Šansa za seoski turizam posle epidemije

Piše: Novka Ilić

Etno kompleks „Lazarevi konaci“ nalazi se u užičkom selu Kačer, na putu ka Zlatiboru, oko 158 kilometara od Beograda. Domaćica Milica Tadić očekuje već od druge polovine maja povećan broj gostiju.

“Mislim da će ova sezona biti mnogo uspešnija za razliku od prethodne, a zbog ove situacije koju imamo, i stanja koje nam se prethodno dogodilo. Ja očekujem već ovih dana da će se javiti novi gosti, koji će naći svoj mir i odmor od svega kroz šta smo dva meseca prolazili, a javljali su se gosti koji već duže vreme nisu dolazili kod nas, rekli su nam, dolaze što pre”, ispričala je Tadić za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Ona je rekla i da su u prethodna dva meseca u selo došli i oni koji su ga odavno zaboravili.

„Godinama u nekim domaćinstvima nisu se palila svetla, kuće su bile zaključane, i odjednom su prethodna dva meseca zasijale sijalice, neki ljudi sa strane došlu su tu, našli su neki svoj mir, doputovali su kod familije, kod prijatelja, napustili su gradove i došli u neku zdraviju sredinu”, rekla je Tadić.

Ona je dodala i da se izolacija, za razliku od gradova, na selu nije ni osetila.

“Moje domaćinstvo koje se već desetak godina bavi seoskim turizmom, prethodna dva meseca, imalo je više poziva ljudi koji su želeli da dođu, ali mi zbog svoje, i njihove sigurnosti, nismo primali goste, ali evo vrata širom otvaramo sada, i spremni smo da ugostimo i stare i nove goste i da im u selu Kačer pružimo potpuni mir i odmor“, rekla je Milica Tadić.

Preporuka za letovanje u Srbiji

Skupština Srbije izglasala je 6. maja ukidanje vanrednog stanja, uvedenog 15. marta u cilju sprečavanja širenja korona virusa. Time su se stvorili uslovi da se svakodnevica u Srbiji, posle skoro dva meseca restrikcija u borbi protiv nove infekcije, polako vraća u uobičajene tokove ali uz vanredne mere proglašene u okviru epidemije od posebnog značaja.

Ipak, prema najavama zvaničnika otvaranje granica biće među poslednjim merama. Prema rečima člana Kriznog štaba Vlade Srbije i epidemiologa, Predraga Kona, ove godine je neophodno da građani budu oprezni kada je reč o letovanju.

“Ja sam lično govorio da je bolje biti u svojoj zemlji ako se zarazite, nego u tuđoj. Ja lično, neću ići na letovanje u inostranstvo, iako putujem redovno. Putovaću u okviru Srbije”, rekao je on na konferenciji za novinare 18. aprila.

Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je 22. aprila da je individualna odluka svakog građanina da li će ići u inostranstvo na letovanje.

„Nikom neću da kažem idi, ili nemoj da ideš, ali meni ne pada na pamet da u ovim okolnostima idem na letovanje. Ja bih razumeo da je to lek pa da čovek i nešto rizikuje, ali da idem i plaćam skupe aranžmane i budem ograđen i gledam oko sebe ima li nekog ko bi mogao da mi prenese virus, nisam lud da to radim. Ne pada mi na pamet da dovodim u opasnost sebe, decu, familiju“, istakao je Ljajić na RTS-u.

On je najavio i da je ministarstvo izdvojilo dve milijarde dinara za turističke vaučere za odmor koje će moći da koristi 400.000 građana i objasnio da je ta akcija značajna “jer ćemo manjak koji će uslediti zbog manjeg dolazaka stranih gostiju bar delimično nadomestiti akcijom turističkih vaučera”. Osim banja i planina, Ljajić je rekao da se vaučeri mogu koristiti i u Beogradu i Novom Sadu.

Vaučeri od pet hiljada dinara, koji služe za subvencionisano korišćenje usluga smeštaja u ugostiteljskim objektima, namenjeni su, između ostalog, penzionerima, nezaposlenima, radnicima sa primanjima ispod 70 hiljada dinara.

Miistar Ljajić, međutim, nije pominjao mogućnost da se vaučeri u vrednosti od 5.000 dinara mogu iskorititi i za boravak u seoskim sredinama, odnosno u domaćinstvima koji se bave seoskim turizmom, a pretpostavlja se da će biti veliko interesovanje za brojna domaćinstva koja se širom Srbije uspešno bave ovim oblikom turističke privrede.

Kad god je kriza, eto gostiju

Domaćinstvo Milese i Milutina Jovanovića iz sela Mionice, kod Kosjerića, oko 130 kilometara od Beograda, seoskim turizmom bavi se već 35 godina. Milesa Jovanović je za RSE rekla da očekuje više gostiju ove godine, jer “uvek kada su neke krize, eto gostiju u selo”.

„Očekujem više gostiju, mislim da će to biti kao onih devedesetih, kada su bile sankcije, pa ratovi, kada su svi bežali u selo. Moje domaćinstvo se već četvrtu deceniju bavi seoskim turizmom, mi nemamo neke velike kapacitete, to su samo tri sobe, ukupno šest kreveta, ali mi uvek imamo gostiju, i leti i zimi. Dok je trajalo vanredno stanje, imali smo dosta poziva, zvali su naši dugogodišnji gosti, ali nismo smeli da se usudimo da primamo goste, čuvali smo i njih i nas. A sada ćemo polako da počnemo, ali da bude sigurno i dobro za sve”.

Milesa Jovanović je objasnila i da je tajna uspeha organska hrana.

“U baštama nema hemije, a za pripremu hrane, ne kupujemo ništa, osim kafe, šećera, ulja i soli. Mene često pitaju, da li se isplati bavljenje seoskim turizmom, pa ako imaš svoju hranu, možeš opstati. Mi se nismo mogli preterano obogatiti, a od svog rada i znoja smo živeli skromno, takvi smo i ostali. Veliki, veliki rad je u pitanju. Rad u baštama, rad u voćnjacima, rad oko stoke, i to dan i noć”, priča ona.

Gosti i diplomate

„Dolaze, dolaze sa svih strana, najviše iz Beograda, Vojvodine, ali ima dosta i stranaca”, dodaje Jovanović. “Četiri godine nemački ambasador u Sarajevu bilo je naš gost, pa uvek kada kreću, plačemo mi za njima, ali i oni za nama. Imali smo nekoliko francuskih porodica koje su ovde godinama boravile, zatim grupu mladih Holanđana koji studiraju srpski jezik, dolazili su ovde da prevedu svoju knjigu na srpski jezik, zajedno sa svojom profesorkom koja je našeg porekla. Bez obzira iz koje zemlje dolaze, uvek sam spremala naša jela, a svi vole gibanice sa sirom, zeljem, ili koprivama, rado jedu projare, jagnjeću sarmicu, pečenje, sarmu od kupusa, ili zelja, za doručak vole pogačice koje ja pravim sa sirom, ili zeljem, palačinke, musake, ma jedu sve, jer sve je domaće, i samo viču, ‘ukusno, ukusno’”.

Kako animirati gosta?

Seoski turizam ima šansu u Srbiji više nego ikada, ali gostu pored dobre hrane i čistiog vazduha treba ponudi još nešto, smatra Radomir Stojanović, profesor na Visokoj školi strukovnih studija u Užicu.

„Savremenom gostu u srpskom selu nije samo dovoljna lepa priroda, čist vazduh, zanimljiv pejzaž, gost traži i uslugu, aktivan odmor, i da mu se ponudi nešto što nema u svojoj kući, traži i avanturističke sadržaje”, rekao je Stojanović za RSE.

Domaćin u selu mora biti i dobar animator, svako selo ima svoje zanimljivosti i istoriju, istakla je njegova koleginica, profesorka Radmila Novaković Kostić.

„Postavlja se pitanje, kako animirati gosta kada dođe? Domaćini su u ulozi animatora, i to je jako zahtevan posao koji zahteva široko znanje, obrazovanje, i dobro poznavanje prostora. Animacija kao jedna nova vrsta aktivnosti i delatnosti sve više zauzima mesto u turističkoj privredi Srbije, posebno u seoskom turizmu. Važno je da se prirodni i antropogeni turistički resursi aktiviraju kroz seoski turizam”, objašnjava Novaković Kostić.

Pioniri seoskog turizma u Srbiji su Kosjerić i Ivanjica, podsetio je Miroslav Rađen, direktor Turističke organizacije Regija zapadna Srbija. On je dodao i da seoski turizam u Srbiji još uvek nije razvijen prema mogućnostima, te da subvencije za sada nisu dovoljne. Prema njegovim rečima, prošlogodišnjim izmenama Zakona o turizmu, olakšano je bavljenje ovim poslom.

„Izmenama ovog zakona uvedeno je paušalno oporezivanje i plaćanje boravišne takse, što ljudima koji se bave seoskim turizmom mnogo olakšava, posebno pri kategorizaciji smeštaja, i legalnom prijavljivanju gostiju“, kaže Rađen.

Prema podacima Ministarstva za trgovinu i turizam, procenjena šteta u turizmu Srbije za pet meseci izbosi blizu 300 miliona evra. Hotelijeri procenjuju gubitke na 230 miliona evra, a agencije između 50 i 70 miliona evra, navodi se na sajtu ministarstva i dodaje da će gubici preciznije biti poznati tek na kraju godine.