Srbija kao faktor mira ili proizvođač tenzija u Crnoj Gori

14. Januar 2020.
Više od dve sedmice otkako je u crnogorskom parlamentu usvojen Zakon o slobodi veroispovesti, koji Srpska pravoslavna crkva (SPC) oštro kritikuje, zvanični Beograd šalje različite političke signale: dok predsednik države kaže da želi dijalog sa crnogorskim zvaničnicima, pojedini državni funkcioneri, ali i vlasti naklonjeni tabloidi, zaoštravaju retoriku.
76A36B3C-46B3-4DAC-B2BD-755534CE5D6C_w1023_r1_s
U jednom redu predsednik Srbije Aleksandar Vučić, patrijarh SPC Irinej i predsednik Bh. entiteta Republike Srpske Milorad Dodik, na skupu u Beogradu oktobra, 2019. Foto: Aleksandar Anđić, RFE

Piše: Dušan Komarčević

„Srbija nije naučila ništa od devedesetih godina, odnosno, zvanična srpska politika se nije povukla u svoje granice u kojima bi vodila optimalnu politiku za podizanje standarda svojih građana ili za pristupanje Evropskoj uniji, nego stalno jednim okom gleda situaciju u bivšim jugoslovenskim republikama“, ocenjuje u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) politikolog Duško Radosavljević, komentarišući odnos Srbije prema Crnoj Gori.

Tenkovi i oduzimanje državljanstva

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u nedelju uveče, 12. januara, da hoće da razgovara sa zvaničnicima Crne Gore, ali, kako je dodao, on ne želi da se dogovara na štetu srpskog naroda u Crnoj Gori.

“Tenkovima na Crnu Goru neću, hoću da razgovaram sa ljudima u Crnoj Gori i pravim dogovore ali ne na uštrb srpskog naroda. Mislim da je to racionalno, odgovorno promišljanje”, kazao je Vučić gostujući na televiziji Pink.

“On ne može da šalje tenkove više, jer sukob sa Crnom Gorom, Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, nije više sukob sa tim zemljama za koje mi i dalje naivno verujemo da smo jači i ekonomski moćniji od njih. Sukob sa njima je sukob sa NATO”, kaže Duško Radosavljević, komentarišući Vučićevu izjavu.

Međutim, šef srpske diplomatije Ivica Dačić je ovim povodom javno pozvao državljane Srbije crnogorskog porekla da se izjasne o aktuelnim dešavanjima u Crnoj Gori, natuknuvši da bi, u slučaju odgovora koji nije po volji zvaničnog Beograda, mogli izgubiti srpsko državljanstvo.

„Ne zalažem se ni za kakve mere. Ja samo kažem da je moralna obaveza svakoga ko je dobio srpsko državljanstvo, nekoga ko je sve što ima stekao u Srbiji, da ne ćuti bar po ovom pitanju. Svakako da oni koji podržavaju crnogorski režim po ovom pitanju borbe protiv srpskog naroda, pitanje je da li i dalje treba da imaju srpsko državljanstvo“, rekao je Dačić.

Orden za Mandića

Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin prošlog vikenda je dodelio odlikovanje za za doprinos sistemu odbrane Srbije tokom NATO intervencije 1999. godine Andriji Mandiću, srpskom političaru u Crnoj Gori koji se protivi Zakonu o slobodi veroispovesti.

Vulin je tom prilikom kazao da je “mnogo decenija prošlo od kako su Srbi u Crnoj Gori mogli da budu sigurni da je država Srbija čvrsto uz njih, da će uvek biti uz njih i da će imati na koga da se oslone”.

Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da je Srbija dosta dugo imala „mazohistički odnos“ prema Crnoj Gori. Uveren je da je crvena linija pređena sada kad je crnogorska Skupština usvojila zakon koji traži od verskih zajednica da dokažu vlasništvo nad svojom imovinom do 1918. godine, jer će im u suprotnom ona biti oduzeta.

„Ono što se dešava u Crnoj Gori svakako ne može da prođe bez oštrijih stavova u Srbiji, ali mislim da je prošlo vreme za ispoljavanje samo oštrih stavova. To nije stvar koja treba da bude usmerena ni ka srpskom niti ka regionalnom javnom mnjenju, već mora pravno da se rešava. Srbija pod hitno mora da se obrati Savetu Evrope, OEBS-u (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, prim. RSE) i svim drugim institucijama u kojima to pitanje treba da se rešava“, kaže Anđelković za RSE.

U međuvremenu, u Crnoj Gori, ali i u Srbiji gotovo svakodnevno se održavaju crkvene litije i protesti protiv nedavno usvojenog zakona, a u nekoliko navrata navijači Crvene zvezde pokušali su da pirotehničkim sredstvima zapale zastavu na ambasadi Crne Gore u centru glavnog grada Srbije.

Na okupljanju u organizaciji SPC, 8. januara u Beogradu, prisustvovali su i generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković, šef kosovske Kancelarije u Vladi Srbije Marko Đurić, kao i ministar bez portfelja Nenad Popović.

‘Domaći izdajnici’ večiti adut

Dragomir Anđelković smatra da pritisak na Crnu Goru ne sme da stane, te dodaje da je potrebno internacionalizovati ne samo crkveno, nego i nacionalno pitanje Srba u toj zemlji.

„Naravno, ne treba imati histerične reakcije, ali treba delovati na način na koji bi Mađarska ili bilo koja druga evropska zemlja reagovala, kada bi pripadnici njenog matičnog naroda bili ugroženi“, smatra Anđelković.

Sa druge strane, politikolog Duško Radosavljević smatra da je podizanje nacionalističkih strasti nešto što može negativno uticati ne samo na srpsku zajednicu u Crnoj Gori, nego i na društvenu klimu u Srbiji.

„Svaka situacija u Srbiji, u kontekstu dešavanja u regionu bivše Jugoslavije se koristi da bi nanovo detektovali ’domaće izdajnike’. A, ako imamo njih, onda mi moramo ostati uz onog ko najbolje štiti nacionalne interese. To je mantra koju svi režimi u Srbiji prodaju i za divno čudo, jako im dobro ide“, zaključuje Radosavljević.

Upravo su pod etiketom „domaćih izdajnika“ i „mrzitelja Srbije“ beogradski tabloidi “Srpski telegraf” i “Informer”, inače naklonjeni vlasti, označili intelektualce i političare sa prostora bivše jugoslavije koji su potpisali apel protiv mešanja zvaničnog Beograda u crnogorske prilike.

Svega nekoliko dana kasnije, javnosti je predstavljen i drugi apel intelektualaca sa suprotnog političkog spektra, koji traži od Srbije da oštrije reaguje na, kako se navodi, kršenja prava Srba u susednoj zemlji.

Tekst je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa/RSE.