Korona: Kako se broje žrtve novog virusa

28. Jun 2020.
Samo nasilne smrti i udesi kod pozitivnih na virus ne ulaze u evidenciju zaraženih i umrlih od korone, krizni štab da objasni razliku između zvanične statistike i onoga što je objavio BIRN, kaže Jovana Milić, naučnica sa Univerziteta u Modeni. Pravilnik Svetske zdravstvene organizacije kojim je definisan smrtni ishod od korone objavljen je na sajtu Batuta.
Virus Outbreak Chile
Ilustracija: Beta/AP Photo/Esteban Felix

Novinarka: Natalija Jovanmović

Postoji razlika da li je neko umro “od korone” ili “sa koronom” – bila je ovo jedina odbrana pojednih članova Kriznog štaba na tekst koji je BIRN objavio u ponedeljak 22. juna 2020. u kome smo naveli da je broj umrlih od korone koji se nalazi u zvaničnom informacionom sistemu (632) dvostruko veći od zvaničnog objavljenog (244).

Međutim, u smernicama Svetske zdravstvene organizacije koje su tokom aprila 2020. objavljene na sajtu Instituta Batut navodi se da pri medicinskom izveštaju o uzroku smrti treba upisati COVID-19 “za SVE umrle kod kojih je ova bolest izazvala ili se pretpostavlja da je prouzrokovala ili doprinela smrti.”

Ovo u razgovoru za BIRN potvrđuje i Jovana Milić, naučna saradnica na italijanskom Univerzitetu u Modeni i Ređo Emiliji koja kaže da “vodič Svetske zdravstvene organizacije eksplicitno kaže da kovid 19 treba da bude zabeležen kao uzrok smrti kod svih preminulih kod kojih je bolest uzrokovala, sumnja se da je uzrokovala ili doprinela smrtnom ishodu”.

“Jedino gde sigurno možemo da isključimo da neko nije preminuo od kovida, a imao ga je, jeste ako je neko imao saobraćajnu nesreću ili je nastupila nasilna smrt. Takve situacije su statistički zanemarljive i sigurno ne možemo da imamo razliku od 300 preminulih koja se objašnjava na ovaj način”, objašnjava Milić.

Državni vrh Srbije, kao i članovi kriznog štaba, u jeku epidemija ubeđivali su javnost da se, za razliku od drugih zemalja, Srbija ponaša odgovorno i da ne skriva stvarni broj zaraženih i umrlih od korone.

Predsednik Aleksandar Vučić je na na konferenciji za medije 27. marta 2020. rekao da “mi računamo sve preminule koji su zaraženi kao da su preminuli od korone”.

“Imali smo više lica koja su preminula, dvoje ili troje, koji su preminuli od infarkta miokarda, ali smo ih vodili kao da su od korone. Ne bi bilo fer da kažemo da nisu umrli od korone, mada smo mogli, pošto neki drugi tako računaju, a mi znamo da je korona to svakako ubrzala. Drugi nek računaju kako hoće”, objasnio je tada predsednik Vučić.

Nešto slično izjavio je i dr Predrag Kon gostujući u emisiji Pressing 29. aprila na televiziji N1 odgovarajući na pitanje novinara kako Srbija računa preminule od korone.

 “Ovde kod nas se praktično svi oni koji su kovid pozitivni i koji nakon toga dožive smrt tretiraju kao umrli od kovida” izjavio je Kon.

Nakon ošto je 22. juna BIRN objavio istraživanje u kome smo otkrili da se zvanično objavljeni podaci ne poklapaju sa podacima iz informacionog sistema Covid19 u koji smo imali uvid, nadležni su “obrnuli ploču” objašnjavajući da je do razlike u brojevima došlo iz čisto metodoloških razloga prilikom tretiranja onih koji su umrli “od korone” i onih koji su umrli “sa koronom”.

Tako je dr Predrag Kon, govoreći u četvrtak 25. juna za N1, rekao da mu podaci koje je objavio BIRN liče na teoriju zavere. “To je nešto što treba da objašnjava onaj ko je to prikazao. Prijava zaraznih bolesti je po zakonu obaveza, prijavljuje svaki lekar kome se desi smrt kad je na radnom mestu, to znači da neko ko to govori, bukvalno napada sve lekare koji su to pisali. Prijava zaraznih bolesti je po zakonu obavezna, to su zvanični podaci”, kaže on.

Istraživanje BIRN-a upravo demantuje ove navode doktora Kona jer pokazuje da su lekari u državni sistem Covid19 prijavljivali veći broj preminulih nego što je javno objavljeno. Ono što ostaje nepoznaca, a što je BIRN pokušao da sazna od nadležnih, je ko je odlučio da se u javnost izlazi sa daleko manjim podacima od onih koje su lekari prijavili i koji postoje u državnom informacionom sistemu.

Izuzetak jedino nasilne smrti 

BIRN je u svom istraživanju, koje pokriva period od 19. marta do 1. juna 2020, ustanovio da u zvaničnom državnom informacioniom sistemu Covid19 stoji da su od virusa korona u Srbiji umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244.

Najveće potencijalno zataškavanje primećeno je u Nišu gde je zvanično saopšteno da je od korone umrlo 77 pacijenata, dok su podaci iz informacionog sistema pokazivali broj od 243 umrlih čiji je rezultat testa označen kao pozitivan u trenutku smrti.

BIRN je takođe objavio da se broj zaraženih krajem protekle nedelje kretao između 300 i 340 dnevno, što daleko nadmašuje zvanične podatke od najviše 97 novoobolelih.

Prvi je na istraživanje BIRN-a reagovao dečiji imunolog dr Srđa Janković pokušavajući da objasni zbog čega je došlo do razlike u brojevima.

”Više puta bilo je rečeno kako nije svaka preminula osoba s pozitivnim nalazom na kovid-19 samim tim i preminula usled kovida-19”, rekao je tada doktor Janković.

Međutim, Jovana Milić, naučna saradnica Univerziteta u Modeni i Ređo Emiliji kaže za BIRN da “praktično nigde u svetu nije razgraničeno da li je neko umro sa kovidom ili od kovida”.

“Osim u slučaju saobraćajne nesreće i drugih vidova nasilnih smrti, koji su navedeni u vodiču Svetske zdravstvene organizacije”, kaže Milić.

 Upravo se saobraćajna nesreća navodi kao jedan od primera smrti koju ne treba evidentirati kao posledicu infekcije novim virusom u Međunarodnim smernicama za potvrđivanje i klasifikaciju COVID-19 kao uzroka smrti koji je objavljen na sajtu Batuta

“Smrt zbog COVID-19 se ne može pripisati drugoj bolesti (npr. karcinomu) i treba je računati nezavisno od postojećih stanja”, navodi se u Međunarodnim smernicama za potvrđivanje i klasifikaciju COVID-19 kao uzroka smrti koji je objavljen na sajtu Batuta.

Uputstva SZO na sajtu Instituta BATUT/BIRN

Smernice sadrže precizna uputstva na koji način treba popunjavati potvrde o smrti kod pacijenata obolelih od kovida, čak i kada oni boluju od različitih hroničnih bolesti.

Zamišljeni pacijent iz obrasca ima hronične bolesti srca i pluća, kao i dijabetes tipa 2 koji su klasifikovani kao “ostala značajna stanja koja doprinose bolesti”, dok se “COVID-19” vodi kao “osnovni uzrok smrti”, navodi se u jednom primera iz ovog priručnika.

Kako se popunjava obrazac o smrti kada kovid jeste uzrok/BIRN

Naučna saradnica Milić objašnjava da popunjavanje potvrde o smrti mnogo zavisi od lične procene lekara.

“Lična procena lekara je da smrt kod pacijenta nije nastupila usled kovida19 i on to može da napiše u potvrdi o smrti. Međutim, preporuke Svetske zdravstvene organizacije su da se svakako notira da je pacijent imao kovid 19”, kaže Milić.

Kako se radi o novom virusu, u ovom trenutku je vrlo malo situacija koje bi mogle da isključe koronu kao bitan faktor koji dovodi do smrtnog ishoda, objašnjava doktorka Milić.

“Čak je i infarkt teško isključiti, iako ga Svetska zdravstvena organizacija trenutno isključuje kao uzrok smrti kod pacijenata sa kovidom. Ako je kod nekog nastupio infarkt, a bio je pozitivan na kovid 19, tu je izuzetno teško reći da taj infarkt nije u vezi sa kovidom 19 zato što postoje naučni radovi koji govore baš o toj povezanosti”, objašnjava Milić i dodaje da mi još uvek ne poznajemo sve manifestacije ovog virusa i da ih još uvek otkrivamo.

Kako u informacionom sistemu zaključna sa 1. junom ima 1080 preminulih pacijenata, dok je samo 632 u pozitivnom statusu, pitali smo na koji način se mogu objasniti smrtni ishod pacijenata kod kojih se sumnjalo na virus, a čiji rezultati testa nisu pokazivali pozitivne rezultate.

Naučnica sa Univerziteta u Modeni objašnjava da je standardna procedura uspostavljanja dijagnoze kovid-19 bris koji se uzme duboko iz nozdrve i usne duplje. Ukoliko se pokaže pozitivan rezultat, smatra se da taj pacijent ima virus.

Međutim, postoje slučajevi gde taj test može da bude negativan ali da pacijent ima koronu, objašnjava ona.

“To može da znači da se virus spustio na pluća, da se tamo nalazi, a da vi kad uzimate bris iz gornjih respiratornih puteva ne nalazite virus tamo, zato što je on dole,” kaže naučna saradnica Milić. Zbog toga se jedan broj preminulih pacijenata sa negativnim nalazom može smatrati kovid pacijentima, ukoliko postoje neki faktori rizika ili klinička slika koja bi upućivala na to.

Da li je neko umro od kovida ili sa njim jeste bitno pitanje za naučna istraživanja, ali je “u ovom trenutku praktično nemoguće odvojiti zato što mi još uvek ne poznajemo dobro dijapazon kliničke slike kovid-19 ” koju istraživači širom sveta još otkrivaju, objašnjava naša sagovornica.

Milić smatra da “Srbija ne bi trebalo da ima ovakve skandale” i da je najvažnije da neko iz kriznog štaba objasni veliku razliku u brojevima zato što se ona “ne može objasniti onim što je rečeno – da su pojedini pacijenti umrli od kovida, a drugi sa kovidom.”

Ceo intervju sa Jovanom Milić, naučnom saradnicom Univerziteta u Modeni i Ređo Emiliji možete pročitati OVDE. 

Tekst je prenet sa portala Javno.