Gazivode – jezero puno smeća

Novinar: Leonora Aliu

Nerimane Ferizi je imala 20 godina kada je 2008. godine rešila da se bavi zagađenjem reke Ibar koja protiče kroz njen rodni grad, Mitrovicu.

Dvanaest godina kasnije, Ferizi bije istu bitku, ovoga puta u okviru organizacije za zaštitu životne sredine „Uradimo to, Kosovo“ (‘Let’s Do it Kosova’)“, ogranka mreže „Let’s Do it! World“, koja promoviše svet bez otpada.

Mitrovica je podeljeni grad: severno od Ibra žive Srbi, dok je jug pretežno naseljen Albancima. I pored podela, političarima sa obe strane reke jedno je zajedničko: izrazit nedostatak brige za probleme u vezi sa zaštitom životne sredine, koji otežavaju život ljudima i na severu i na jugu.

Dvadeset godina od završetka rata, sever Kosova je najzagađeniji deo već zagađene zemlje.

„Reke i jezera se čiste, ali su nakon nedelju dana opet puni smeća,“ kaže Ferizi za BIRN. „Možda zvuči neverovatno, ali tako je.”

,,Najpopularnija” deponija

,,Let’s Do it Kosova“ i kosovsko Ministarstvo ekonomije i životne sredine su 2018. godine organizovali čišćenje nelegalnih deponija na severu. Za skupljeno smeće bilo je potrebno preko 600 vreća.

,,Najpopularnija” deponija je jezero Gazivode. Ovo veštačko jezero većim delom pripada opštini Zubin Potok na severu Kosova, u kojoj većinu stanovništva čine Srbi. Gazivode predstavlja izvor pijaće vode za više od trećine od 1,8 miliona stanovnika Kosova. Voda iz ovog jezera se takođe koristi za rashlađivanje u dvema termoelektranama na ugalj.

Međutim, Gazivode su pune đubreta.

„Građevinske kompanije, u nedostatku deponija za građevinski otpad u Mitrovici, idu od juga ka severu i ostavljaju svoj otpad blizu obale ili u samo jezero,“ kaže Luan Hasanaj, izvršni direktor „Let’s Do it Kosova“.

Hasanaj navodi da veliki deo otpada iz nekada jakog kompleksa „Trepča“, gde se iskopavaju olovo, cink i srebro, takođe završava u jezeru.

Gradonačelnik Zubinog Potoka, Srđan Vulović, inače bivši šef održavanja jezera Gazivode, nije odgovorio na BIRN-ov zahtev za komentar.

Osim Gazivoda, sve četiri glavne reke u ovoj oblasti su zagađene, uglavnom zbog ispuštanja kanalizacije direktno u njih, kaže Irfan Peci, opštinski službenik zadužen za životnu sredinu u južnom delu Mitrovice.

„Najzagađenija reka je Sitnica,” kaže Peci. „Zagađenje potiče od industrijskog otpada iz Kosovske energetske korporacije KEK, ide rečnim tokom kroz Vučitrn i zatim dolazi do Mitrovice.“

Opština Mitrovica dobila je bespovratna sredstva u iznosu od 45 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), kako bi izgradila postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, ali radovi su odloženi zbog pandemije COVID-19.

Širenje nelegalnih deponija

Ipak, vode nisu zagađene samo na severu Kosova. Nelegalne deponije nalaze se na obalama svih osam glavnih reka i pet jezera na Kosovu, a organizacija „Let’s Do it Kosova“ identifikovala je 100 lokacija.

„Nema mesta na kom nismo našli deponije blizu obale ili u samoj vodi,“ Hasanaj je rekao BIRN-u.

U izveštaju koji je u martu objavio Kosovski demokratski institut, KDI (koji je deo organizacije „Transparency International“), Sitnica se pominje kao jedan od najzagađenijih vodenih tokova na Kosovu.

Sitnica i ostale glavne reke su „toliko zagađene da voda ne može da se koristi za vodosnabdevanje, a na nekim mestima ni za navodnjavanje,“ navodi KDI u izveštaju pod nazivom „Crne reke Kosova“.

Prema rečima Dijane Metuši-Krasnići, autorke izveštaja, Kosovo se suočava sa sistemskim problemom kada je u pitanju odnos prema vodama. Reč je, pre svega, o neprerađenoj kanalizaciji i industrijskim vodama, koje se, neprečišćene, slobodno ulivaju u reke, što je protivzakonito.

Izveštaj KDI-a takođe ističe problem zagađenja reke Gračanke zbog rudnika olova i cinka, Artane i Kišnice. Reka Gračanka je izvor pijaće vode za Gračanicu i okolna sela. Otkriveno je da voda sadrži visoku koncentraciju sulfat jona, koji izaziva dehidrataciju i dijareju.

Prema izveštaju KDI-a, osim sulfat jona, reka Gračanka ima najveću koncentraciju mangana od svih reka na Kosovu. Mangan potencijalno može uticati na oštećenje nervnog sistema.

Izveštaji o mrtvim ribama koje se pojavljuju na površinama reka u prethodnih nekoliko godina, doveli su do poziva na akciju.

Izveštaj KDI-a upozorio je i da, osim opasnosti po divlje životinje, zagađenje voda ugrožava i zdravlje ljudi na Kosovu. Mnogi domovi u ruralnim oblastima oslanjaju se na bunare, koji se pune zagađenim tokovima. Kvalitet vode iz bunara se ne proverava.

Ferizi iz Mitrovice je optužuje stanovnike i opštinske inspektore da zatvaraju oči kada je u pitanju zagađenje.

Tekst je prenet sa portala Javno.