Međunarodno umrežavanje srpskih desničara

Piše: Predrag Urošević

Bojan Klačar iz nevladine organizacije CESID iz Beograda ocenio je da bi država trebalo da bude upoznata sa aktivnostima desničara u Srbiji.

„Ono što država može i treba da radi u slučaju desničarskih organizacija, jeste da bude upoznata sa njihovim radom i delovanjem i da u odnosu na to reaguje“, upozorio je Klačar za RSE.

Link za najavu ovog događaja podeljen je na telegram kanalu ultradesničarskog italijanskog pokreta „Forza Nuova“ gde su Miša Vacić i Aleksandar Zdravković, kao predstavnici pokreta Srpska desnica, navedeni na prvom mestu.

Srpska desnica i veze sa državom

Srpska desnica je nastala 2017. godine, kao udruženje, a predvodi je Miša Vacić, nekadašnji lider desničarskog pokreta Naši 1389. Kako se navodi na sajtu stranke, ona okuplja nacionalistička i patriotska udruženja i organizacije, okupljenih oko „ideja moderne desnice Srbije“.

Pokret se zalaže za evroazijske integracije, odnosno za bolje odnose Srbije i Rusije. Iako nema poslanike u republičkom parlamentu, na poslednjim lokalnim izborima ušao je u pojedine lokalne parlamente, kao što je to slučaj u Medveđi i Vranju na jugu Srbije.

Miša Vacić je nakratko obavljao i funkciju savetnika u Kancelariji za Kosovo Vlade Srbije, a na jednom od osnivačkih sastanaka njegovog pokreta gosti su bili britanski desničar Džim Doson (Jim Dowson), ruski intelektualac Leonid Savin, koji uređuje veb stranicu Konstantina Malofejeva, kojeg su SAD sankcionisale zbog podrške proruskim separatistima u Ukrajini.

Takođe, na jednom od sastanaka prisutan je bio i Milenko Jovanov, visoki funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke.

U Rimu o saradnji evropskih desničara

Lider srpske desnice Miša Vacić, za RS kaže da je na skupu u Rimu razgovarano o saradnji desničara iz 12 zemalja Evrope.

„Razgovarano je o saradnji po pitanju zajedničkih problema kao što su COVID, migranti, sve učestalija propaganda po pitanju udara na porodične vrednosti. Da bez obzira na druge podele u prošlosti koje su imali nacionalisti tih država, treba da gledamo na one izazove koji nam predstoje, svima jednako“.

Informacija o skupu se proširila društvenim mrežama nakon što je objavljena fotografija koja Vacića, u pozdravu koji nalikuje na nacistički pozdrav iz drugog svetskog rata.

Vacić negira da se u Rimu fotografisao pozdravljajući skup nacističkim pozdravom.

„Pošto je taj samit održan u Rimu, pozdravio sam domaćine, rekao da znam da je Rim drevni grad […] i onda sam rekao, evo za domaćine, rimski pozdrav. Znači pozdrav koji je star milenijumima. Hitler je imao dva oka i dve noge, pa ja ne mislim da su novinari Slobodne Evrope nacisti”, kaže Vacić.

Prema video materijalima koji je podelila organizacija Forza Nuova, na skupu kojem je prisustvovao Miša Vacić, prodavane su majice sa porukom “Fašizam za 21. vek”.

Skup je na Telegram kanalu desničarskog italijanskog pokreta „Forza Nuova“ najavljen pod sloganom „Protiv Briselske Unije – o finansiranju i antifažizmu“.

Vacić za RSE kaže da ne vidi problem sa time:

“Oni (desna organizacija Forza Nuova) imaju svoju političku agendu, to je neka njihova majica. Mi, kao ’Srpska desnica’, imamo svoju agendu. Mi, kao ’Srpska desnica’, idemo svakog 9. maja na proslavu pobedu nad fašizmom“, rekao je Vacić.

Vacić je rekao kako ne smatra svoje aktivnosti ekstremističkim.

„Ne vidim ništa ekstremno, niti levo niti desno da se desilo na tom skupu, reč je o samitu gde se razgovaralo na najcivilizovaniji način, sa predstavnicima desničara iz svojih zemalja, o zajedničkim problemima“.

Klačar: Skupovi prilika za preuzimanje metoda

Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar ocenjuje da kada je reč udruživanju ili saradnji desničarskih organizacija iz Srbije i desnih organizacija iz Evrope, na takvim skupovima oni dobijaju priliku da se upoznaju o tome kako desničarske organizacije deluju u svojim zemljama i sa kakvim se problemima suočavaju.

Kako objašnjava, na takvim skupovima, desničarske organizacije dobijaju priliku da preuzmu metode ili modele ponašanja.

“Na taj način, oni dobijaju nešto što možemo da nazovemo širenjem zajednice, desničara, odnosno ljudi koji misle na sličan, ili na identičan način promišljaju politiku”, rekao je Klačar.

Kako objašnjava, takve desničarske organizacije, bez obzira što žive u dve različite države, dele vrlo slične ideje kada je reč o krupnim pitanjima – Evropskoj uniji, odnosu prema strancima, stavove po pitanju migranata.

Veze sa engleskim desničarima

Najpoznatiji govornik na skupu bio je Roberto Fiore, iz ekstremno desne organizacije pod nazivom Alijansa za mir i slobodu (The Alliance for Peace and Freedom – APF), gde je potpredsednik Nik Grifin (Nicholas John Griffin), desničarski britanski političar, koji i ranije posećivao Srbiju zajedno sa Džimom Dosonom.

Roberto Fiore je, prema pisanju britanskog Tajmsa, 1985. godine, u odsustvu osuđen kao pripadnik fašističke terorističke grupe „Nuclei Armati Rivoluzionari“, u i više navrata je sam sebe opisivao kao neofašistu.

Prema pisanju britanskog lista, 2009. godine, Fiore je prijatelj sa nekadašnjim liderom desne britanske partije BNP – (British National Party), Nikom Grifinom, i tada je govorio o pretnji od islamskog ekstremizma.

Džim Doson je na svom tviter nalogu, kao podršku Miši Vaciću, objavio 5. juna podsećanje na to kada je 2018. godine govorio na skupu Srpske desnice u Beogradu uz poruku: „Kosovo es Serbia!“.

Džim Doson je, kada mu je zabranjen ulazak u Mađarsku 2017. godine, prema istraživanju BBC-a i BIRN-a iz maja 2018. godine, svoje operacije prebacio u Beograd.

Dosonu je tada zabranjen ulazak u Mađarsku kao „pretnji za nacionalnu bezbednost“.

Prema ovom istraživanju, Doson je nakon problema u Mađarskoj, pokušao da centar svoje operacije prebaci u Beograd, kao centralu za mrežu sajtova podrške pod imenom Međunarodni vitezovi templari (Knights Templar International (KTI)) u Beograd.

Ova mreža i centrala u Beogradu nisu zaživeli.

Potreba za strateškim aktima države

Kako je Bojan Klačar naveo, država se bavi pitanjem ekstremizma na dva načina – strateškim aktima ali i delovanjem u slučaju izazivanja nasilja.

“To reagovanje može biti preventivno. Država ima priliku da neku vrstu odnosa prema nasilnom ekstremizmu uobliči i kroz strateška akta koja treba da se usvoje u ovoj ili početkom sledeće godine“.

Srbija je 2017. godine usvojila Nacionalnu strategiju za sprečavanje i borbu protiv terorizma za period 2017 – 2021. godine.

“Reč je o nacionalnoj strategiji koja se bavi ekstremizmom koji prerasta u terorizam, i tu će možda na jedan fleksibilniji način da se bavi ekstremističkim ponašanjem. I naravno, drugi način, na koji država može da reaguje, jeste da u slučaju bilo kakvog nasilničkog ponašanja reaguje silom“, rekao je Klačar.

Prema njegovim rečima, oko pet odsto stanovništva u Srbiji, ima razumevanje za desničarske ideje, bilo da se radi o razumevanju za njihovu ideologiju i program, ili kada je reč o njihovom delovanju.

Srbija zabranila dve organizacije

Klačar podseća da je Srbija do sada dve organizacije proglasila kao ekstremističke – organizaciju Obraz, koju je vodio Mladen Obradović, i organizaciju Nacionalni stroj, koju je vodio Goran Davidović.

Proces protiv Gorana Davidovića trajao je 12 godina i on se za to vreme krio u Italiji.

Optužnica ga je teretila za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti zbog napada na učesnike Antifašističke šetnje “Stop fašizmu” 2007.

Viši sud u Novom Sadu ga je osudio na godinu dana zatvora, međutim, nakon žalbe Davidovića Apelacioni sud u Novom Sadu je u aprilu 2019. godine preinačio presudu niže instance i oslobodio ga.

Ustavni sud Srbije je 2011. godine zabranio delovanje organizacije Nacionalni stroj. Godinu dana kasnije, zabranio je delovanje i desničarske organizacije „Obraz“.

Vođa „Obraza“ Mladen Obradović osuđen je na 10 meseci zatvora zbog širenja mržnje i pretnji ljudima homoseksualne orijentacije pred otkazanu Paradu ponosa 2009. godine, a predstavnici LGBT udruženja su tada ocenili da je presuđena kazna niska.