Stariji u kućama: Ko ide po hleb?

Autori: Iva Martinović i Branko Vučković

„Mi nismo stvorili nikakve zalihe. Bole me kolena i teško mi je da hodam tako da sam stalno u kući i ovo mi nije mnogo teško palo za razliku od supruga koji je svakog jutra išao po hleb“, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Mila Mladenović iz Kragujevca, grada u centralnoj Srbiji koji broji oko 150 hiljada stanovnika.

Jutarnju kupovinu Mladenovići su dogovorili sa komšijama. Pozive građana koji ne mogu iz domova prima i kragujevački kol centar. Dopisnik RSE iz Kragujevca javio je da se u tom gradu i okolnim mestima centri lako dobijaju. Nakon poziva, spisak potreba građana prosleđuje se Crvenom krstu, čiji volonteri namirnice i lekove dostavljaju na adresu uz fiskalni račun, bez ulaska u stan i bez direktnog kontakta.

„U dva dana bilo je preko 200 poziva. Od toga je evidentirano oko 40 poziva sa detaljnim podacima i sa iskazanim potrebama. Ostali ljudi su se raspitivali o mogućnostima svega toga. Ono što građane najviše interesuje je nabavka hrane i lekova“, rekao je za RSE načelnik Odeljenja za vanredne situacije Kragujevca Dragoš Radovanović.

Uz kol centar, pomoć nude i građani. Kragujevčanka Milica Jovanović je na ulazu svoje zgrade zalepila obaveštenje sa brojem mobilnog telefona kojim poziva komšije da joj se jave.

„Za sada me je par komšija pozvalo samo da se zahvale zato što postoji mlada osoba koja razmišlja o njima i rekli su da će me kontaktirati ukoliko bude bilo potrebno. Njima je i lakše ukoliko je neko u zgradi, imaju poverenja i znaju gde živim da ne bi došlo do toga da njihov novac ide u pogrešne ruke“, ispričala je za RSE Milica Jovanović.

Volonteri sa jasnim oznakama

Upozorenja građanima da vode računa o tome kome daju novac najpre su stigla sa društvenih mreža. Predsednik opštine Topola Dragan Jovanović potvrdio je za RSE da se pojavljuju ljudi koji se lažno predstavljaju kao volonteri.

“Naši volonteri će svi imati uniforme na kojima će pisati opština Topola i zajedno sa predsednicima Mesne zajednice obilaziće ljude. Pojavili su se, nažalost, u udaljenim seoskim mesnim zajednicama ljudi koji se predstavljaju kao volonteri, dođu kod bake ili deke, uzmu novac da im donesu nešto i nikad se ne pojave. To ćemo da prijavimo i sa policijom da pokušamo da lociramo te ljude da ih strogo kaznimo”, rekao je Jovanović.

U opštini Topola, oko 80 kilometara južno od Beograda, evidentirani su ljudi kojima bi mogla biti potrebna pomoć.

“Sa predsednicima mesnih zajednica preko lokalnog Crvenog krsta i Centra za socijalni rad popisali smo svako domaćinstvo gde su ljudi stariji od 65 godina, a u takozvanu crvenu zonu smo stavili sve one koji žive sami i njih najviše obilazimo ovih dana da vidimo šta im treba, pozivamo ih i telefonom i imamo vrlo preciznu bazu podataka. Pošto smo mi poljoprivredna opština, ovde je zabrana kretanja ljudi preko 70 godina. Sada je sezona posla, što u voćnjacima, što na njivama, ljudi se puno kreću i to nam otežava posao“, rekao je predsednik opštine Topola Dragan Jovanović.

Vlada Srbije objavila je spisak kol centara u gradovima i opštinama u Srbiji za pružanje pomoći građanima. Uz brojeve telefona na koje se mogu obratiti za nabavku, objavljeni su i kontakti Domova zdravlja i Centara za socijalni rad.

Olivera Radovanović iz Novog Sada ne ide nikud nakon što je Vlada donela mere zabrane kretanja za starije od 65 godina. Ona je za RSE rekla da ima dosta prijatelja i poznanika koji brinu o njoj, ali i da nije zadovoljna načinom rada Mesne zajednice u delu grada u kom živi.

“Verujem da oni imaju tačno spiskove po kojima bi mogli da vide koje su to osobe starije od 65 godina. Do danas niko iz Mesne zajednice nije kontaktirao ni mene, niti komšinice koje poznajem, a koje su isto zatvorene, da vide da li nam nešto treba. Hvala bogu, mi u Novom Sadu smo umreženi sa mnogo mlađih prijatelja i postoji stvarno velika solidarnost”, rekla je Olivera Radovanović.

Problemi i prednosti manjih sredina

Ona kaže da se putem nevladine organizacije za podršku i razvoj seoskih sredina “Zelena mreža Vojvodine”, skoro svakodnevno čuje sa saradnicima u seoskim sredinama u Vojvodini i da joj se čini da su se manje sredine bolje organizovale. Navela je primer sela Botoš, nadomak Zrenjanina, oko 70 kilometara severno od Beograda.

“Opština Zrenjanin je organizovala volontere koji i kada neko u selu ima problem može da nazove kol centar ili mesnu zajednicu, za Botoš je organizovano pet volontera. Ali tamo ima dosta staračkih domaćinstava gde rade gerontodomaćice. Starosno doba volontera su ograničili do 40 godina, a ove naše gerontodomaćice imaju preko 40 godina. Ipak su odobrili i rekli nema veze, vi radite sa tim ljudima pa onda ste i vi volonter”, rekla je Olivera Radovanović.

Ona dodaje da u manjim sredinama, osim manjka mladih koji bi mogli da volontiraju, problem predstavlja i neinformisanost građana. Pa tako, rekla je ona, neki nisu ni čuli da je uvedeno vanredno stanje, a ni to da im je zabranjeno kretanje.

Organizacija u glavnom gradu

“Ni ja ne smem da izlazim, od ponedeljka sam u izolaciji. Sin i snaja žive blizu mene, oni rade, ali unuka koja je sedmi razred je glavni snabdevač za dedu”, rekao je za RSE predsednik sindikata penzionera “Nezavnisnost” Miloš Grabundžija.

U Beogradu živi više od 400.000 penzionera, a kako je rekao zamenik gradonačelnika Goran Vesić, procene govore da je oko 300.000 njih starije od 65 godina. Kol centri za pomoć uspostavljeni su u svim gradskim opštinama.

Tokom vikenda RSE je dobio kol centre pojedinih opština, dok druge snimljenim porukama obaveštavaju građane o radnom vremenu od ponedeljka do petka. I samo radno vreme je drugačije od opštine do opštine. Neke imaju više brojeva na koje ih građani mogu pozvati, dok su druge, pa i one veće, na svojim sajtovima objavile samo jedan broj.

Uz kontakte za pomoć u nabavci namirnica, neke opštine imaju i brojeve telefona Domova zdravlja. Zamenik gradonačelnika rekao je ranije da će svim ljudima starijim od 65 godina biti obezbeđena lekarska pomoć, ukoliko za to postoji potreba, i to na adresi na kojoj žive.

Do objavljivanja ovog teksta RSE iz gradskog sekretarijata za informisanje nije dobio odgovore na pitanja kako je organizovana lekarska pomoć, te kako na nivou opština funkcioniše sistem rada volontera.

Komšijska solidarnost

U pojedinim opštinama u Beogradu pomoć starijima od 65 godina organizovali su upravnici zgrada. U jednoj od osmospratnica za svaki sprat zadužen je po jedan stanar koji može da ide u nabavku.

“Zadužen sam za šesti sprat. Još me niko nije zvao jer ima još mlađih ljudi ovde. Ljudi mogu da me pozovu na moj broj koji je istaknut na ulazu, na svakom spratu i na liftu. Dogovorili smo se i da se svako veče i svako jutro dezinfikuje svaki sprat. Rukavice sam našao, masku nemam”, rekao je za RSE Miloš Buzurović.

Jedna od beogradskih opština uvela je i volontersku uslugu šetanja kućnih ljubimaca. Ovu vrstu pomoći, uz mnoge druge, nude i građani organizovani putem društvenih mreža. Na Fejsbuk grupi “Pomoć osobama u karantinu” proširuje se mapa volontera u gradovima Srbije, a do 23. marta grupa je brojala više od 13 hiljada članova.

Saradnik na temi: Norbert Šinković