Osoba „sa invaliditetom“ ili „sa hendikepom“ – koji je termin primereniji

Autor: A. Ničić, Izvor: UNS

Izvršni direktor i tim menadžer Akademske inkluzivne asocijacije Milan Janković, koji se zalaže za korišćenje termina „osobe sa hendikepom“, koji podrazumeva težnju ka suzbijanju nejednakosti, kaže da je važno koristiti reči koje nisu etiketirajuće, pežorativne i diskriminatorne, kao i one koje donose informaciju.

Ukrštanjem te dve dimenzije se, kako objašnjava, dolazi do ispravnih termina.

„Svaki termin koji sadrži neku medicinsku dijagnozu ili odrednicu poput ‘dijabetičar’ i ‘paraplegičar’ je etiketirajući, iako je možda informativan za osobe koje rade u zdravstvu.  Postoje brojni termini koji nisu takvi, ali su krajnje neinformativni. Takav je termin ‘osobe ometene u razvoju’. Neprimereno je reći da je ometena u razvoju osoba koja ima 40 godina, a njen razvoj je, kao i kod svake osobe, završen sa 25 godina“, objasnio je on.

Kod nas je, navodi Milan Janković, kulturološki najprisutnija kvalifikacija „invalid“ , koja etiketira osobu i oduzima njen vrednosni aspekt. Ovaj termin, kako kaže, znači „bezvredan“, „onesposobljen“, „štetan“.

Zato je za Akademsku inkluzivnu asocijaciju, kako ističe, neadekvatan ne samo termin „invalid“ već i „osobe sa invaliditetom“, koji je prepoznat u svim zakonima i konvencijama .

“Termin osobe sa invaliditetom je neadekvatan i nije u skladu sa ljudskim pravima jer ne obuhvata sve osobe kojima je potreban neki vid podrške”, navodi on.

Za akademsku inkluzivnu asocijaciju je zato sveobuhvatniji i bolji termin „osobe sa hendikepom“.

Termin „osoba sa hendikepom“ je najsličniji terminu disability koji se koristi na međunarodnom nivou, koji se koristi i u evropskim zemljama. Konceptom hendikepa se najbolje izjednačava nejednakost na društvenom nivou. Ovaj termin, ističe Janković, ukazuje da na to da je u pitanju osoba na prvom mestu, a da je toj osobi potreban neki vid podrške u funkcinisanju.

„Nažalost, ljudi koji su se krajem devedesetih i početkom 21. veka bavili zvaničnim terminima nisu dovoljno istraživali semantiku. Zbog nedovoljnog poznavanja semiologije ljudi izbegavaju termin ‘hendikep’ . Imajte na umu da je u našem zakonodavstvu do 2004 godine postojao termin ‘invalid’ koji je obezvređujući za svaku osobu“, dodaje Janković.

Termin „osobe sa invaliditetom“ zastupljen i u međunarodnim konvencijama

Ipak, poverenica za ravnopravnost Brankica Janković kaže da se terminologija koju koristimo kada govorimo o osobama sa invaliditetom menja kroz vreme u odnosu na pristup. Zato su sada kvalifikacije „invalid“ ili „hendikepiran“, koje su nekada bile zastupljene u srpskom zakonodavstvu, kako dodaje, ne samo prevaziđene već i uvredljive.

„Termini kao što su invalid ili hendikepiran su prevaziđeni, ali i uvredljivi jer ne posmatraju celu osobu kao ljudsko biće već samo jednu od njenih karakteristika. Kada koristimo termin osoba sa invaliditetom, na prvom mestu ističemo da je to osoba, a da je invaliditet samo još jedna od karakteristika te osobe“.

Ovakva terminologija je, kako kaže, u Srbiji potvrđena brojnim propisima čiji je cilj poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom. Pored domaćih, položaj osoba sa invaliditetom uređen je, objašnjava ona, i međunarodnim konvencijama koje je naša zemlja ratifikovala

„Time su one postale deo unutrašnjeg prava ili unutrašnjih pozitivnih propisa i kao takve se mogu neposredno primenjivati“, kaže ona.

Srbija je, kako ističe, jedna od 40 zemalja koje su usvojile Standardna pravila UN-a o izjednačavanju mogućnosti za osobe sa invaliditetom, u čijem, se tekstu dosledno upotrebljava termin „person with disabilities“, koji Janković prevodi kao „osoba sa invaliditetom“.

Ovaj termin prisutan je, kako navodi, i u Konvenciji UN-a o pravima osoba sa invaliditetom, koju je naša zemlja među prvima potvrdila, kao i Strategijom unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, koja je doneta radi zabrane diskriminacije i poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom, početkom 2007. godine.

Pošto je nastajala u vreme usvajanja Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom, oba dokumenta počivaju na identičnim načelima, ali i identičnoj terminologiji, dodaje ona.

Bošković: „Hendikep“ daleko pravedniji termin

Aktivista za ljudska prava Živko Bošković, koji je slabovid, kaže da zakonodavstvo prepoznaje termin osobe sa invaliditetom kao validan jer se vezuje za sve što se odnosi na tu populaciju.

„Na primer, zapošljavanje osoba sa invaliditetom, obrazovanje osoba sa invaliditetom. Bilo koji socijalni kontekst interakcije osoba sa invaliditetom obuhvaćen je ovim terminom“, rekao je on.

Ipak, Bošković podseća da Akademska inkluzivna asocijacija propagira da se koristi termin „hendikep“, koji je adekvatniji zbog težnje ka jednakim mogućnostima.

„U korenu reči ‘osoba sa invaliditetom’ nalazi se reč ‘invalidus – invalid’, koja podrazumeva da osoba na koju se odnosi ima neku grešku u sebi. U situaciji hendikepa je na primer i novi radnik na poslu u odnosu na stare jer mu nisu poznate procedure na radu. Ne stavlja se, dakle, akcenat na medicinski model“, kaže Bošković.

Iako zakonska regulativa kaže drugačije, termin „osobe sa hendikepom“ je, smatra Živković, za osobe koje su obuhvaćene tim terminom daleko pravedniji.

Tekst je prenet sa portala UNS.