Pet pitanja o poslovanju kompanije Rio Tinto u Srbiji

Piše: Predrag Urošević

Problemi su za kompaniju počeli kada je krajem prošle godine više lokalnih ekoloških organizacija pokrenulo lokalne proteste, zabrinuti zbog mogućeg uticaja tog projekta na eko-sistem u Zapadnoj Srbiji, upozoravajući na potencijalnu štetu po životnu sredinu.

Rio Tinto još je 2004. godine, istražujući oblast Zapadne Srbije, otkrio novu rudu „jadarit“, kombinaciju litijuma i bora, koja je kao novi element priznata i zavedena 2006. godine.

Litijum je važan kao osnovna komponenta za proizvodnju baterija za mobilne telefone, laptopove, električne automobile i druge uređaje široke potrošnje.

Ovaj, novi element, 2007. godine je zbog svog hemijskog sastava u medijima predstavljen kao „kriptonit“ – izmišljeni element koji u filmovima i stripovima o Supermenu, jedini može da našteti superheroju.

Ubrzo je ovom novom elementu dodeljeno ime „jadarit“, po lokaciji gde je pronađen, a srpski zvaničnici su u više navrata najavljivali da će iskopavanje ove rude popraviti budžet.

Međutim, više ekoloških organizacija, krajem prošle godine, počelo je da se buni – i traži odgovore od kompanije Rio Tinto, o tome kako će iskopavanje ove rude uticati na životnu sredinu u okolini Loznice, u Zapadnoj Srbiji, gde se planira otvaranje rudnika za preradu jadarita.

Šta je Rio Tinto?

Rio Tinto bio je šesta metalska i rudna kompanija na svetu u 2020. godini kada je reč o prihodu, koji je prema pisanju specijalizovanog portala „Rudarska tehnologija“ [Mining Technology] dostigao 43,1 milijarde dolara. Najveća je Glenkor [Glencore] sa 215,1 milijardom prihoda u prošloj godini.

Kompanija Rio Tinto osnovana je 1873. godine.

Reč je o englesko-australijskoj multinacionalnoj kompaniji, sa sedištem u Londonu, koja posluje u 35 zemalja sveta, a pod sloganom „Proizvodimo ključne materijale za ljudski napredak“.

Ipak, nakon najava da će u Zapadnoj Srbiji, na oko 130 kilometara od Beograda i desetak kilometara od granice sa Bosnom i Hercegovinom, početi izgradnja rudnika i fabrike za preradu rude „jadarita“ do kraja 2021. godine, u javnosti su sve glasnije žestoke reakcije aktivista za zaštitu životne sredine ali i pojedinih desnih opozicionih partija – koji tvrde da Rio Tinto svojim planovima može da ugrozi životnu sredinu.

Prema profilu na stranici CNN Biznis [CNN Business] u 2020. godini, Rio Tinto imao je oko 47 hiljada zaposlenih širom sveta.

Rio Tinto u Srbiji, na projektu u okolini Jadra, posluje kroz svoju ćerku firmu, kompaniju Rio Sava, registrovanu pod punim imenom: Rio Sava Exploration d.o.o., koja je upisana kao preduzeće za geološka istraživanja.

Ko se buni i zašto?

Prvi veliki protest održan protiv planova Rio Tinta organizovan je 17. aprila u selu Dobrinja u Zapadnoj Srbiji, gde se meštanima na okupljanju protiv zagađenja životne sredine pridružio veliki broj građana i ekoloških aktivista iz okolnih gradova, Požege, Čačka i Užica, koji su stigli u kilometarskim kolonama automobila.

Rio Tinto je pominjan i 10. aprila i to ispred zgrade Skupštine Srbije na protestu pod nazivom „Ekološki ustanak“, gde je upućen apel da se obustave svi projekti štetni po životnu sredinu, kao i da se srpski propisi usklade sa najvišim ekološkim standardima.

Prve zamerke protiv planova kompanije Rio Tinto, i najavljivanog projekta „Jadar“, stigle su od ekoloških aktivista krajem 2020. godine, a ovim prigovorima i najavljenim protestima pridružilo se više opozicionih partija u Srbiji, od desničarskih Dveri, isto orijentisanog pokreta Oslobođenje, pa do Narodne stranke, koju je predsednik stranke, Vuk Jeremić, u ranijim izjavama opisao kao stranku „umerenog desnog centra“.

Ekološki aktivisti, Koalicija za održivo rudarstvo i Udruženja „odbranimo Jadar i Rađevinu“. „Ert trajv“ (Earth Thrive) i „Eko-put Bijeljina“, u saopštenju iz aprila 2021. godine su, kao osnovne probleme u projektu „Jadar“, izdvojili štetu po vode drinskog sliva, i to da je predviđeni rudnik štetan po lokalnu zajednicu.

„Ako se rudnik otvori, pitanje je samo kada će se dogoditi ekocid i kada ćemo dobiti drinsku vodu zagađenu teškim metalima i sumpornim kiselinama“, naveli su u saopštenju.

Zvezdan Kalmar, iz Koalicije za održivo rudarstvo i Udruženja „Odbranimo Jadar i Rađevinu“, u januaru 2021. godine, rekao je da je ideja otvaranja rudnika litijuma u Srbiji – neprihvatljiva.

„Smatramo da je [najavljeni] rudnik litijuma u Srbiji, kao takav, nepotreban, odnosno da je opasan za čitavo područje oko reke Jadar. Osim toga, ovaj projekat bio bio opasan ne samo za to područje, već i za reku Drinu, reku Savu, a u krajnjoj instanci, ugrozio bi i Beograd“, rekao je Kalmar za N1.

Kalmar je tada rekao da predviđeni projekat ugrožava stanovnike na oko 300 kvadratnih kilometara, odnosno preko 20 sela, nekoliko desetina hiljada ljudi i dvadeset hiljada poljoprivrednika.

Šta kaže Rio Tinto?

U istom intervju za N1, viši savetnik za zaštitu životne sredine kompanije Rio Tinto, Margareta Milosavljević, negirala je navode aktiviste o potencijalnoj šteti po životnu okolinu, i istakla da se ovaj projekat sprovodi „u skladu sa zakonskom regulativom Srbije, zakonskom regulativom Evropske Unije, i Rio Tinto standardima“.

Kompanija Rio Tinto se aktivno uključila i pokrenula kampanju da objasni iz svog ugla projekat Jadar, čim su se čule prve pritužbe u javnosti.

Na sastanku sa predstavnicima nevladinog sektora i aktivistima za zaštitu životne sredine, u četvrtak 3. juna, najavili su da će investirati više od 100 miliona dolara u zaštitu životne sredine i blizu 40 miliona dolara u postrojenje za preradu voda.

Glavna savetnica za zaštitu životne sredine u Rio Tintu, Margareta Milosavljević, izjavila je da je pitanje životne sredine u fokusu kompanije: „Za našu kompaniju je od velike važnosti odnos prema životnoj sredini i klimatskim promenama i u skladu sa tim upravljanju vodama se pristupa prema najvišim standardima u svim operacijama Rio Tinta, kako bi se ispunili ciljevi održivosti na koje smo se obavezali“.

Šta kaže država?

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je 6. maja da je cilj Vlade Srbije da razvija održivo rudarstvo i da je pitanje zaštite životne sredine ključno pitanje za sve odluke koje se budu donosile u vezi sa rudarskim projektima, pa i sa projektom istraživanja ležišta litijuma u okolini Loznice, odnosno projekta Jadar.

U međuvremenu, Zorana Mihajlović, ušla je i u obračun saopštenjima sa predstavnikom desno orijentisane partije Dveri, Boškom Obradovićem, kojeg je optužila da privlači pažnju javnosti, jer se javno pobunio protiv projekta Jadar i nazvao projekat „ekološkom bombom“.

Ministarka je u saopštenju od četvrtka, 3. juna, poručila Bošku Obradoviću da „želja da se privuče pažnja medija i dobiju politički poeni nije dovoljna kad se govori o velikim projektima u rudarstvu, već se moraju znati i činjenice“.

“Pošto […] govorite kako je projekat ’Jadar’ ’ekološki i zdravstveno nebezbedan’, trebalo bi da znate da to treba da pokaže studija uticaja na životnu sredinu, koja još nije završena, i da samim tim ponovo obmanjujete javnost”, navela je u saopštenju Zorana Mihajlović.

Sa predstavnicima Rio Tinto se 1. juna sreo i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je zahvalio kompaniji na spremnosti da razgovaraju o otvorenim pitanjima, kao i na „posvećenosti i razumevanju u pogledu zahteva za transparentnim radom i ispunjavanjem najzahtevnijih uslova u oblasti ekologije“, navodi se u saopštenju.

„Svi projekti koji se budu realizovali u ovoj oblasti moraju da zadovolje najviše ekološke i tehnološke standarde, jer nema zdravog ekonomskog razvoja bez očuvanja zdrave životne sredine“, rekao je Vučić i naglasio da će država strogo voditi računa o primeni najstriktnijih ekoloških mera.

Kakva je reputacija kompanije u svetu?

Kompanija Rio Tinto se na svetskom tržištu tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.

Jedan od najpoznatijih primera je slučaj na Papui Novoj Gvineji, kada je zbog pritisaka vlade da se nastavi rad u rudniku zlata i bakra, stanovništvo počelo pobunu, koja je prerasla u građanski rat za nezavisnost ostrva Bugenvil koji se vodio od 1988. do 1997. godine.

Kada su aprila 2020. godine nevladine organizacije u Australiji pozvale Rio Tinto na odgovornost, iz Rio Tinta su saopštili da su primili k znanju brige grupa civilnog društva kada je reč o pitanjima zaštite životne sredine i ljudskih prava.

„Verujemo da je najbolji način za rešavanje bilo kojih trenutnih problema putem vlasnika rudnika koji rade direktno sa narodom Bugenvila“, izjavili su iz Rio Tinto, preneo je Rojters.

Maja 2020. godine, svetske agencije prenele su i vest da je kompanija Rio Tinto uništila dva aboridžinska svetilišta u Zapadnoj Australiji, u regionu Pilbara, tokom istraživanja gvozdene rude, u klisuri Jukan, od kojih je jedno predstavljalo retku istorijsku lokaciju nastanjenu 46 hiljada godina.

Iz kompanije Rio Tinto odmah su saopštili kako je pokrenuta unutrašnja istraga u kompaniji, koja je dovela do, u prvom navratu, smanjenja bonusa trojici menadžera koji su učestvovali u ovom događaju, a nakon protesta australijske i svetske javnosti, i do njihovog otpuštanja.

Čim je ovaj incident obznanjen, čelnici kompanije Rio Tinto izjavili su da će u potpunosti sarađivati sa istragom koju vodi vlada Australije o ovom incidentu.

Kompanija Rio Tinto saopštila je ovim povodom da će pronaći načine da unapredi svoje unutrašnje procedure, kako se ovakvi incidenti više ne bi dešavali.