lekić za kupovinu 200 respiratora tipa ACM812A iznosila 1.1 milion evra.

Na pitanje koliko je Sinofarm trebalo da zaradi na ovom poslu, rekao je da je to „neki mali iznos”, da su posao radili iz državnih razloga i za opšte dobro, a da je naveća zarada na drugim poslovima poput nabavke maski i slično.

Novi posrednici, novi putevi, novi rokovi

U Sinofarmu tvrde da nisu znali da BTL Medical nije direktno nabavljala respiratore iz Kine, nego je u posao uvela dva nova posrednika – kiparsku firmu Segment Spec Technoexport, specijalizovanu za trgovinu oružjem i hrvatsku firmu Exotrade iz Rijeke, specijalizovana za trgovinu kineskom robom.

Sve tri firme navode da nikada ranije nisu međusobno sarađivale, a na pitanje ko ih je spojio odgovaraju da su to „njihovi poslovni partneri”.

Kompanija Segment Spec Technoexport sa Kipra, koja je za BTL Medical trebalo da nabavi 200 respiratora marke Shangrila 510S, registrovana je za trgovinu oružjem.

Beogradski ogranak ove firme osnovan je 2017. godine, a ogranak u Velikoj Britaniji još 2014. godine.

U danu (26. aprila) kada je novinar BIRN-a razgovarao sa vlasnikom Jovicom Gajićem, firma je bila registrovana na adresi Patrijarha Dimitrija 24, gde je registrovano još 35 firmi, a među njima i United BG, u vlasništvu Branka Stefanovića, trgovca oružjem i oca ministra policije Nebojše Stefanovića.

Tri dana kasnije, 29. aprila, podaci Agencije za privredne registre pokazuju da Gajić prebacuje sedište svoje kompanije na drugu adresu.

Gajić je za BIRN rekao da ne poznaje Branka Stefanovića.

Dokumenta do kojih je došao BIRN pokazuju da je Gajićeva firma 2016. godine od fabrike naoružanja Krušik u Valjevu tražila ponudu za kupovinu velike količine mina, ali do realizacije posla nije došlo.

Otkud trgovac oružjem u poslu nabavke respiratora?

„Što bi to bilo čudno? Prilagođavamo se tržištu. Šta se sada prodaje – maske, dezinfekciona sredstva, respiratori – to rade sve firme iz sveta. To je posao kao i svaki drugi”.

Međutim, do posla nije došlo.

Direktorka BTL Medical Sanja Lekić za BIRN kaže da ju je Gajić obavestio da su se cene respiratora promenile zbog porasta cene na tržištu. Gajić tvrdi da to nije tačno.

„Ona je rekla da hoće da kupi te uređaje, potpisala je fakturu, ali do realizacije nikada nije došlo. Do prekida posla je došlo iz razloga koji su meni nepoznati. Čak je prekinula i svaki kontakt sa mnom. Sa njom nikada ranije nismo sarađivali. To je bio prvi i zadnji posao. Ona nas je obmanula”, rekao je Gajić i najavio krivičnu prijavu protiv Lekićke i njene kompanije.

Ko je Dušan?

Ko su ljudi koji su u pozadini radili na poslu vrednom 8.9 miliona evra u koji je bilo uključeno pet firmi koje nikada do tada nisu međusobno nisu sarađivale – pitanje je koje se provlačilo tokom celokupnog rada na ovoj priči.

U tužbi koji je Sinofarm podneo protiv firme BTL Medical navodi se da je predstavnica podgoričke firme više puta navela da „respiratore čuvaju za njih” i da je izvesni Dušan „član njihove partije i ima mogućnost prodaje i organizacije i uticaja na isporuku”.

„Moj kontakt sa Dušanom je preko našeg ministarstva zdravlja i njihovog pozitivnog iskutva”, navodi se u tužbi. Sanja Lekić za BIRN kaže da ne zna ni za kakvog Dušana i da prvi put čuje za njega.

Advokati Sinofarma kažu za  BIRN da je u ovu prevaru radnje bilo uključeno još misterioznih ljudi.

„Možemo da kažemo da je navodno pregovore u ime i za račun Sanje Lekić u jednom trenutku preuzelo treće lice čiji identitet bi objavili kasnije u krivičnom postupku”, kaže se u pisanom odgovoru.

Nećemo respiratore, vratite novac

Novac predviđen za posao kupovine 200 manjih respiratora u iznosu od 3.9 miliona vraćen je Sinofarmu.

Preostalih pet miliona evra bilo je predviđeno za kupovinu dodatnih 200 većih respiratora preko drugog posrednika koga je našla podgorička firma – kompaniju Exotrade iz Rijeke.

Direktor kompanije Borna Cicero u pisanom odgovoru za BIRN kaže da su respiratori kupljeni u skladu sa svim ugovornim obavezama.

Međutim, za razliku od podgoričke firma koja tvrdi da su respiratori već u magacinu i da je samo potrebno da srpska ambasada po dobijanju instrukcija iz Sinofarma pošalje dopis kako bi roba mogla biti podignuta, Borna Cicero navodi da je „kupljena proizvodnja respiratora” i da će oni „prema ugovoru biti isporučeni krajem aprila”.

„Respiratori su plaćeni nama i mi smo ih isti dan platili kineskom proizvođaču CASIC-u”, napisao je Cicero u odgovoru poslatom 28. aprila.

On nije odgovorio na dodatna pitanja BIRN-a da li su u međuvremenu respiratori proizvedeni i da li je u međuvremenu došlo do promene datuma isporuke, koji je planiran za 30. april.

Sinofarm respiratore više ne želi već potražuje svojih pet miliona evra, dok BTL Medical tvrdi da je ispunio svoju ugovornu obavezu i da je na Sinofarmu da preuzme respiratore.

Advokati beogradske firme kažu da je novac iz svojih izvora vraćen Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, a da će pet miliona koji im još nisu vraćeni potraživati na sudu.

Na kraju, šta je rešenje ove drame i kako sada respiratori nisu nikome potrebni?

Sanja Lekić navodi da postoje dve mogućnosti.

„Ili da Sinofarm uzme plaćene respiratore ili da Exotrade meni vrati novac koji sam im uplatila, i ja taj novac vratim Sinofarmu. Kako god da odluče, meni je svejedno. Ako neće respiratore, dobiće novce”, navodi Lekić.

Kako god da se završi ovaj sudski proces, jedno je izvesno – srpske bolnice neće videti 400 respiratora za koje je bio obezbeđen državni novac za kupovinu.

I pored više pokušaja, nadležni iz Republilkog fonda za zdravstveno osiguranje nisu odgovarali na pitanja BIRN-a.

Ključni sati i minute

Crnogorska firma BTL Medical tvrdi da sa kašnjenjem isporuke 200 većih respiratora došlo jer je uplata od pet miliona evra kasnila par sati, dok iz Sinofarma kažu da u ugovoru nije bilo nikakvog pomena o satima ili minutima uplate.

„Ugovori su apsolutno jasni i oni propisuju da će odmah po prijemu novca respiratori biti isporučeni, jer su isti prema tvrdnjama suprotne strane, i pre zaključenja ugovora bili u njihovom posedu, te ne vidimo kako uplata u 9 ujutru ili u 11 ili u bilo u kom trenutku toga ili bilo kog drugog dana može da ugrozi isporuku respiratora”, navode advokati.

Goran Petrović, koji zastupa BTL Medical, kaže da je postojao usmeni dogovor da se novac uplati u devet ujutru, nikako posle toga, zbog vremenske razlike sa Kinom.

„Zakasnili su sa uplatom par sati, drugima su isporučeni respiratori, cena je porasla. Međutim, uspeli smo da nađeno druge respiratore, ali za njihovu isporuku mora da se sačeka“, kaže za BIRN advokat  BTL Medical-a.

Tekst je prenet sa portala Javno.

Click