Stand Up for Journalism: Potreban snažniji sistem brige o mentalnom zdravlju novinara i novinarki u medijskim organizacijama, pokazuje novi izveštaj

Izvor: EFJ, NUNS

Pitanje mentalnog zdravlja je uglavnom bilo zanemarivano u sektoru novinarstva sve do poslednjih godina, ali sve više studija i dokaza ukazuje na to da stres povezan sa veoma konkurentnim radnim okruženjem, 24-časovnim informativnim ciklusom, kao i niskim platama i nesigurnošću posla, doprinosi problemima mentalnog zdravlja. To dovodi do sagorevanja na poslu (burnout), napuštanja profesije, a u najgorim slučajevima, i do toga da novinari i novinarke dignu ruku na sebe.

„Novinari i novinarke su radnici koji su u velikoj meri izloženi stresu, sagorevanju, onlajn uznemiravanju, digitalnom preopterećenju i dugim radnim satima. Neravnoteža između poslovnog i privatnog života ima direktan uticaj na zdravlje novinara i novinarki“, istakao je Rikardo Gutijerez, generalni sekretar EFJ-a.

Izveštaj, čija je autorka Ema Tomason, savetnica za mentalno zdravlje i bivša novinarka agencije Rojters, objedinjuje postojeća istraživanja, pruža ključne uvide u faktore koji doprinose problemima mentalnog zdravlja i nudi pregled primera dobre prakse u pružanju podrške, kao i konkretne preporuke. Zasnovan je na kvantitativnim i kvalitativnim istraživanjima sprovedenim uglavnom u prvoj polovini 2025. godine. EFJ je sproveo onlajn anketu među svojim članicama u 17 zemalja kako bi procenio specifične potrebe kada je u pitanju mentalno zdravlje. Istraživanje je dopunjeno fokus grupom organizovanom tokom EFJ radionice u junu 2025. godine.

Istraživanje ističe da mnogi novinari i novinarke već sada redovno pružaju međusobnu neformalnu podršku. Međutim, ovakva podrška se oslanja na ličnu inicijativu i u nesrazmerno velikoj meri je pružaju žene. Izveštaj naglašava važnost uključivanja muškaraca, posebno onih na rukovodećim pozicijama, u razgovor o ovoj temi i u preduzimanju konkretnih koraka.

„Kao patrijarhalna i veoma tradicionalna zemlja, u kojoj se emocije najbolje kriju, razbijanje stigme oko mentalnog zdravlja — posebno među muškarcima u medijskom sektoru — predstavlja izazov,“ rekao je Dražen Đurasković, projektni menadžer Sindikata medija Crne Gore.

U zemljama poput Nemačke, Rumunije, Crne Gore i Portugala, sindikati novinara i neformalne grupe redovno organizuju susrete i radionice. Iako nisu uvek direktno usmereni na mentalno zdravlje, oni predstavljaju siguran prostor u kojem kolege mogu da podele izazove i zajedno pronađu rešenja. Izveštaj se zalaže za pristup koji uključuje više aktera, uključujući i uprave medija, kako bi se razvili odgovarajući okviri za ovu vrstu podrške.

Od sindikata i medijskih organizacija očekuje se da igraju aktivniju ulogu u podršci ovim mrežama, pomažući u pronalaženju sredstava, partnera, predavača i infrastrukture, ili obezbeđivanju obuka za međusobnu (peer-to-peer) podršku. Većina sindikata koji su učestvovali u anketi EFJ-a smatra da je potrebno dodatno istraživanje ove teme.

U celini, izveštaj poziva na promenu radne kulture, tako da se mentalno zdravlje postavi kao prioritet i sistematski pristupi njegovom rešavanju.

„Zaštita mentalnog zdravlja novinara i novinarki nije opcija — to je obaveza o kojoj medijske organizacije moraju da vode računa, posebno kako se pretnje novinarima i novinarkama širom sveta, uključujući i Evropu, intenziviraju. Zato je neophodno da svaki urednik i rukovodilac prođe odgovarajuću obuku o ovoj temi,“ izjavila je Mar Kabra, suosnivačica organizacije The Self-Investigation.

Izveštaj na engleskom jeziku pročitajte ovde.

Tekst prenet sa stranice NUNS.