Lanac ubistava žena u Srbiji i ove godine: Kako sprečiti?

Autorke: Sonja Gočanin i Mila Manojlović, Saradnja na tekstu: Miljana Miletić, Izvor: Radio Slobodna Evropa

Nevladine organizacije i pojedine nadležne institucije Srbije za RSE ukazuju da u sistemu zaštite žrtava partnerskog i porodičnog nasilja ima više propusta – od problema sa donošenjem zakonskih rešenja u ovoj oblasti do neadekvatne primene postojećih.

Samo tokom 2023. godine ubijeno je 28 žena, najčešće od strane partnera ili bliske osobe.

Femicid u Srbiji nastavio se i u prvim mesecima ove godine.

Poslednje ubistvo žene u Novom Sadu na severu Srbije koje je, prema oceni tužilaštva, izvedeno “na svirep način”, pratile su najave institucija da će sprovesti istragu, ali i protest građana.

Iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog za RSE navode da je neophodno da se zakonski okvir unapredi.

“Da se pooštre kaznene mere, ubrza administrativni postupak u slučajevima rodno zasnovanog nasilja, i u tom cilju (Ministarstvo) se zalaže i predlaže nadležnim organima da se femicid uvede kao posebno krivično delo u Krivični zakonik”, piše u odgovoru.

Srbija je 2016. godine donela Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, a 2021. usvojila Stategiju za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja u porodici do 2025. godine. Akcioni plan za ovu strategiju, međutim, do danas nije usvojen, a u toku je javna rasprava o njegovom nacrtu.

Koliko je slučajeva ubistava žena u 2024?

Prema podacima nevladine organizacije Femplatz iz Srbije, u 2024. godini zabeležena su četiri slučaja ubistva žena u kontekstu partnerskog odnosa ili u porodici. Ovaj podatak baziran je na medijskim izveštajima.

“Stopa femicida u Srbiji nije značajno viša nego u drugim zemljama Evrope, ali to ne znači da to nije zabrinjavajuće”, kaže Biljana Janjić iz organizacije Femplatz.

Ona takođe navodi da prema podacima njihove organizacije, a koji se zasnivaju na presudama za ubistva, u većini slučajeva nasilje nije bilo prijavljeno institucijama.

“Okruženje je obično znalo za nasilje. Prvi i osnovni razlog zašto žena nije prijavila nasilje je strah, stid, ekonomska zavisnost (od nasilnika), žrtva nema gde da ode”, kaže ona dodajući i da žrtve često nemaju podršku porodice i okoline da prijave nasilnika.

Poslednji slučaj koji je privukao pažnju javnosti u Srbiji dogodio se u Novom Sadu, na severu zemlje.

Policija je 12. marta uhapsila osumnjičenog za teško ubistvo svoje supruge jer, kako se navodi u saopštenju tužilaštva, “postoji sumnja da je izvršeno na svirep i podmukao način, a za koje je zaprećena kazna doživotnog zatvora”.

Tužilaštvo u Novom Sadu je 14. marta saopštilo da je donelo nalog o sprovođenju istrage protiv osumnjičenog.

Povodom ovog slučaja reagovao je i Zaštitnik građana koji je tražio nadzor Centra za socijalni rad Novog Sada.

Kako se navodi u saopštenju ombudsmana, nadzor je tražio “posebno u vezi sa eventualnim ranijim prijavama za partnersko nasilje i merama koje su preduzete u cilju zaštite žrtve”.

Zbog ovog slučaja u centru Novog Sada je 13. marta održan protest nevladine grupe “Žene za promene”.

Šta kažu u institucijama?

RSE nije dobio odgovor Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koje je nadležno za rad centara za socijalni rad o ovoj temi, a odgovor je izostao i od Ministarstva unutrašnjih poslova.

Iz nezavisne institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Srbije navode da je adekvatna podrška žrtvama najveći propust kada je reč o slučajevima nasilja u porodici.

“Ukoliko ne postoji efikasan sistem podrške i zaštite, postoji veliki rizik da se žrtva nikada ne oporavi, kao i da bude izložena izolaciji, usamljenosti i sekundarnoj viktimizaciji”, navodi se u odgovoru Poverenika za RSE.

Kažu i da je u poslednje vreme upućeno više inicijativa Ministarstvu pravde za izmenu Krivičnog zakona i Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, kao i MUP-u za izmenu Zakona o javnom redu i miru.

Prva reakcija institucija je najvažnija, odnosno onda “kada se žrtva prvi put obrati za zaštitu, bilo institucijama ili nekome iz najbližeg okruženja”, navodi Poverenik.

“Jer ako tada izostane adekvatna reakcija, odnosno podrška i razumevanje, u najvećem broju slučajeva ona će odustati i ostati prepuštena na milost i nemilost nasilniku”, navode iz kancelarije Poverenika za RSE.

Iz ove institucije kažu da zakonska regulativa i njena primena nisu dovoljne za sprečavanje ovih slučajeva jer je potrebna i “promena kulturnih obrazaca i promena razumevanja rodnih odnosa”.

‘Odsustvo reakcije i plana’ institucija u Srbiji

Mišljenje Biljane Janjić iz organizacije Femplatz je da je zabrinjavajuće “odsustvo bilo kakve reakcije i plana kako ćemo se boriti” protiv tih pojava.

Ona smatra da institucije nisu preduzele ni prve korake kada je reč o ovom problemu, odnosno da nisu doneta ključna dokumenta u ovoj oblasti.

“Strategija za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja je doneta 2021. Nikada nije usvojen Akcioni plan, što znači da je ta strategija nedelotvorna, nema primene, a onda nema ni finansijskih sredstava posebno odvojenih za tu namenu”, ističe Janjić.

Ona navodi i da u Srbiji ne postoji ni nezavisno telo koje bi se bavilo praćenjem i sprečavanjem ubistava žena u porodično-partnerskim odnosima.

Sa druge strane, Janjić kaže da problemi postoje i u primeni propisa.

“Nema dovoljno kapaciteta, ni ljudskih ni materijalnih, a često ni znanja ni veština da se proceni rizik od ubistva, nedostatak saradnje između institucija”, navodi ona.

Kada je reč o primeni propisa, Janjić ističe da se “zabrana prilaska” u više slučajeva ispostavila kao nedovoljna mera da se žrtva zaštiti od nasilnika.

Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici predviđena je mera privremenog udaljenja počinioca od žrtve nasilja kada postoji rizik od ponavljanja nasilja. Meru izriče policija.

“Potrebno je napraviti ozbiljnu procenu rizika i na adekvatan način se baviti zaštitom žrtve, tu sistem nekada zakaže”, kaže Janjić.

Šta je femicid i zašto ne postoji u Krivičnom zakonu Srbije?

“Femicid nije samo ubistvo žene”, objašnjava Janjić iz organizacije Femplatz.

“Femicid je ono što zovemo rodno zasnovano ubistvo, kada postoje motivi kao što je mržnja, patrijarhalni obrazac da se žena poseduje i kontroliše”, kaže Janjić.

Dodaje i da se oko 70 odsto tih slučajeva javlja u partnersko-porodičnom odnosu, gde su (počinioci) bivši i sadašnji partneri ili drugi muški članovi porodice.

Janjić smatra da femicid treba da bude prepoznat kao takav u Krivičnom zakoniku.

Inače, zakon u Srbiji ne prepoznaje femicid kao krivično delo. Prema Krivičnom zakonu, kazne za ubistvo su od deset godina do doživotnog zatvora, ukoliko se delo kvalifikuje kao teško ubistvo.

Janjić smatra da je najvažnije da se prepozna slučaj femicida, budući da nije svako ubistvo žene femicid.

Statistički gledano, ona dodaje da ipak najveći broj žena strada na taj način.

“Prvi korak je da se prepozna samo postojanje ovog krivičnog dela kako bi se razmatrala rodna komponenta (zločina)”, kaže Janjić.

Šta kažu građani?

Građanke i građani Beograda sa kojima je RSE razgovarao smatraju da je problem nasilja nad ženama alarmantan, a neki kažu da poznaju žene koje su žrtve nasilja u porodici.

Snežana Drinčić kaže da se o nasilju nad ženama “manje priča” u odnosu na to koliko je ono zaista prisutno.

“Mi smo u mom komšiluku prijavljivali službama nasilje u porodici, ali se ispostavilo da su ili to ljudi na položaju, i znate – tim suprugama posle toga bude čak i lošije”, pojašnjava Drinčić.

Nikola smatra da je dok slučaj dođe do institucija – već kasno.

“Mislim da nasilje nad ženama treba da se uvede kao tema u ranije obrazovanje, mislim da se naš sistem uključuje kad je već kasno. To treba da bude u školama, treba baciti akcenat na građansko vaspitanje, na stvaranje normalnih moralnih vrednosti”, kaže on za RSE.

I sam poznaje ženu, koja je, prema njegovim rečima, bila izložena nasilju u porodici. Slučaj ipak nije prijavila socijalnoj službi.

“Nije želela da prijavi slučaj socijalnoj službi jer nije imala poverenja”, kaže Nikola.

Darinka Cerović u razgovoru za RSE kaže da svaki dan čuje na televiziji ili pročita u štampi o nekom slučaju nasilja nad ženama.

“Ovo je sada strašno. Mi kao društvo smo uništeni, ali institucije su zakazale – od socijalne službe do suda”, smatra ona.

Srbija je, inače, potpisnica Istanbulske konvencije, međunarodnog sporazuma Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Cilj Konvencije je nulta tolerancija na nasilje.

Tekst je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.