Posledice krize na poslovanje Er Srbije

19. Maj 2020.
Nacionalna avio-kompanija Er Srbija (Air Serbia) najavila je postepeno obnavljanje pojedinih letova u narednom periodu.
AVION ER SRBIJE SLETEO U NJUJORK NAKON DEVET I PO SATI
Foto: BETA/Ed Rieker/AP Images for Air Serbia/MO

Piše: Svetlana Božić Krainčanić

Od četvrtka 21. maja organizovaće letove ka Londonu, Frankfurtu, Cirihu i Beču, a kasnije, u prve dve nedelje juna, i za Podgoricu, Tivat, Sarajevo, Banjaluku i Skoplje. Na nekadašnji redovan saobraćaj, ipak, moraće da sačeka 15. jun, do kada je Evropska komisija produžila odluku o ograničenju letova usled pandemije.

Avio-industrija i kompanije širom sveta pretrpele su ogromne gubitke tokom pandemije i nacionalna avio-kompanija iz Srbije nije u tome izuzetak.

Međutim, u ovom trenutku nepoznanica je koliko tačno iznose gubici Er Srbije usled globalne, gotovo potpune, blokade avio-saobraćaja. Radio Slobodna Evropa (RSE) na ovo pitanje nije dobila odgovor ni iz nacionalne avio kompanije niti iz resornog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, do kraja rada na ovom članku.

Sama ministarka saobraćaja, Zorana Mihajlović iznela je do sada u medijima tri različita iznosa o finansijskim gubicima. Pre gotovo dva meseca, 24. marta izjavila je za Tanjug da je do tog trenutka direktna šteta bila 40 miliona evra.

Mesec dana kasnije, 22. aprila, iznela procenu od 35 miliona evra i na kraju treću 30. aprila od oko 30 miliona.

Ono što je poznato, prema dosadašnjim najavama resornog ministarstva, jeste da država ima nameru da te gubitke pokrije. U ranijem odgovoru koji je RSE dobio iz Ministarstva saobraćaja, 30. aprila, saopšteno je da će država pomoći Er Srbiji pokrićem gubitaka i oslobađanjem poreskih obaveza.

Ministarka Zorana Mihajlović sa ambasdorom Frnacuske u Srbiji Žan-Lui Falkoni (Jean-Louis Falconi), 12. maja 2020. u Beogradu. Fotografija preuzeta sa portala Radio Slobodna Evropa

Vučić: Er Srbija ima sigurnu budućnost

Uprkos globalnoj krizi, uveravanja da nacionalna avio-kompanija ima sigurnu budućnost, više puta iznosio je, tokom pandemijske krize, predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

“Znam koliko ste gubitaka pretrpeli, nemojte da brinete, vaša budućnost je zagarantovana. Plate i posao su vam takođe zagarantovani, budućnost Er Srbije je zagarantovana. Ulagaćemo još više i mnogo više u Er Srbiju. Sada više nema tehničkih smetnji jer Evropska unija dozvoljava državnu pomoć i dokapitalizaciju“, poručio je Vučić zaposlenima Er Srbije kada su se sa aerodroma “Nikola Tesla“ u Beogradu, 25. aprila, pripremali da polete ka Italiji kako bi odneli humanitarnu pomoć.

Er Srbija je bila bolesna i pre pandemije

Er Srbija nije izuzetak u opštoj krizi koja je zbog korona virusa zatekla avio prevoznike ali ona ima dodatni problem, smatra ekonomski novinar Miša Brkić.

“Dodatna loša okolnost je da Er Srbija ni pre ove pandemije nije imala imunitet u poslovnom smislu. Dakle, ona je bila bolesna i pre epidemije korona virusa, toliko bolesna da je svakog meseca i svake godine morala da prima, posebne vakcine, državne vakcine, finansijske injekcije kako bi preživela”, objašnjava Brkić.

Od privatizacije nekadašnjeg Jat Ervejza 2013. godine, kada je osnovana kompanija Er Srbija, država neprestano ulaže u nacionalnu avio-kompaniju. Kompanija posluje s dobitkom samo zahvaljujući redovnim subvencijama države, odnosno novcu poreskih obveznika iz budžeta.

Finansijski izveštaj Er Srbije za 2019. još nije objavljen. Nakon poslednjeg za 2018. godinu, Er Srbija izdala je saopštenje u kojem se pohvalila poslovnim dobitkom ostvarenim u toj godini. Navela je da je ostvarila neto dobit od 12,2 miliona evra te da je prevezla 2,48 miliona putnika. Ono što je, međutim doprinelo takvom bilansu uspeha jeste državna infuzija od gotovo 21 million evra u 2018.

Opravdanje da svaki uloženi dinar u Er Srbiju ima smisla, predsednik Srbije više puta je isticao, naročito u protekla dva meseca, tokom pandemije.

“Koliko bismo čekali na letove, kako bismo mogli da vratimo ljude? Mi to radimo za džabe. Plaćamo mi, kao država”, rekao je Vučić 12. aprila nakon što je u više navrata Er Srbija angažovana da preveze svoje državljane koji su, usled pandemije, ostali zaglavljeni u gradovima i na aerodromima širom sveta.

Loši argumenti

Ipak, Miša Brkić smatra da je to opravdanje upućeno, kako je rekao, “neznalicama”. Navodi primere Mađarske i Bugarske, koje nemaju nacionalne avio-kompanije a uspele su, kaže, i bez njih uspešno da prebrode krizu.

“Računica je jednostavna i tom logikom su se koristile mnoge države u svetu: iznajmite avion i, s obzirom na to da sada niko ne leti, cene su pale. Voleo bih kada bi naša država, nadležna ministarka (Zorana Mihajlović, prim. red.) izvela računicu koliko bi koštalo da je Srbija iznajmila avion od neke avio kompanije i koliko je to koštalo državu kada je to radila Er Srbija”, kaže Brkić.

Odgovor na pitanje koliko je Er Srbiju koštao transport građana iz inostranstva i prеvoz medicinske oprеmе, RSE zatražio je od Ministarstva saobraćaja.

Međutim, u dopisu redakciji 30. aprila navedeno je da “takvu cеnu u ovom trеnutku nijе jеdnostavno izračunati jеr sе lеtеlo u spеcifičnim okolnostima”. Ipak, dodato je i, vremenski neodređeno, obećanje da će “Er Srbija prikazati sve troškovе i prеvoza i nastalih štеta”.

Programski direktor organizacije “Transparentnost Srbija” Nemanja Nenadić smatra da nema nikakvog pravnog osnova da se podaci o troškovima tih letova uskrate javnosti.

“Nije sporno da je država učinila dobru stvar time što je pokušala svoje građane iz inostranstva da vrati u zemlju u situaciji kada nisu imali uslove za boravak u inostranstvu. Međutim, normalno je da takvi podaci budu javno dostupni”, objašnjava Nenadić.

Planovi za izlazak iz krize

Kao jednu od mera pomoći Er Srbiji o kojima Vlada razmišlja jeste i da poveća vlasnički udeo u kompaniji. Na osnovu Ugovora o strateškom partnerstvu koje je pre sedam godina država, kao vlasnik Jat Ervejza, potpisala sa kompanijom iz Ujedinjenih Arapski Emirata, Etihad ervejzom, Srbija je većinski vlasnik sa 51 odsto.

Eventualna mogućnost da povеća vlasnički udеo u nacionalnoj avio-kompaniji zavisiće, kako je ranije saopštilo Ministarstvo saobraćaja, “od uslova i finansijskih mogućnosti po završеtku vanrеdnog stanja”. Međutim, ni sada, nakon ukidanja vanrednog stanja, RSE na ovo pitanje nije dobio odgovor.

Ako država ne daje javnosti potpune informacije o vidovima poslovanja i ne nudi ubedljivu argumentaciju da se posluje na najbolji mogući način i u vreme pre pandemije, onda je, tim pre, rizik da će nešto proći neprimećeno i ispod radara, još i veći u ovakvim periodima krize.

“Ja bih voleo da država, kao odgovoran vlasnik, izađe sa jasnim planom šta bi značilo da preuzme i ovaj manjinski paket od Etihada i postane 100 odsto vlasnik avio kompanije. Pri tom, u toj analizi bi moralo da se kaže da li država pomaže tako što daje kredit Er Srbiji koji onda mora da se vrati, ili ide na dokapitalizaciju, sa koliko novca ide u dokapitalizaciju i da li će tu dokapitalizaciju da prati manjinski vlasnik Etihad ili neće”, objašnjava Miša Brkić.

Situacija u kojoj država direktno ili posredno pomaže avio-kompanijama nije koncept koji se primenjuje samo u Srbiji, takvih primera ima i u svetu, kaže Nemanja Nenadić.

Međutim, objašnjava on, ono što je u slučaju Srbije problematično jeste što, još od privatizacije kompanije, nije bilo prilike da se argumentovano razmotre alternativna rešenja i utvrdi da li se dugogodišnje investiranje isplati. Nenadić podseća i na to da su se do sada, naknadno utvrdile i, kako kaže, „vrlo argumentovane sumnje da su pojedini ugovori koji su zaključivani sa Etihadom bili izrazito nepovoljni za Er Srbiju“.

„Ako država ne daje javnosti potpune informacije o vidovima poslovanja i ne nudi ubedljivu argumentaciju da se posluje na najbolji mogući način i u vreme pre pandemije, onda je, tim pre, rizik da će nešto proći neprimećeno i ispod radara, još i veći u ovakvim periodima krize“, upozorava Nenadić.

Kako je u svetu?

Prema podacima Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj (IATA), čija je članica i Er Srbija, procena je da su avio-kompanije u svetu na gubitku 314 milijardi dolara usled pandemije.

U niskom startu kompanije širom sveta čekaju zeleno svetlo za poletanje kako bi počele da nadoknađuju izgubljen novac.

Pomoć za izlazak iz krize zatražili su mnogi svetski avio giganti. Lufthanza pregovara sa Vladom Nemačke za finansijsku pomoć u iznosu od 9,7 milijardi evra. Slično je učinila i kompanija Delta erlajns iz Sjedinjenih Američkih Država koja je početkom aprila konkurisala za federalne donacije u ukupnom iznosu od 25 milijardi dolara.

Možda donekle najsličniji primer Er Srbiji dolazi iz Italije. Tamošnji ministar industrije Stefano Patuaneli najavio je krajem aprila da će italijanska vlada preuzeti vlasništvo nad kompanijom Al Italija uz objašnjenje da će ona u suprotnom – nestati.

Kompanija Al Italija i pre krize izazvane korona virusom bila je u ogromnim finansijskim problemima. Već gotovo 15 godina posluje uz gubitke i, u nastojanjima da ih reši, prošla je kroz tri neuspela pokušaja restrukturiranja.

Italijanska vlada, slično kao i Vlada Srbije, do sada je na razne načine pokušala da pomogne Al Italiji. Međutim, zbog svega se krajem februara ove godine našla i pod lupom Evropske komisije (EK). Naime, EK je, otvorila istragu o državnom zajmu od 400 miliona evra koji je italijanska Vlada opredelila ovoj avio-kompaniji, nakon žalbe da krši evropska pravila o državnoj pomoći.

Aerodrom u Rimu u vreme vrhunca krize izazvane širenjem korona virusa u Italji. 14. mart 2020. Fotografija preuzeta sa portala Radio Slobodna Evropa.

Globalno, Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj u svojoj analizi objavljenoj 15. maja, procenjuje da povratka na nivo prihoda iz 2019. godine, neće biti sve do 2023. godine. Sa 4,5 miliona otkazanih letova u svetu, prihodi avio-kompanija opali su za 55 procenata.

„Poverenje putnika u avio-saobraćaj ključan je u daljem razvoju situacije i može potrajati i neko vreme nakon što vlade započnu proces otvaranja granica i ukidanje ograničenja putovanja“, procenuju u Međunarodnoj asocijaciji za vazdušni saobraćaj.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.