Klimatske promene: Rizik od tačke bez povratka
Piše: Dragan Štavljanin, Radio Slobodna Evropa
Gutereš je rekao da je klimatska kriza već tu, te da politički lideri moraju da reaguju.
“Jednostavno treba da prestanemo sa iskopavanjem i bušenjem (fosilnih goriva) i iskoristimo velike mogućnosti koje pružaju obnovljivi izvori energije, kao i rešenja koja nudi priroda”, dodao je generalni sekretar UN.
On smatra da subvencije da eksploataciju fosilnih goriva moraju da se ukinu, te da ne sme da se izgradi nijedna elektrana na ugalj nakon 2020.
“Moramo da ograničimo globalni rast temperature na 1,5 stepeni Celzijusa, prestanemo da emitujemo ugljen dioksid do 2050, i smanjimo do 2030. godine ispuštanje gasova sa efektom staklene bašte za 45 odsto u odnosu na nivo iz 2010. Ali da budemo jasni: do sada, naši napori da se ostvare ovi ciljevi su potpuno neodgovarajući,” naglasio je Gutereš.
Na skupu će biti 29.000 učesnika i delegacije iz 200 zemalja radi usklađivanja regulativa i ostvarenja ciljeva za ograničenje globalnog otopljenja, kako je predviđeno Sporazumom iz Pariza, ali je to nedovoljno da se ostvari pomenuti cilj. Za to je potrebno smanjiti emisije ugljen dioksida za 7,6 odsto godišnje svake godine do 2030, a nema nikakvih naznaka da se to čini.
Svet je već topliji za oko jedan stepen Celzijusa, što dovodi do sve većeg broja klimatskih katastrofa, i svaki dodatni stepen će učiniti ove poremećaje još razornijim.
Sadašnjim tempom temperatura bi mogla da poraste za četiri ili pet stepeni Celzijusa do kraja veka. Čak i ako zemlje poštuju do sada preuzete obaveze, rast temperature bi mogao da pređe tri stepena Celzijusa.
‘Vreme je za akciju’
Alarmantni izveštaji naučnika, građanska neposlušnost, protesti mladih širom sveta, već godinu dana su zemlje potpisnice Pariskog sporazuma na meti pritisaka bez presedana da nešto preduzmu. Moto konferencije je Vreme za akciju (#TimeforAction).
“Ne možemo više odlagati akciju za zaštitu klime”, rekla je španska ministarka za ekologiju Teresa Ribera. Inače, skup je prvobitno trebalo da se održi u Čileu ali je morao da otkaže organizaciju zbog antivladinih protesta, pa je Španija prihvatila da bude domaćin.
Skup u Madridu označiće početak 12 meseci odsudnih i burnih pregovora koji treba da rezultiraju dogovorom na konferenciji u Glazgovu u novembru sledeće godine (COP26).
Tramp ne dolazi
Očekuje se dolazak 50 svetskih lidera na ovu konferenciju, ali ne i predsednika SAD Donalda Trampa.
Bela kuća je potvrdila da će se iduće godine povući iz Pariskog sporazuma o klimi, mada je predsedavajuća Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelozi rekla da je američki narod angažovan u borbi protiv klimatskih promena. Ona bi trebalo da bude danas u Madridu na početku skupa.
Mada pozdravljaju njen dolazak, američki ekolozi žele konkretne korake u borbi protiv klimatskih promena.
“Mada je sjajno što dolazi predsedavajuća Pelozi umesto Trampa, simbolički gestovi nisu zamena za odvažne akcije”, kazala je Džin Su (Jean) iz američkog Centra za biološku raznolikost.
“Amerika je i dalje glavni izazivač vanrednih klimatskih situacija, a čak i demokratski političari se nikada nisu obavezali da preuzmu odgovornost za naš (SAD) fer udeo.”
Oči su uprte u EU i novo rukovodstvo koje će biti prisutno danas, kao i oko 40 država i vlada, od kojih oko 15 iz EU.
Samit traje dve nedelje do 13. decembra ,a delegati će pokušati da reše sporna pitanja sa prošlogodišnjeg samita u Katovicama u Poljskoj, među kojima su i način formiranja sistema funkcionalnog međunarodnog trgovanja emisijama štetnih gasova i odštete siromašnijim državama za gubitke i štetu nanetu klimatskim promenama.
Učesnici konferencije suočavaju se i sa pritiskom globalnog pokreta za borbu protiv klimatskih promena na čelu sa švedskom tinejdžerkom Gretom Tunberg. Ona takođe dolazi na skup a putuje brodom i najavila je da očekuje da će do utorka stići do Portugalije.
Za sada je samo 68 zemalja obavezalo da će povećati svoje planove za smanjenje emisije ugljen dioksida u 2020. godini, pre naredne konferencije UN o klimi u Glazgovu. Ali one, prema ekspertima, predstavljaju samo osam odsto svetske emisije tog gasa.
Pogubni efekti u Africi
U međuvremenu, Save the Children navodi da su klimatski šokovi – uključujući i dva najrazornija ciklona dosada – ostavili milione u Africi gladne.
Najpre je u martu ciklon Idai pogodio Mozambik, Zimbabve i Malavi, a šest sedmica kasnije ciklon Kenet se sručio na Mozambik zbog čega su milioni ljudi bili ugroženi usled poplava.
Ova dobrotvorna organizacija kaže da je 33 miliona ljudi na granici neuhranjenosti zbog ciklona i suša.
“Ove neumoljive vanredne situacije dovode humanitarni sistem do tačke pucanja. Ponovljeni ciklusi nesigurnosti u snabdevanju hranom zbog šokova izazvanih klimatskim šokovima, rezultiraju velikim nedostacima u finansiranju i neispunjenim humanitarnim potrebama. Dostigli smo kriznu tačku u ovom regionu”, kaže Jan Vejl (Ian Vale) iz Save the Children.
Krajem sedmice se više hiljada demonstranata okupilo u gradovima od Australije do Indije i Evrope kako bi ukazali na “hitnost reagovanja” i na sve jače naučne dokaze o posledicama globalnog zagrevanja.
Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.
