Sa Prajda zahtevan Zakon o istopolnim zajednicama u Srbiji, desničari zapalili LGBT zastavu

Autori: Nevena Bogdanović i Iva Martinović

Zahtevi Prajda pročitani su tokom šetnje centrom Beograda, ispred Vlade i Skupštine Srbije.

“Od Skupštine tražimo da se ne foliraju, da dignu ruke i da usvoje Zakon (o istopolnim zajednicama). Od predsednika tražimo da ga potpiše, jer je zakon u skladu sa Ustavom”, rekao je Goran Miletić iz organizacije Beograd Prajda 2021.

Prajd su obezbeđivale jake policijske snage. Kordoni policije nisu dozvoljavali prilaz učesnicima Prajda tokom šetnje u popodnevnim časovima u centru Beograda i tokom žurke koja je uveče održana u parku Manjež.

U centru grada je paralelno sa Prajdom organizovan i protest desno orijentisanih organizacija, pod nazivom ‘Antiglobalistički skup’. Taj skup je usmeren protiv COVID-19 mera i vakcinacije, ali su se sa njega mogle čuti i uvrede i pretnje upućene LGBTI+ zajednici. Nekoliko desetina učesnika desničarskog skupa je policija sprečila da priđu parku Manjež tokom Prajd žurke, a oni su policiju gađali jajima.

Organizatori: ‘Srbija i dalje homofobična’

Marko Mihailović iz organizacije beogradskog Prajda poručio je da je ovogodišnji slogan Prajda “ljubav je zakon” jer je glavni zahtev usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama.

“Ključni zahtevi se nisu promenili od 2001. godine (kada je održan prvi Prajd), jer naši zahtevi nisu usvojeni”, rekao je Mihailović. Dodajući da je uspeh Prajda to što se LGBTI+ zajednica osnažila i što je vidljivija, Mihailović je istakao da je “Srbija i dalje veoma homofobična” i da su LGBTI+ osobe suočene sa brojnim problemima.

U ime organizatora Prajda Goran Miletić je istakao da je napredak po pitanju LGBTI+ prava spor i “da se nismo pomerili od toga da bude toliko policijskih kordona” oko učesnika Prajda i zatvaranja Beograda.

Miletić je dodao i da je “dobio obećanja” da će Zakon o istopolnim zajednicama biti usvojen do Evroprajda koji se u Beogradu održava u septembru 2022. godine.

“Nadam se da će zakon biti donesen vrlo skoro…Važno je da političari urade svoj deo posla”, rekao je Miletić.

Kuma ovogodišnjeg Prajda je pevačica Nataša Bekvalac.

“Nisam ovde da podržim LGBTI+ zajednicu, već da kažem da sam deo nje. Ovo je dan za sva bića koja veruju da je ljubav zakon, da je sloboda za sve. Za mene postoji samo jedan zakon – a to je ljubav. Srećan Prajd, čast mi je da šetam sa vama, za sve nas i za bolje sutra”, rekla je Bekvalac.

Šetnja protekla mirno

Uži centar Beograda je za vreme šetnje Prajda bio zatvoren, policijski kordoni su obezbeđivali šetnju, a učesnike Prajda propuštala je policija.

Šetnja je počela i završila se u parku Manjež, a organizatori Prajda su rekli da nekim od učesnika policija nije dozvolila da priđu Manježu.

Od zvaničnika Srbije Prajdu su prisustvovale Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i ministarka za ljudska i manjinska prava Gordana Čomić, a bili su prisutni i ambasador Sjedinjenih Američkih Država Entoni Godfri i brojni ambasadori država Evropske unije.

Prajd je organizovan u skladu sa epidemiološkim merama. Učesnici su morali da imaju potvrdu o vakcinaciji protiv COVID-19, negativan test na korona virus ili potvrdu da su preležali COVID-19 koja nije starija od šest meseci. Za učesnike je obezbeđeno i brzo testiranje na COVID-19 na ulazu u park Manjež.

Desničari zapalili LGBTI+ zastavu

Istovremeno u centru Beograda se održavao protest desno orijentisanih organizacija pod nazivom ‘Antiglobalistički skup’.

Kako je javila reporterka Radija Slobodna Evropa na tom protestu, usmerenom protiv COVID-19 propusnica u Srbiji, mogle su se čuti uvrede na račun LGBTI+ osoba i zapaljena je LGBTI+ zastava.

Nekoliko desetina tog skupa pokušalo je da dođe i do mesta gde se održavao koncert nakon šetnje u sklopu Prajda, ali je kordon policije to onemogućio.

Okupljeni su uzvikivali “Neće šetati” i pozivali na smrt LGBTI+ osoba.

Ovogodišnji Prajd održava se 20 godina nakon prve šetnje u glavnom gradu Srbije koju je obeležilo nasilje desničarskih i huliganskih grupa protiv učesnika Prajda.

Prajdu je prethodila Nedelja ponosa, tokom koje je održano više od 40 događaja koji promovišu LGBTI+ i ljudska prava, ali ove godine ona nije prošla bez incidenata. U petak 17. septembra, organizatori su saopštili da su dvojica muškaraca urinirala ispred prostorija gde se održavao “Prajd forum” u Beogradu i pokidali plakate.

Kako je naveo jedan od organizatora, muškarci su nosili majice sa natpisom ekstremno desničarske grupe Levijatan.

Šest zahteva Prajda

Organizatori su saopštili da je “protestni deo Prajda najvažniji” i da je protest usmeren “protiv nasilja, mržnje, pritisaka na LGBTI+ osobe da se kriju u svoja ‘četiri zida’, kao i protiv fašizma i diskriminacije”.

Među šest zahteva ovogodišnjeg Prajda je usvajanje dva zakona – o istopolnim zajednicama i rodnom identitetu.

Organizatori Prajda podsetili su da je rad na predlogu Zakona o istopolnim zajednicama “zaustavljen”.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je početkom aprila 2021. uputilo nacrt ovog zakona svim ministarstvima. Prema Nacrtu, ovaj pravni akt neće priznati istopolni brak, niti će istopolnim partnerima omogućiti usvajanje dece.

Zakon bi istopolnim parovima dozvolio registraciju partnerstva kako bi dobili neka od osnovnih prava koja do danas nemaju – poput prava na podelu imovine, nasleđivanja partnera ili učešća u donošenju odluka u slučaju bolesti, te posete partnera u bolnici ili zatvoru.

“Da bi (dečko) mogao da živi kod mene, trebalo bi taj zakon da se usvoji ovde (u Srbiji), i da bih ja njega mogao da posećujem u bolnici, i da bismo mogli da ostvarimo osiguranje, penziono i ostalo”, rekao je za Radio Slobodna Evropa jedan od učesnika Prajda Jovan Mladenović.

Prema proceduri, zakon bi trebalo da usvoji Vlada, a potom i Skupština Srbije, ali bez potpisa predsednika Republike zakon ne može da stupi na snagu.

U maju ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ne bi mogao da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama jer je “obavezan da štiti Ustav” koji, kako je rekao, “upućuje na Porodični zakon koji brak definiše kao zakonom uređenu zajednicu muškarca i žene”.

Pored usvajanja zakona, aktivistkinje i aktivisti Prajda traže brzu i adekvatnu reakciju državnih organa i javnu osudu predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBTI+ zajednici.

Takođe, među zahtevima je poboljšanje zdravstvenih usluga za trans osobe i usvajanje lokalnih akcionih planova za LGBTI+ zajednicu.

“Za mene je bitan Zakon o rodnom identitetu koji bi olakšao administrativne prepreke za nas trans osobe, da ostvarimo pravo na dokumente i da imamo normalan život, koliko-toliko”, rekla je za RSE Laura Pejak.

Učesnici i učesnice Prajda traže i izvinjenje svim građanima Srbije koji su pre 1994. godine bili sudski i na druge načine progonjeni zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta, a jedan od zahteva je obrazovanje i edukacija mladih o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu.

Dve decenije od prvog Prajda u Beogradu

Prvi Prajd u Beogradu 2001. godine prekinulo je nasilje desničarskih i huliganskih grupa. Organizatori ovogodišnjeg Prajda su istakli da su aktivisti i aktivistkinje pre 20 godina izašli na ulice Beograda “ponosno protestujući za svoja prava i demokratiju za koju se društvo u Srbiji nedavno pre toga izborilo”.

Od 2014. godine do danas, uspešno se održavaju nenasilni Prajd marševi u Beogradu.

Istraživanje nevladinog Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), objavljeno u septembru 2021, pokazalo je da polovina ispitanih građana Srbije iskazuje negativan stav prema osobama suprotnog seksualnog opredeljenja.

Prajd podržali UN i Savet Evrope

Uoči održavanja beogadskog Prajda, Ujedinjene nacije, Savet Evrope i ambasade deset zapadnih zemalja saopštili su da bi brzo usvajanje zakona o istopolnim zajednicama istinski potvrdilo posvećenost Vlade Srbije i društva ljudskim pravima i borbi protiv društvene stigme i diskriminacije određenih grupa.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.