Ništa od “srpskog Pulicera”: Novinari praznih ruku, a evo kome odlazi zaostavština Predraga Milojevića vredna milion evra

Piše: V. Crnjanski Spasojević, Novosti

Među ostavštinom, našao se i Milojevićev stan od oko 170 kvadratnih metara, u Resavskoj 65, u srcu Beograda, koji je “podeljen” na šest naslednika, i u međuvremenu je prodat. Kako su za “Novosti” potvrdile komšije, stan se trenutno renovira. Osim luksuznog stana, novinar je iza sebe ostavio 900.000 nemačkih maraka od prodaje suprugine kuće u Berlinu, 120.000 maraka od imanja u blizini Potsdama (kod Berlina), 350.000 švajcarskih franaka stare devizne štednje u Beobanci i čak 44 akcije u “Politici”. Od kamate na zaostavštinu, prema Milojevićevoj neurednoj oporuci, isplaćivala bi se godišnja nagrada za izuzetna postignuća u žurnalistici i pomagali dobri studenti.

Devedesetih godina prošlog veka, slavni novinar bio je ubeđen da je napisao testament, u kom je deo svoje, kao i imovine pokojne supruge Irmgard, zaveštao za osnivanje dobrotvornog fonda, koji bi nagrađivao i stipendirao mlade novinare, zaslužne za razvoj slobodoumnog, objektivnog novinarstva i publicistike, bez obzira na naciju, rasu, veru. Rodbinu je Milojević smatrao dobro situiranom, pa joj je ostavio samo predmete iz stana u Resavskoj. Za izvršioca testamenta odredio je svog prijatelja i advokata Milorada Ilića, koji je u to vreme imao devedesetak godina. Svedoci su bili njegove kolege, takođe vremešni novinari “Politike”. Fondom je trebalo da upravljaju: novinari Miodrag Maksimović, Aleksandar Nenadović, Kosta Dimitrijević, profesor sa Fakulteta političkih nauka Sergije Lukač, Slobodan Nešović i rođaka Irina Milojević.

Novinarski bard je umro 1999. godine, a pošto sud nije priznao njegovu oporuku, ocenivši da su samo u pitanju skice, preostala vredna imovina podeljena je među naslednicima. Nino Brajović, aktuelni generalni sekretar UNS-a i predsednik u dva mandata, kog je Miodrag Maksimović 2007. godine ovlastio da preuzme njegovo mesto u Fondu, bavio se ovom zaostavštinom prethodnih godina, čak pokušao da obnovi sudski spor, završen još 2006. Tada je sud, po tužbi rodbine, poništio zaveštanje pisano u dvadesetak skica, rukom.

– Suština je da je Milojević ostavio beleške, negde sa datumom, negde bez njega. U Fondu je čas bilo pet članova, čas sedam. Tražili smo 2012. godine uvid u spise predmeta, ali nismo mogli da uradimo ništa. Bilo je prekasno – kaže Brajović. On je o ispunjenju poslednje Milojevićeve želje razgovarao i sa njegovom rođakom, koja je brinula o novinaru do smrti, ali bezuspešno. Posebna pikanterija su dokumenti do kojih je došao, a u vezi sa kućom od 1.000 kvadrata, u Istočnom Berlinu. Novinar ju je nasledio od supruge i prodao za manje od milion tadašnjih maraka. Milojević je ovlastio konzula u našoj ambasadi da se time bavi, pa je kvadrat nekretnine u Berlinu prodat za ispod 1.000 maraka! – Da je kuća ostala, Fond je mogao od kirije da živi bogovski. Ovako su sticaj nepovoljnih okolnosti i nepragmatičnost i Milojevića i njegovih prijatelja doveli do toga da srpski novinari ostanu bez fonda, a on bez ispunjenja najveće želje – zaključuje Brajović.

Inače, Irmgard-Viri Krauze, Milojevićeva supruga, bila je kćerka uglednog berlinskog arhitekte, strasno zaljubljena u jugoslovenskog dopisnika “Politike” iz Trećeg rajha. U početku protiv takve veze, njen otac je “smekšao” kada je shvatio da je “nepoželjni Balkanac” rado viđen u diplomatskim krugovima. Pikanterija je da su morali da se venčaju po arijevskom zakonu, uz dokaze iz tri kolena da nemaju jevrejske krvi.

ĐILASOVO IZVINjENjE

Bračni par Milojević je posle rata morao, uz dva svedoka, da dokazuje da su uopšte sklopili brak, pošto je Viri, u strahu od oslobodilaca, bacila venčani list sa ogromnim kukastim krstom. Uništila je i Predragovu sliku sa Hitlerom, knjige sa firerovom i Gebelsovom posvetom… Od 1952. do 1958. Predrag je bio na crnoj “Politikinoj” listi, jer se režimu nije dopadao njegov nedeljni međunarodni pregled. Kasnije mu se Milovan Đilas lično izvinio zbog progona. Milojević sa suprugom 1936. godine kreće na putovanje po Sredozemlju i Africi. U gradu Seuti, u Španskom Maroku, imao je priliku da vidi generala Franka kako drži govor sa nekog balkona, ali nije reagovao. Tek sutradan, iz novina je shvatio da je prisustvovao početku Španskog građanskog rata! To je smatrao svojim najvećim profesionalnim propustom u karijeri. Krajem 1936. godine, Gebelsovo ministarstvo propagande otkazalo mu je gostoprimstvo. Prelazi u London, ali je i odande proteran, pa Drugi svetski rat porodica provodi u Beogradu, gde su izgubili sina.

Milojević je, inače, kao šef Pres-biroa Jugoslovenske vlade prisustvovao potpisivanju Trojnog pakta, u martu 1941. godine, u Beču. Dva puta je intervjuisao Hitlera i jednom Musolinija. Čuvenog razbojnika Jovu Čarugu, kog većina zna iz legendarnog filma Rajka Grlića, ispratio je skoro do vešala.

Članak je prenet sa portala Novosti.