Savet za borbu protiv korupcije: Zakon o eksproprijaciji na štetu građana

Kako se navodi u saopštenju objavljenom 6. decembra na sajtu Saveta, odredbe tog zakona suštinski zadiru u osnovna ljudska prava, kao što je pravo na mirno uživanje svojine i njenu pravnu sigurnost sa jedne strane, a s druge obezbeđuje mogućnost sistemske korupcije širokih razmera.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji koji je krajem novembra usvojila Skupština Srbije nije potpisao predsednik države Aleksandar Vučić, nakon reagovanja javnosti, pa se, kako je 5. decembra najavio ministar finansija Siniša Mali, priprema novi zakon.

Izostala javna rasprava

Savet Vlade Srbije je naveo da je pre usvajanja predloga izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji “izostala javna rasprava, koja bi na širokoj naučno-pravnoj osnovi mogla dati odgovore na pitanja, da li nam je u ovom trenutku uopšte potrebna izmena postojećeg Zakona o eksproprijaciji, u čijem je interesu donošenje ovakvog Zakona po hitnom postupku, kao i na pitanja uskraćivanja i ugroženosti ljudskih prava predloženim izmenama”.

To ukazuje, kako je navedeno, na činjenicu da su predložene izmene izvršene na brzinu i na uštrb osnovnih ljudskih prava građana, ne vodeći pri tome računa o Ustavom zagarantovanim pravima.

“Tim Zakonom je hitnost postupka eksproprijacije postala pravilo, a ne izuzetak, bez navođenja činjenica i zakonskih razloga kojima bi se ta hitnost opravdala”, navedeno je u mišljenju Saveta.

Prevaga privatnog nad opštim interesom

Dodaje se da privremeno zauzimanje imovine za koju je utvrđen javni interes na tri ili šest godina pre donošenja konačnog rešenja o eksproprijaciji predstavlja kršenje Ustava i ne daje odgovor da li vlasnik za to vreme ima pravo na naknadu.

“Savet smatra da je tim Zakonom bila omogućena prevaga privatnog interesa nad opštim jer je bilo propisano ;da Vlada Srbije može utvrditi javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti, između ostalog i radi realizacije projekata za izgradnju objekata od značaja ili od posebnog značaja za Srbiju, a da se projekat realizuje na osnovu zaključenog međunarodnog ugovora u kojem je jedan od potpisnika Srbija”, ocenio je Savet.

Dodaje se da je “predloženo zakonsko rešenje de fakto podrazumevalo da svaki strani privredni subjekat, odnosno preduzeće sa čijom državom Srbija ima zaključen međudržavni ugovor, može postati korisnikom eksproprijacije, ako Vlada prethodno utvrdi da za takav projekat postoji javni interes”.

Ugrožena pravna sigurnost građana

Zakon je predvideo i da se javni interes za eksproprijaciju može utvrditi, osim za izgradnju objekata u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture i za rekonstrukciju i adaptaciju objekata čime se povećava imovinska i pravna nesigurnost.

Savet je ocenio i da bi pravna sigurnost građana bila ugrožena i činjenicom da je naknada za nelegalni oduzeti objekat bila predviđena u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta, nezavisno od činjenice što postupak ozakonjenja takvog objekta nije pravosnažno okončan.

“U predlogu izmena Zakona ima još niz odredbi koje su nedovoljno jasne, neodrđene i nedorečene u pogledu proširenja kruga korisnika eksproprijacije”, naveo je Savet.

Dodaje se da je predloženim izmena Zakona o eksproprijaciji predviđeno da predmet eksproprijacje može biti javna svojina, prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi, za koje je zakonom utvrđeno da su u javnoj svojini, stvari koje koriste organi i organizacije Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ustanove, javne agencije i druge organizacije čiji je osnivač Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Savet za borbu protiv korupcije je stručno, savetodavno telo koje je Vlada Srbije osnovala 2001. godine, sa zadatkom da sagleda aktivnosti u borbi protiv korupcije, da predlaže mere protiv korupcije i da prati njihovo sprovođenje.

Protesti širom Srbije

U gradovima širom Srbije su 4. decembra na poziv ekoloških organizacija i udruženja građana po drugi put organizovane protestne blokade sa kojih se tražilo zaustavljanje projekata koje smatraju ekološki štetnim, među njima i projekat kompanije “Rio Tinto”, kao i da predsednik Srbije ne potpiše izmene Zakona o eksproprijaciji.

Na protestima se čulo da izmene zakona idu u korist “Rio Tintu” kako bi mogao da dođe do preostalih parcela za rudnik koje nije otkupio od meštana. Vlast je u više navrata takve navode negirala.

Predsednik Srbije je 4. decembra izjavio da će “probati da se angažuje uradi novi Zakon o izmenama i dopunama zakona o eksproprijaciji”, koji bi po hitnoj proceduri ušao u Skupštinu.

On je u Gornjim Nedeljicama, gde je kompanija “Rio Tinto” zainteresovana da eksploatiše rudu jadarit, rekao da Zakon nije protivustavan i da je krajnji rok za njegovo potpisivanje 10. decembar.

“I da ide po hitnoj proceduri u Skupštinu, a ako ne onda da vratimo stari zakon tim novim”, rekao je Vučić.

Da bi zakon stupio na snagu potrebno je da ga nakon usvajanja u parlamentu potpiše predsednik Srbije.

Udruženja građana, ekološke organizacije, deo stručne javnosti i veliki broj opozicionih stranaka smatraju da bi rudnik litijuma mogao da ima negativne posledice po životnu sredinu.

Iz “Rio Tinta” su ranije odbacili ove tvrdnje i obećali poštovanje najviših ekoloških standarda.

Podzemni rudnik još nije dobio dozvolu za gradnju jer se čeka procena uticaja na životnu sredinu, a predstavnici vlasti su obećali da će lokalno stanovništvo na referendumu odlučiti da li želi rudnik ili ne.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.