Mirjana Karanović u Prištini: Do grla samo se ukopali u našem blatu

Piše: Sandra Cvetković

Karanović je to izjavila na panel-diskusiji o ulozi glumaca sa Balkana u promociji rodne jednakosti i borbi protiv homofobije i nacionalizma, koja se održala u sklopu pozorišnog festivala “Kosovo Theater Showcase” u organizaciji Jetona Neziraja, direktora Multimedijalnog centra (Qendra Multimediale) iz Prištine.

Ovaj festival je u utorak, (27. oktobra, otvorila upravo predstava “Balava”, u kojoj glume Mirjana Karanović, Jasna Đuričić, Jovana Belović i Isidora Simijonović.

Na panel-diskusiji, koju je na srpskom jeziku vodio glavni odgovorni urednik prištinskog dnevnika “Koha Ditore” Agron Bajrami, uz prevod na albanski, Karanović je, govoreći o budućnosti kosovskog i srpskog društva, ocenila da u “donošenje odluka nisu uključeni najpametniji ljudi”.

“Onda je to pitanje budućnosti kao neka šarena laža u kojoj vi lažete, pre svega druge, da sada vi to radite za opšte dobro i obećavate neku fenomenalnu budućnost samo ako idete za mnom. Ja to vidim manje-više svuda. Mi smo zarobljeni u lažnim vizijama lažnih proroka, ljudi koji nemaju viziju budućnosti nego, zapravo, podilaze nekakvim površnim vizijama koje ne mogu da budu energija za stvaranje neke realne budućnosti”, ocenila je Karanović.

“Borim se”, navela je, “protiv tog osećaja očaja što se tako malo stvari promenilo”, te rekla i kako “više ne veruje u moć pozorišta”.

“Nekada su pozorišne predstave izazivale eksploziju u društvu i velike polemike u javnosti, a danas postoji trend da se sve svodi na površnost, da se značajne teme prekriju maskirnim krpicama, a jedan veliki objekat da se prekrije mrežom”, ocenila je Karanović, dodajući kako ipak pozorište nikada neće nestati, jer ono nije samo zabava, nego nešto što obuhvata ljudske potrebe.

Opiranje zaboravu

Govoreći o dolasku u glavni grad Kosova, glumica Jasna Đuričić je istakla da je njena zemlja Jugoslavija, te da se opire svima koji žele da je nateraju da zaboravi deo njenog života “koji je bio lep”.

“Tako da je meni to potpuno prirodna stvar što smo sada ovde [u Prištini], ili u Bosni i Hercegovini, u Hrvatskoj. Premali smo mi i unutar tih naših državica jedni drugima dosadimo. Prosto je potrebna druga energija, nešto drugačije ali opet blisko jer nam je to prvi komšija, jer govorimo isti jezik. To je divno, kultura i radnici iz kulture su prvi krenuli u sve to i nekako smo se najprirodnije povezali”, navela je Đuričić.

Đuričić je istakla da je upravo saradnja ljudi iz oblasti kulture doprinela otvaranju važnih pitanja koja svakodnevno muče sva društva.

“Imali ste ovde sjajni pokušaj Mikija Manojlovića [srpski glumac] sa Romeom i Julijom. Ja sam gledala tu predstavu, to je bilo sjajno, to je bilo utemeljeno, jako značajno… U Beogradu je to puno ljudi videlo i ti gledaš te mlade glumce koji funkcionišu fantastično”, navodi Đuričić.

Lepljenje etiketa

Takođe, Mirjana Karanović je ukazala da u svakom društvu postoji neko ko kritikuje vlast, odnosno ukazuje na ono što ne valja, te da takvi ljudi često nisu dobro prihvaćeni.

Kao primer je navela da su njoj u Srbiji “lepljene etikete” zbog kritika koje su često loše interpretirane.

“Ja ne mrzim Srbe, ne mrzim ni jednu naciju, ali mrzim one koji su radili loše stvari”, reči su Mirjane Karanović.

Karanović i Đuričić su saglasne da su zemlje bivše Jugoslavije prošle kroz turbulentan period, a da se od glumaca uvek očekivalo više.

Karanović je rekla da je 90-ih godina verovala da ima moć da spreči ružne i loše stvari koje su počele da se dešavaju.

“To je bila moja zabluda, ja ne žalim zbog nje, ona je bila ogromna i ljudska i ja sam uložila ličnu energiju da bih učinila to čudo za koje sam verovala da je moguće. To čudo se nije desilo”, navela je Karanović.

Đuričić je rekla da je u jednom trenutku poverovala da su ljudi iz zemalja bivše Jugoslavije u jednom trenutku krenuli napred, “što je kratko trajalo”.

“Sada smo nekako opet svi zajedno ne znam gde. I opet se otvara prostor scene gde nešto imam da kažem”, konstatovala je.

U Prištini će u petak, 30. oktobra, u okviru festivala “Kosovo Theater Showcase”, biti održana i diskusija na temu “Kosovsko pozorište, pre, tokom i posle pandemije”.

Svi događaji u okviru Festivala su otvoreni za publiku, ali je obavezno poštovanje mere i odluka relevantnih institucija.

“Kosovo Theater Showcase” traje do 1. novembra, a realizuje ga Multimedijalni centar (Qendra Multimedia) iz Prištine.