NUNS: Nastavićemo da se zalažemo za rasvetljavanje činjenica u vezi sa bombardovanjem RTS-a

Izvor: NUNS

Tada su poginulil: Jelica Munitlak, Ksenija Banković, Darko Stoimenovski, Nebojša Stojanović, Dragorad Dragojević, Dragan Tasić, Aleksandar Deletić, Slaviša Stevanović, Siniša Medić, Ivan Stukalo, Dejan Marković, Milan Joksimović, Branislav Jovanović, Slobodan Jontić, Milovan Janković i Tomislav Mitrović.

Lideri NATO-a pokušali su da opravdaju napad na RTS tako što su ga označili kao propagandnu mašinu i deo aparata diktature i moći Slobodana Miloševića.

Međunarodna federacija novinara (IFJ) odmah je osudila napad, upozorivši da bi on mogao izazvati odmazdu protiv nezavisnih novinara koji su se borili protiv cenzure koju je nametao Miloševićev režim.

Reporteri bez granica su se 2002. godine sastali sa predstavnicima NATO-a kako bi postavili pitanja o izboru RTS-a kao vojnog cilja, na šta su oni tada odgovorili da žale zbog ubijenih radnika RTS-a, ali da je zgrada izabrana isključivo iz vojnih razloga i da cilj NATO-a ne mora nužno biti vojnog karaktera.

Reporteri bez granica su nakon tog razgovora izraziliu zabrinutost da bi vojni napad na RTS mogao predstavljati opasan presedan koji otvara put za slične akcije protiv medija u budućim sukobima, što se kasnije ispistavilo kao realna strepnja.

Slučaj je ispitivao i Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju, ali je zaključio da nisu opravdane ni sveobuhvatna istraga NATO kampanje, niti istrage pojedinačnih incidenata.

Nezavisno udruženje novinara Srbije osudilo je bombardovanje RTS-a i pozvalo da se do kraja ispita odgvornost za taj zločin.

NUNS zahteva da se nastavi sa, pre 13 godina, nezakonito prekinutom istragom o mogućim naredbodavcima žrtvovanja radnika RTS-a 23. aprila 1999. godine. Direktor RTS-a Dragoljub Milanović jeste osuđen na 10 godina zatvora zbog teškog krivičnog dela ugrožavanja bezbednosti jer nije preduzeo mere da se zaposleni i oprema te noći zaštite i evakuišu. Ima indicija da on nije jedini koji je znao, ali samo je on procesuiran. Milanović je sada na slobodi, a na mnoga pitanja – ko je i zašto žrtvovao novinare RTS-a, nije odgovoreno.

Ovim putem podsećamo i da, pored tadašnjeg generalnog direktora RTS-a Dragoljuba Milanovića, ni Ministarstvo odbrane, a ni Vrhovni savet odbrane nisu ništa preduzeli da se ljudstvo i tehnika RTS-a, nakon otvorene pretnje NATO pakta napadom, izmeste na rezervno i bezbedno mesto. Takođe, još uvek nije razjašnjeno ni ko je u NATO alijansi doneo odluku da se bombarduje RTS, za koji je u vreme događaja bilo jasno da nije evakuisan i da tamo rade civili.

Tekst je prenet sa stranice NUNS.