Politika ‘pritiska’ predstavnike manjina u Srbiji

Piše: Natalija Jakovljević

Glasano je za ono za šta je sugerisano da se glasa, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) glumica i bivša članica Odbora za kulturu u Nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine (MNS) Žužana Kalmar.

Kalmar, koja živi u Subotici u Vojvodini, je bila članica tog nacionalnog saveta. Međutim, u julu 2021. podnela je ostavku nakon što je Savet zatražio od rukovodstva Salašarskog pozorišta (Tanyaszínház) da prekine turneju komada “Kazimir i Karolina” zbog navodno spornog rečnika u predstavi.

To je, ujedno, bio i zahtev Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), najveće stranke mađarske zajednice u Srbiji, treće po brojnosti etničke grupe u Srbiji koja čini preko 3,5 odsto populacije.

“Mislim da su nacionalni saveti, ovakvi kakvi su sada, produžene ruke političkih partija. Ja nisam imala pritiske, mogla sam da govorim šta god želim, iako su svi znali da do toga neće doći, nije to doprinelo nikakvoj polemici, ali smo mogli da govorimo šta god želimo, ionako smo bili nadglasani”, objasnila je Žužana Kalmar.

Šta su nacionalni saveti?

Pod punim nazivom “nacionalni saveti nacionalnih manjina” ova tela biraju pripadnici manjina u Srbiji, kako bi ostvarili prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma.

U Srbiji funkcioniše dvadesetri nacionalna saveta (među njima i Savet jevrejskih opština koji funkcioniše kao nacionalni savet), čiji se rad finansira iz javnih budžeta. U Subotici, na severu zemlje, kao i u drugim mestima, u toku su pripreme za izbore za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Članovi nacionalnog saveta biraju se na neposrednim izborima ili putem elektorske skupštine. Zakon o nacionalnim savetima nalaže da se izbori za savet zasnivaju na principima slobode izbora, jednakosti izbornog prava, periodičnosti izbora i principu tajnog glasanja.

Izborne liste mogu predlagati grupe birača upisanih u poseban birački spisak, udruženja čiji se ciljevi ostvaruju u oblasti zaštite prava nacionalne manjine i registrovane političke stranke nacionalne manjine.

Izbornu listu, navodi se u zakonu, svojim potpisima mora podržati najmanje 1 odsto, a ne manje od 50 birača upisanih u poseban birački spisak.

Potpisi za kandidate se prikupljali su se do sredine oktobra, a izbori su zakazani za 13. novembar.

Član 7a Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina navodi i da predsednik nacionalnog saveta i član izvršnog odbora ne može biti član rukovodećih organa političke stranke kao što su predsednik, predsedništvo, izvršni odbor i slično.

Kakva je medijska uloga nacionalnih saveta?

Subotički sociolog Boško Kovačević kaže za RSE da je zanimljivo koliko nacionalni saveti zaista kupe interese manjinskog stanovništva, a amortizuju političku instrumentalizaciju.

“To je u stvari neka njihova misija da amortizuju političku zloupotrebu, stranačku, a da pokupe sve interese koji su unutar te manjinske zajednice. To se politizuje i deformiše prvenstveno na dimenziji partijskih interesa”, ocenjuje Kovačević.

Navodi da je njihova kulturno-prosvetna uloga, pre svega na očuvanju identiteta manjinskog stanovništva, u okviru manjinskih zajednica, posebno zanimljiva, kao i kada su u pitanju manjinski mediji.

Prema Zakonu o nacionalnim savetima, ta tela daju predloge i preporuke upravnim odborima i programskim savetima javnih medijskih servisa u vezi sa programima na jezicima nacionalnih manjina. Takođe, daju mišljenje o kandidatima za odgovorne urednike programa na jezicima nacionalnih manjina u javnim medijskim servisima, ukoliko imaju urednike za program na jezicima manjina.

Zakon predviđa i da ti saveti daju predlog za raspodelu sredstava za projekte.

“Koliko oni uspevaju da ne budu instrumentalizovani, da ne budu izvor nekakvog uslovljavanja – za medije je to sada drugi problem”, smatra.

Prema njegovim rečima, funkcionisanje nacionalnih saveta nije dovoljno dobro domišljeno i nije dovoljno dobro modelirano u okviru društva.

“Sam model nacionalnog saveta je nastao iz tog kompromisa, s jedne strane, jedne društvene dimenzije, pozicije i uloge manjinskih zajednica, i sa druge strane, jedne političke instrumentalizacije. U tom ‘sukobu’ se nalazi današnja pozicija nacionalnih saveta i oni delimično odgovaraju samo toj svrsi, nameni zbog koje bi trebalo da postoje”, ocenjuje Kovačević.

Kalmar: ‘Bila sam nadglasana’

Glumica i bivša članica Odbora za kulturu u MNS-u Žužana Kalmar iz svog iskustva potvrđuje za RSE da saveti jesu produžene ruke političkih partija.

“Dok sam bila u Odboru za kulturu, kada se glasalo o ustanovama kulture, tamo smo mogli da se dogovaramo kome da se sredstva dodele, kojim ustanovama, iako to nisu bile velika sredstva. Tako da, tamo je bilo i nekakve demokratije, ali u samom MNS-u nisam doživela da ljudi uopšte razmišljaju o tome da li je dobro ili nije dobro da za nešto glasaju. Ono što je bilo dato, za to se glasalo”, navodi Kalmar.

Ocenjuje da se ne može ozbiljno shvatiti činjenica da postoji samo jedna lista za MNS.

“Ne znam koliko još mora naš život ovde da bude loš da bi se ljudi probudili i poverovali da mogu nešto da učine, da bolje žive”, zaključuje.

Teke: ‘Šta stranka hoće, to će i da uradi’

Još jedan bivši član Odbora za informisanje u MNS, novinar i glavni i odgovorni urednik nezavisnog lista “Čaladi Ker” (Családi Kör) Janoš Teke objašnjava za RSE da je njihova uloga bila da predlože nadležnima na pokrajinskom i republičkom nivou koje medije i u kojem iznosu treba podržati.

“Nije bilo političkih pritisaka dok sam ja bio u tom odboru, sredstva su sasvim bila korektno podeljena, iako je bilo predloga da se smanji iznos za naš medij, na predlog stranke, ali se to nije dogodilo”, kaže naš sagovornik.

Međutim, upozorava da će nakon ovih izbora samo predstavnici SVM biti u Skupštini, jer je jedino ova stranka podnela listu za učešće na izborima, samim tim i u svim odborima, pa postavlja pitanje da li će i tada nezavisni list “Čaladi Ker” dobiti 700.000 dinara (oko 6.000 evra) kao ranije ili će predlog ka ministarstvu i pokrajini glasiti na 350.000 dinara (oko 3.000 evra), kako je bilo predlagano i ranije.

SVM je najveća politička stranka Mađara u Srbiji i ujedno je sestrinska sa Fideszom mađarskog premijera Viktora Orbana.

“Ne znam kako će to stvarno izgledati, bojim se da neće biti dobro po naš list, ali videćemo, neću ništa unapred da kažem”, napominje Teke.

Kada su u pitanju predstojeći izbori za nacionalne savete, Teke podseća da postoji samo jedna lista od kojih većinu čine članovi SVM, a ostali nisu članovi, ali su bliski stranci.

“Oni nikada nisu javno rekli da je SVM produžena ruka MNS-a, ali jeste, sad se vidi da je potpredsednik stranke Arpad Fremond nosilac liste za ove izbore. I tamo bilo šta stranka hoće, to će i da uradi”, kaže Teke.

Uticaj ili saradnja?

Predsednik MNS-a Jene Hajnal kaže za RSE da na ovo pitanje gleda sasvim drugačije, iz perspektive mađarske zajednice.

“To je dosta kompleksno pitanje. Mislim da ono što smo mi postigli kao nacionalni savet, ne bismo nikada uspeli da nema zajedničke saradnje. Da li je to uticaj ili nije, to je sasvim drugo pitanje. Meni je najvažnije kako možemo pomoći našoj zajednici”, rekao je Hajnal.

On dodaje da Savet ima veliku ulogu u tome da održi vezu između svoje zajednice i državnih struktura.

“Nama je veoma bitno da izgradimo jednu veoma dobru saradnju sa mesnim zajednicama, sa pokrajinskim i republičkim organima. To onda ne gledam kao uticaj, nego kao zajedničku saradnju. Ja nisam član nijedne partije, a istovremeno sam vodio listu koja je bila od strane SVM-a, i predstavljao sam našu zajednicu”, objašnjava.

Predsednik SVM-a Ištvan Pastor predao je sredinom septembra Republičkoj izbornoj komisiji potpise podrške građana za listu “Mađarska sloga”, čiji je nosilac Arpad Fremond, potpredsednik SVM-a.

Pastor je nakon predaje liste rekao da dve trećine ljudi koji se nalaze na listi “Mađarska sloga” čine članovi SVM-a, dok su ostali javne ličnosti. Na listi koja broji 34 imena, pored istaknutih ličnosti, nalazi se i pet mađarskih novinara.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.