Zašto smo potpisali apel podrške Crnoj Gori

Autori: Dušan Komarčević, Dženana Karabegović, Amra Zejneli Loxha i Enis Zebić

U pismu koje, osim Biserko, između ostalih potpisuju, istoričarka Latinka Perović, bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, prvi predsednik Slovenije Milan Kučan, Haris Silajdžić, bivši predsedavajući Predsedništva BiH, pisci Filip David i Svetislav Basara, te još osamdesetak drugih javnih ličnosti, između ostalog se traži od međunarodne zajednice da osudi “političku, crkvenu i medijsku kampanju” iz Beograda kojom se “ugrožavaju mir i stabilnost” u Crnoj Gori i regionu.

Ono što se dešava u Crnoj Gori ovih dana ima više veze sa politikom nego sa verom, ocenjuje Biserko.

“Pre svega zato što ta situacija u regionu, odnosno u Srbiji, traje beskonačno i što se stalno reciklira jedna ista ideja, isti projekat, na način koji možda novim generacijama nije prepoznatljiv, ali svi mi koji smo to potpisali osećali smo se obaveznim da još jednom ukažemo na pogubne moguće posledice takvog ponašanja zvaničnog Beograda, vlasti, opozicije i određenih drugih aktera koji kao da idu u pravcu provokacije nekog nasilja, kako bi u ovom prazničnom vremenu, kada, kako oni misle, pažnja nije dovoljno usresređena na ono što se dešava, ostvarili svoje ciljeve”, kaže Bisreko.

Uspostavljanje građanskog društva

Podsetimo, u Crnoj Gori, ali i Srbiji i delovima BiH izbili su protesti, nakon što je crnogorski parlament 27. decembra usvojio Zakon o slobodi veroispovesti.

Za Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori je sporna odredba u kojoj se kaže da će verski objekti i zemljište koje koriste verske zajednice na teritoriji Crne Gore, izgrađeni ili pribavljeni iz javnih prihoda države ili koji su bili u državnoj svojini do 1. decembra 1918. godine, postati državna svojina ako ne postoje dokazi o pravu svojine verskih zajednica nad tim objektima.

Istoričar iz Hrvatske Ivo Goldštajn, takođe potpisnik apela, kaže da se Srbija danas prema Crnoj Gori odnosi na isti način na koji se osamdesetih i devedesetih odnosila prema drugim članicama bivše Jugoslavije.

“To je nešto što se u civiliziranom svijetu ne radi na takav način. Crna Gora je samostalna i suverena država koja je na referendumu odlučila o svojoj sudbini. Ima uređen politički život u kojem postoji pozicija i opozicija, postoji vladajuća politika koja ima pravo predlagati i donositi zakone. Mislim da ovaj zakon, koji je bio poticaj za ove nemire i pritiske, ne bi smio biti sporan, i to je to”, smatra Goldštajn.

Sarajevski novinar Boro Kontić kaže da je stavio svoj potpis na apel, jer je ovo, “važan trenutak ne samo za Crnu Goru, nego i za celu regiju”.

“Ovim Crna Gora na više načina uspostavlja principe građanskog društva, što je tema u celoj regiji. Osim Slovenije, sve ostale zemlje klimaju se kada je u pitanju uspostava građanskog društva, jednakosti svih i principa pravne države”, kaže Kontić.

Potpisnici apela ocenjuju da je nedopustiva “pasivnost evropskih institucija i vlada demokratskih zemalja u osudi novog pokušaja destabilizacije Crne Gore na principima politike Slobodana Miloševića”.

Opasnost od tenzija na Kosovu

Jedan od potpisnika sa Kosova, Agron Bajrami, glavni i odgovorni urednik dnevnika „Koha Ditore“ kaže da je Evropska unija zauzeta svojim unutrašnjim problemima i da je zaboravila da reaguje na probleme i tenzije na Balkanu, što je slučaj poslednjih par godina.

“Mislim da je krajnje vreme da se svemu tome stane na put, na taj način što bi EU morala biti glasnija da traži od svih, ne samo od Beograda već od svih, da se drže evropskih vrednosti i evropskih pozicija, bez obzira o čemu se radi“, kaže Bajrami.

Inače, Srpska lista na Kosovu, većinska partija srpske manjine na Kosovu, koja ima podršku i Beograda, ocenila je da je usvajanjem zakona u Crnoj Gori „već ispisan i recept za otimanje Dečana, Gračanice, pa i same Pećke patrijaršije“, na Kosovu.

Bajrami kaže da se situacija u Crnoj Gori može reprizirati i u ostalim zemljama, ali ne naročito oko crkvene imovine na Kosovu.

„Kada čujem takve vesti iz Beograda da se nešto sprema na Kosovu, a mi na Kosovu o tome ne znamo, onda je jasno da je to strategija nekog pokušaja da se pripremi teren za buduće tenzije i ovde. Mislim da je upravo to razlog da se svi brinemo, ne samo situacijom u Crnoj Gori, već da takva situacija može da se ponovi i ovde, u Bosni, pa čak i u Srbiji u Preševskoj dolini, Makedoniji itd.“, ističe Bajrami.

Mantra o ugroženosti srpskog naroda

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, komentarišući apel intelektualaca, rekao u ponedeljak da to pismo nema veze sa crnogorskim predsednikom Milom Đukanovićem već sa stavom da je Srbija uvek i za sve kriva.

On je dodao da Beograd nema nikakvu krivicu za trenutna dešavanja u Crnoj Gori, jer ni na koji način nije učestvovao u donošenju spornog zakona već je samo izražavao brigu za položaj Srba i Srpske pravoslavne crkve (SPC) u toj zemlji.

“Rat devedesetih je počeo izražavanjem brige za srpski narod u Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori, Kosovu. To je mantra koja se stalno ponavlja”, kaže Sonja Biserko, te zaključuje:

“Na taj način se Srbi drže kao taoci beogradske politike, zato što Beograd preko njih realizuje svoje ciljeve. To je zloupotreba koja se dešavala na čitavom prostoru bivše Jugslavije gde su Srbi živeli.”

Inače, Vučić se u utorak u Beogradu sastao sa patrijarhom SPC Irinejem, a nakon sastanka predsednik Srbije je rekao da je potrebno smirivati tenzije i da je spreman da se satane sa crnogorskim kolegom Milom Đukanovićem i razgovara o ovom pitanju.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.