Od premijerke Srbije traže zabranu prodaje državnog zemljišta

13. October 2020.
Kada nova Vlada Srbije stupi na dužnost, najverovatiju buduću premijerku Anu Brnabić, prvog radnog dana na radnom stolu će sačekati " Apel za zaštitu prirodinih resursa za proizvodnju hrane". Brnabić je inače posle četiri godine provedene na čelu Vlade Srbije, nedavno od predsednika države Aleksandra Vučića dobila mandat za sastav i novog kabineta.
8F138902-4BE5-4223-B7BF-6F7F409D455F_cx0_cy25_cw0_w800_h450.jpg
Foto: Novka Ilić/Radio Slobodna Evropa

Piše: Branko Vučković

Saradnja na tekstu: Novka Ilić

Pomenuti Apel podneće grupa udruženja organizacija iz Vojvodine i Centralne Srbije, u čijem je fokusu ruralni razvoj, a kako su najavili, osim premijerki, uputiće ga i ministru poljoprivrede, te otalim članovima novog kabineta.

U njemu su zahtevi se zabranu rasprodaje državnog zemljišta, usvajanje petogodišnjeg plana razvoja poljoprivrede i strategija za povratak mladih na selo.

U prestonici Srbije, u isto vreme, zvaničnici su predstavili Nacionalni plan za preporod sela, a neke od predloženih mera su finansijski podsticaji za mlade bračne parove, žene i decu koji žive na selu, i ustupanje do 50 hektara zemljišta u državnom vlasništvu na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima.

Prema poslednjem popisu stanovništva, u Srbiji postoji oko 4.700 naselјa, odnosno sela, od čega je 1.200 u fazi nestajanja. Neka od njih već imaju nula stanovnika, kao što su Repušnica na istoku Srbije i Obornjača u Vojvodini.

Na oglasima na Internetu oglašen je veliki broj seoskih kuća i njiva, a cene variraju. Seoska gazdinstva se mogu pronaći i za manje od 10 hiljada evra. Foto: Novka Ilić/RSE

Zašto Apel?

Dejan Velimanović, predsednik Udruženja građana „Nimbus“ iz Loznice u čijem su fokusu ruralne sredine i koje je učestvovalo u sastavljanju Apela za zaštitu prirodnih resursa za proizvodnju hrane, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su plodne njive i ljudi koji ih obrađuju veliki potencijal svake ozbiljne zemlje koja ima prirodne uslove za razvoj poljoprivrede.

„Ali, ako država rasproda zemlju i otera mlade ljude, sela će postati starački domovi, a gradovi socijalne ustanove“, rekao je Velimanović.

Velimanović je upozorio da je situacija na selu već sada dramatična i da će se, ako država hitno ne preduzme konkretne i efikasne mere za zaustavljanje negativnih trendova, pretvoriti u katastrofu sa nesagledivim posledicama po društvo i državu.

„Mladi bukvalno beže iz sela u kojima nemaju osnovne uslove za život. Ogroman broj sela u Srbiji u 21. veku još uvek nema trofaznu struju, nema internet i kablovsku televiziju, mobilna mreža je nerazvijena, infrastruktura u očajnom stanju… Jednostavno mladi odlaze jer ne vide perspektivu“, istakao je Velimanović.

Poljoprivreda važan faktor stabilnosti budžeta

Agroekonomista Milan Prostran rekao je RSE da je poljoprivreda i u uslovima pandemije uspela da obezbedi dovoljne količine hrane za sve domaće potrebe, da popuni sve robne rezerve i da ostvari značajne viškove za izvoz.

„Vrednost ovogodišnjeg izvoza kukuruza, pšenice, soje i suncokreta je oko tri milijarde evra. To znači da će poljoprivreda ove godine biti veoma važan činilac u formiranju BDP Srbije u kojem će učestvovati sa gotovo 15 odsto, što bi bio rekord u poslednjih 20 godina“, istakao je Prostran u izjavi za RSE i dodao da bi uz veću pomoć države ovaj sektor ostvarivao i bolje izvozne rezultate.

Akademik Dragan Škoro, predsednik Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti kaže za RSE da je Srbija agrarna zemlja, koja će, ako se ovako nastavi, ostati bez sela i seljaka.

„U pojedinim delovima Srbije demografska situacija je veoma zabrinjavajuća jer se sela i dalje prazne, a već imamo preko 50.000 opustelih seoskih domaćinstava i oko 500.000 hektara oranica koje se ne obrađuju“, kaže Škoro.

Prema statističkim podacima iz popisa 2012. godine od ukupno 4.700 registrovanih sela u Srbiji svakom četvrtom je pretilo nestajanje, a već tada 1.000 sela imalo je manje od 100 stanovnika.

Crno u Crnoj Travi

U opštini Crna Trava, udaljenoj 300 kilometara jugoistočno od Beograda, pored granice sa Bugarskom, živi samo 1.700 stanovnika, a mnoga planinska sela su potpuno opustela ili je u njima ostalo tek po nekoliko ljudi.

Poljoprivrednik Sveta Đikić, jedini opozicioni odbornik iz sela Pročolovci, rekao je za RSE da zbog gašenja sela i propadanja napuštenih seoskih gazdinstava, u tom selu živi samo troje ljudi.

Đikić ima farmu mangulica, autohtone rase svinja od čijeg mesa zajedno sa suprugom proizvodi pršutu, kobasice, slaninu, mast i čvarke koje uglavnom prodaje kupcima iz Beograda.

Prema njegovim rečima, ovaj deo Srbije je izuzetno pogodan za razvoj stočarstva. Država, međutim, ne pokazuje interes za to, niti podstiče povratak ljudi na selo, rekao je.

„U Crnoj Travi može da se gaji 10.000 ovaca i još toliko goveda, što bi bilo dobro za državu, ali ona kao da nije zainteresovana za to. Ja sam tražio da mladim ljudima kupe kuće u selima, da im obezbede krave, ovce i svinje koje bi ljudi gajili… Međutim, oni kao da ne žele da ožive selo“, kaže Đikić.

On je objasnio da je selo udaljeno od centra opštine samo sedam kilometara, ali da je put loš.

„…loša telefonska mreža, nemamo internet, kao ni mobilne mreže. Kombi za prevoz dolazi dva puta dnevno, a poštar dva puta nedeljno“, ispričao je Đikić.

Ovaj deo Srbije je izuzetno pogodan za razvoj stočarstva. Država, međutim, ne pokazuje interes za to, niti podstiče povratak ljudi na selo, kaže Sveta Đikić. Foto: Branko Vučković/RSE

Meštani, kako je slikovito opisao, uglavnom se okupljaju na sahranama, jer je razloga za veselja sve manje.

„Prošle godine se u susednom selu posle 17 godina rodila beba. Takvi dani su praznici za celu opštinu”, opisao je Đikić sumornu demografsku sliku u Crnoj Travi.

Mladi beže i iz Bjeluše

Slična situacija je i u selu Bjeluša kod Arilja, na zapadu Srbije, udaljenom 170 kilometara od Beograda.

Za razliku od Pročolovaca, Bjeluša ima četvorogodišnju školu, prodavnicu, crkvu, ali mladi iz nje odlaze, jer joj je infrastruktura loša, a posebno putevi.

„Mladi kupuju karte u jednom pravcu i odlaze“, rekao je za RSE Milan Pajović, predsednik Mesne zajednice.

„Imamo uzorne i vredne domaćine, međutim i Bjeluša ima isti problem kao i većina sela u Srbiji – selo nam odlumire zato što je infastruktura katastrofalna, ali o tome je trebalo ranije razmišljati. Mislim da je kasno za oživljavanje sela, i nisam siguran da bi ga spasio neki nacionalni program“, rekao je Pajović.

I on je potvrdio da ljudi odlaze iz sela.

„Kako će mladići da se žene, koja devojka će doći u selo bez asfalta?“, rekao je on.

Pajović je podsetio da se u Bjeluši živi od maline, da postoje uslovi i za stočarstvo, ali da disproporcija u cenama uništava stočarstvo u brdskim selima.

„Kada je 2005. počeo otkup mleka u Bjeluši, ljudi su se aktivirali, i tada je bila otkupna cena 34 dinara, a 11 dinara koncentrat, a sada je otkupna cena mleka 28 dinara, a cena koncentrata 33 dinara. Ovi podaci govore o stanju u selu, posebno planinskom kakvo je Bjeluša“, rekao je sagovornik RSE.

Više pažnje i para za selo

DejanVelimanović, predsednik udruženja „Nimbus“ iz Loznice naglasio je da su u apelu, koji će biti upućen novoj vladi i ministrima, predstavljeni svi ovi problemi i da će se tražiti njihovo hitno rešavanje.

„Insistiraćemo na zabrani prodaje zemlje strancima, favorizovanju pravih paora prilikom zakupa državnog zemljišta i usvajanju petogodišnjeg plana razvoja poljoprivrede i strategije za povratak mladih na selo“, istakao je sagovornik RSE.

Velimanović je dodao i da država mora mnogo više da uvažava ovu privrednu granu koja, i u najtežim uslovima, daje ogroman doprinos budžetu, i da srazmerno tome obezbedi mnogo veći agrarni budžet.

I agroekonomista Milan Prostran smatra da svaka vlast mora da uvažava Srbiju kao agrarnu zemlju, da je poljoprivreda kao privredna grana veoma značajna za izuzetno važan stabilizirajući faktor ukupnih privrednih tokova.

Zvaničnici u nameri da preporode selo

Premijerka Srbije, Ana Brnabić, rekla je na predstavljanju Nacionalnog programa za preporod sela Srbije 9. oktobra u Beogradu da se u Srbiji i do sada sveobuhvatno radilo na podršci selu i poljoprivredi, ali i da bi ta tema trebalo da bude još veći prioritet u budućnosti.

Brnabić, koja je i mandatarka za sastav nove vlade, naglasila je da će pomenuti nacionalni program biti jedan od dokumenata koji će imati pred sobom kada bude pisala ekspoze.

Ministar bez portfelja zadužen i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Krkobabić naveo je na istom događaju da program analizira ekonomske uslove života na selu i rada u poljoprivredi, uočava probleme i navodi predloge socijalnih reformi u selima Srbije.

Prema njegovim rečima, neke od novih predloženih mera su formiranje državnog fonda za razvoj seoske infrastrukture, posebni finansijski podsticaji za mlade bračne parove, žene i decu koji žive na selu, i ustupanje do 50 hektara zemljišta u državnom vlasništvu na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima.

Takođe, kako je objasnio, predloženo je i da se dodeljuju kuće pod najpovoljnijim uslovima onima koji žele da dođu da žive na selu i obrađuju zemlju, smanjenje stope poreza na dodatu vrednost za poljoprivredne zadruge i potpuno oslobađanje većine poreza u pograničnim i brdskoplaninskim područjima.

Akademik Dragan Škoro, koji je i koopredsedavajući Nacionalnog tima za preporod sela Srbije rekao je za RSE da program tretira sve aspekte života na selu – od egzistencijalnih, preko infrastrukturnih, kulture, sporta, pa sve do starih zanata i seoskog turizma.

„Slovenački model“ kao moguće rešenje

Nasuprot tome, udruženja i NVO potpisnice Apela novoj vladi ne kriju svoje zahteve, a Dejan Velimanović za RSE otkriva model za kontrasmer migracija sa sela u grad.

On kaže da bi trebalo primeniti slovenački model. On je pojasnio da je Slovenija jedna od zemalja Evropske unije u kojima je počela kontramigracija iz gradova u sela.

Ta pojava je, kako je rekao, uzela toliko maha da je kvadrat zemlje na selu dostigao cenu kvadrata u Ljubljani, Mariboru ili drugim većim gradovima.

„Iako je Slovenija manja zemlja od Srbije, sa mnogo manje obradivih površina, ona je uspela da iskoristi sve ruralne potencijale, zaštiti svoje proizvode koje je imala u bivšoj Jugoslaviji i uredi svoja sela“, istakao je Vilimonović.

On je pojasnio da je meštanima sela u Sloveniji potpuno obezbeđena infrastruktura, tako da ljudi koji tamo žive imaju sve uslove kao u gradovima počev od dobrih puteva, telefonskih veza, stabilnog snabdevanja strujom i vodom do brzog interneta i apsolutne pokrivenosti teritorije signalom mobilne telefonije.

„Omogućili su ljudima koji žive na selu da za 15-20 minuta stignu do gradova u kojima rade i uče, a da se nakon toga vrate u sela u kojima imaju farme koza, pogone za proizvodnju sira, ili da se bave nekim drugim, sličnim poslovima“, rekao je Velimanović.

Kuće i na poklon

U pokušaju da zainteresuje mlade ljude za selo, pokrajinska Vlada u Vojvodini već duži niz godina ima konkurs za mlade bračne parove zainteresovane da dobiju bespovratna sredstva za kupovinu kuće na selu.

Visina traženih sredstava iznosila je do milion dinara (oko osam hiljada evra).

Na oglasima na Internetu oglašen je veliki broj seoskih kuća i njiva, a cene variraju. Seoska gazdinstva se mogu pronaći i za manje od 10 hiljada evra.

Poznat je i primer iz sela Štrbovac na jugoistoku Srbije, gde su, pema pisanju lokalnih medija, meštani odlučili da pokušaju da zaustave negativan trend i da ponude besplatan plac svima koji su zainteresovani da se presele u to selo.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.

Share