Ministarstvo odbrane izabralo firmu za žicu oko migrantskih centara

Piše: Nevena Bogdanović

Kako je Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije pisao, Ministarstvo odbrane je na svom sajtu 15. maja objavilo da je započet postupak javne nabavke, u kojoj se naručuju skoro 2,5 tone žilet-žice debljine 700 milimetara, 1.521 metar rebrastog gvožđa u šipkama debljine 20 milimetara i 50 kilograma pocinkovane žice za vezivanje.

Kako se navodi u novoj odluci, ponuda “Žice Best” DOO iz Smedereva izabrana je kao najpovoljnija i ta firma bi trebalo da isporuči materijal za ogradu u roku od tri dana nakon sklapanja ugovora vrednog više od 10 hiljada evra (1.239.392 dinara).

Ministarstvo odbrane nije odgovorilo Radiju Slobodna Evropa da li je sa preduzećem “Žica Best” i zvanično sklopljen ugovor i da li je materijal već isporučen, kao ni na ponovljena pitanja – oko kojih prihvatnih centara se planira ograda žilet-žicom i koji je razlog za to.

Ministarstvo nije odgovorilo ni čija je odluka da se prihvatni centri ograde, budući da je iz Komesarijata za izbeglice i migracije ranije saopšteno da toj instituciji nije najavljeno ograđivanje kampova žilet-žicom.

Deset dana za nabavku

Traženi materijal, kako se navodi u dokumentaciji javne nabavke, namenjen je za postavljanje ograde oko prihvatnih centara za smeštaj migranata i centara za smeštaj azilanata.

Takođe se dodaje i da je Kopnena vojska dobila zadatak koji inače ne izvršava u miru, a koji se odnosi na obezbeđenje Prihvatnih centara i Centara za azil migranata na teritoriji Srbije.

Četiri firme dobile su konkursnu dokumentaciju i pozvane su da dostave svoje ponude, a od poziva do odluke Ministarstva odbrane proteklo je svega 10 dana. Naime, u odluci se navodi da je 11. maja, kada je dokumentacija poslata na adrese četiri firme, dat rok da do 21. maja pošalju ponudu.

Kao naručilac je navedena Vojna pošta u Kraljevu, a izabrano je da se nabavka sprovede u pregovaračkom postupku zbog “izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca”, te da zbog toga „naručilac nije mogao da postupi u rokovima za otvoreni ili restriktivni postupak“.

Tri firme su dostavile ponude – TR “Bojan” doo Beograd, “Binex” doo Novi Sad i DOO “Žica Best” Smederevo. Međutim, samo jedna od ovih firmi – “Žica Best” pominje se i u prvoj objavi ministarstva kao firma kojoj je poslata dokumentacija, dok se prva dva preduzeća u toj objavi ne pominju.

Ministarstvo je ocenilo da su sve tri ponude “ispravne i odgovarajuće”, ali da firma “Binex” nije poslala svog predstavnika na pregovaranje koje je održano 21. maja u prostorijama kasarne „Jovan Kursula“ u Kraljevu.

Od dve preostale ponude, ponuda “Žice Best” je nakon dva kruga pregovaranja ocenjena kao najpovoljnija. Ta firma, kako se navodi u odluci, ponudila je 12 meseci garancije na isporučeni materijal, rok isporuke od tri dana, a kao rok za isplatu više od deset hiljada evra dato je 45 dana.

U odluci Ministarstva odbrane kojom je izabrana firma za isporuku materijala, piše i da javna nabavka nije predviđena planom nabavki za 2020. godinu, da je pokrenuta na osnovu naređenja komande Kopnene vojske, kao i da je dobila saglasnost Ministarstva finansija.

Šta je tačno ugovoreno sa firmom “Žica Best” nepoznanica je do objave ugovora. Ta firma nije odgovorila na pitanja RSE šta će isporučiti Ministarstvu odbrane i gde nabavljaju poručeni materijal.

Ono što se vidi u katalogu proizvoda te firme je da u svom asortimanu imaju i žilet-žicu. Uz karakteristike kao što su debljina, dimenzije i materijali od kojih je napravljena – “toplo pocinkovani čelični lim i visoko ugljenisana pocinkovana žica”, opisano je i gde se sve ta vrsta žice koristi.

“Njena namena je jako slična kao i namena standardne bodljikave žice, i najčešće se koristi za odbranu poseda i na mestima visokog rizika, kao na primer zatvori, vojni objekti, aerodromi…”, piše u opisu proizvoda na sajtu firme.

Predstavnici vlasti ‘bez informacija’

Predstavnici vlasti do sada nisu iznosili detalje o nabavci Ministarstva odbrane. Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je 20. maja da “nema informacija” da će žilet-žica biti korišćena za ograđivanje migrantskih centara.

“Ne znam u ovom trenutku da će biti korišćena za migrantske centre. Moram da proverim sa Ministarstvom odbrane”, rekla je Brnabić reagujući na pisanje RSE.

Posle Ane Brnabić je i prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio da “stvarno ne zna” da je Ministarstvo odbrane sredinom maja raspisalo javnu nabavku za kupovinu skoro 2,5 tone žilet-žice, i da ne zna za koje namene bi taj materijal mogao da se nabavlja.

“Ne bavim se time, ali ako to povezujete sa ovom pričom o migrantima… Nemam te informacije, niti znam čemu ta žica služi. To je pitanje za Ministarstvo odbrane”, rekao je Ivica Dačić u Valjevu 25. maja.

Nevladini aktivisti traže obustavu tendera

Tender Ministarstva odbrane naišao je na osudu nevladinih orgranizacija. Centar za migracije Info park, Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11 i Mreža psihosocijalnih inovacija PIN su pozvali Ministarstvo da bez odlaganja povuče tender za nabavku materijala za ograđivanje prihvatnih i centara za azil u Srbiji.

Kako je saopšteno, od Ministarstva odbrane traže “da se vrati u ustavni okvir delovanja” i pitanje upravljanja i obezbeđivanja prihvatnih i centara za azil ostavi organima koji su za to nadležni, Komesarijatu za izbeglice i migracije i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

“Mi ceo ovaj postupak smatramo nezakonitim zato što Vojska Srbije, odnosno Ministarstvo odbrane po zakonu nisu organ koji se bavi upravljanjem migracijama u Srbiji. Vojska Srbije može da preuzima ingerencije iz ove oblasti isključivo u vanrednom stanju, a s obzirom na to da mi nismo u vanrednom stanju, mislim da je sasvim jasno da je u pitanju jedan sasvim svojevoljan i arbitraran čin”, rekao je za RSE Gordan Paunović iz Centra za migracije Info park.

Paunović je podsetio i da je grupa nevladinih organizacija zatražila od Evropske komisije da reaguje i da je „dužna da skrene pažnju na ponašanje koje dovodi u pitanje čitav proces evropskih integracija“.

Kako su navele nevladine organizacije, ukoliko se ostvari ograđivanje kampova žilet-žicom Srbija bi otvorila novo, negativno poglavlje u pogledu načina na koji tretira izbeglice, migrante i tražioce azila, i ubrzala zabrinjavajuću praksu militarizacije upravljanja migracijama za šta je primer, navodi se u saopštenju, angažovanje vojske u prihvatnim centrima u opštini Šid.

Oni ističu i da akt Ministarstva odbrane “neodoljivo podseća na praksu koja se već godinama sprovodi u Mađarskoj, koja je pred Evropskim sudom pravde proglašena odgovornom za uskraćivanje slobode tražilaca azila u pritvorskim centrima, takođe opasanih žilet žicom”.

“Uopšte nema informacija o tome kakvi su planovi, mi smo pored Ministarstva odbrane pozvali i Vladu Srbije i nadležne organe da se hitno obrate sa informacijama o tome kakvi su planovi u vezi sa promenom politike upravljanja migracijama u Srbiji, jer ovo ako se ostvari, predstavlja jedan radikalan zaokret u odnosu na praksu iz prethodnih pet godina. Očigledno da se nekome žuri da se ovaj tender obavi što pre”, istakao je Paunović.

“Žilet-žica se pravi od galvanizovanog čelika i osmišljena je da sakati, za razliku od bodljikave žice koja služi da umrsi i onemogući kretanje”, opis je iz teksta “Krvavi način kontrole: Borba da se sruše evropski zidovi od žilet-žice” objavljenog u britanskom listu Gardijan, gde se dodaje i da je ta žica jedan od “najvidljivijih simbola ojačavanja granica Evropske unije”.

Gardijan podseća da su španske vlasti počele sa uklanjanjem žilet-žice sa ograda na granicama prošlog decembra, u sklopu revizije bezbednosti granica.

“Pritisak javnosti negde drugde doveo je do toga da neke vlade ponovo razmotre upotrebu žilet-žice jer su je stručnjaci okarakterisali kao nehumanu i neefikasnu. Neki čak dovode u pitanje legalnost njene upotrebe”, navodi list.

“Postoji velika simbolička vrednost u žilet-žici kao ogradi”, rekao je za Gardijan Mark Akerman, istraživač u Transnacionalnom institutu i autor nedavnog izveštaja o evropskom granično-industrijalnom kompleksu. “Jednostavno rečeno, oni omogućavaju vladama da pokažu javnosti, medijima, svojim glasačima i svetu da ‘nešto rade’ povodom migracija.”

Upotreba vojske u toku vanrednog stanja

Tokom vanrednog stanja u Srbiji zbog korona virusa, od 15. marta do 6. maja 2020, migranti su 53 dana bili u 24-časovnoj izolaciji, a objekte u kojima se nalaze čuvala je Vojska Srbije.

Prema saopštenju Komesarijata za izbeglice Srbije od 4. aprila, mere su uvedene “radi sprečavanja širenja korona virusa među migrantskom populacijom”.

Po ukidanju vanrednog stanja obezbeđenje je preuzela policija, dok je migrantima i izbeglicama dozvoljen izlazak uz dozvolu uprava centara u kojima borave.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je sredinom maja naredio da se deo snaga Vojske Srbije rasporedi na teritoriji opštine Šid, a u saopštenju Ministarstva odbrane rečeno je da je ta odluka doneta “radi pružanja pomoći Ministarstvu unutrašnjih poslova u obezbeđenju centara za azil i prihvatnih centara”.

Obrazlažući odluku o raspoređivanju vojske, predsednik Srbije Alekasandar Vučić je rekao da je to učinjeno “u skladu sa procenama organa bezbednosti i zahtevima građana sa teritorije opštine Šid”, i dodao da se građani Šida “osećaju nebezbedno”.

Komesarijat za izbeglice naveo je u saopštenju 16. maja da se vojska u Šidu raspoređuje iz predostrožnosti, te da do sada tamo nije bilo većih incidenata.

Komesar Srbije za izbeglice i migrante Vladimir Cucić izjavio je da je tokom vanrednog stanja i zatvorenih granica zbog epidemije korona virusa u Srbiji boravilo oko 9.100 migranata, ali da je više od 1.000 njih nakon što je ukinuto vanredno stanje otišlo iz zemlje.