Kad nema drugih, dobro dođu i pamučne maske

Piše: Mila Đurđević

“Ove maske, odnosno zaštite za lice mi ne prodajemo, nego poklanjamo prvenstveno zdravstvenim ustanovama, pošto je to njima preko potrebno, prvi borbeni redovi”, kaže Nevena za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Koja je korist od pamučnih maski?

Iako svesna da nisu efikasne u odbrani od korona virusa kao propisane hirurške maske, Nevena Kragić kaže da je to najmanje što mogu da urade.

“Radi se o stopostotnom pamuku. Pokazalo se da se stopostotni pamuk najbolje ponaša u procesu sterilizacije, gde se radi o temperaturi 100-135 stepeni 40 minuta. Znači, to je jako, jako bitno. Naravno, ima primera materijala koji su mnogo bolji, pružaju mnogo bolju zaštitu, čak eto mikro fiber platno, odnosno kesa za usisivače, može nekih 97 odsto da zaštiti od virusa što je idealno, ali to je jednokratna upotreba i nama iz finansijskih razloga potpuno nemoguća misija, bar u ovom trenutku”, objašnjava Kragić.

Epidemiolog Zoran Radovanović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji kaže u razgovoru za RSE da je šivenje i izrada zaštita za lice u humanitarne svrhe lep gest, ali da se postavlja pitanje njihove efikasnosti.

“To je lep i plemenit gest od strane tih ljudi, e sad, jedino što korist zavisi od toga koliko je taj materijal koji je planiran zaista efektan. O tome bi morali da se konsultuju sa stručnjacima”, kaže Radovanović i navodi da postoje određena ograničenja usled ponašanja materijala.

Šiju i pojedinci i kompanije

Zaštite za lice, prema rečima Nevene Kragić, upravo zbog procedura još nisu stigle do zdravstvenih radnika.

“Nažalost, ne, zbog pravno-sanitetske regulative, zato što mi kao dizajneri ili bilo koji šivači nemamo sertifikat da je to medicinski odobreno, odnosno mislim ovo je zaista vanredna situacija, ne mislim samo zbog virusa, nego i nova situacija gde dizajneri i šivači ovo rade za medicinsko osoblje”, kaže Kragić i dodaje da su u kontaktu i dogovoru sa advokatima, kako bi ovaj problem prevazišli.

“Mi moramo da dobijemo potpis, pečat, odobrenje od bilo koje medicinske ustanove koja prihvata naše zaštite za lice i mi se samim tim ne pravimo sebi problem, ni sebi ni njima. Oni su svesni da to ne štiti od virusa, ali im je neophodno za bilo kakav normalan dalji rad, zato što ne raspolažu nijednom maskom”, kaže Kragić u razgovoru sa RSE.

Ovo nije jedini primer humanitarnog šivenja. U Srbiji ih ima mnogo, a broj organizacija i kompanija koje su se priključile akciji iz dana u dan je sve više.

Fabrika koja se bavi proizvodnjom donjeg veša i trikotaže u Somboru na samom severu Srbije “Fiorano” koja inače zapošljava 1.700 radnika i radnica je zatvorena od 16. marta, jer prema rečima direktorke proizvodnog pogona u Somboru Aide Delkić, su vodili računa o zdravlju i sigurnosti radnika.

Međutim, u pogonu “Fiorano” trideset žena svaki dan šije pamučne zaštite za lice.

“U saradnji sa našom sestrinskom tvornicom ’Flash Apatin’ koji proizvode materijal nekako smo uspjeli da sastavimo materijal od kojeg bi napravili maske ili da ih nazovemo ’pokrivala za lice’. Materijal je 100 odsto pamuk srpske proizvodnje. Pozvali smo 30 žena – šefova koji vode proizvodnju da dođu na posao i krenuli u proizvodnju”, objašnjava za RSE Aide Delkić.

Kako kaže, maske su stigle do onih kojima su namenjene.

“U Somboru je napravljeno 23.000 maski koje su podeljene u dobrotvorne svrhe onima kojima je najviše trebalo, bolnici, policiji a ostalo smo proslijedili gradonačelnici da ona raspoređuje i djeli po potrebi”, navodi Aida Delkić.

Iako je na društvenim mrežama moguće pronaći objave i postove u kojima se navodi da u zdravstvenim ustanovama u Srbiji nedostaju zaštitna sredstva za odbranu od korona virusa, te informacije je bilo nemoguće proveriti u samim zdravstvenim ustanovama.

Ima li nestašice zaštitnih maski?

Opšta bolnica u Somboru “Dr Radivoj Simonović” nije odgovorila na molbu RSE da potvrde ili demantuju informacije koje se dele na društvenim mrežama u vezi sa nedostatkom zaštitnih maski. Takođe nisu odgovorili ni na pitanje da li su o eventualnom problemu obavestili nadležne pokrajinske ili republičke institucije.

Govoreći na konferenciji za novinare 23. marta epidemiolog Predrag Kon posebno se osvrnuo na preporuke oko nošenja maski.

“Preporučivati nešto u situaciji kada ne može svugde da se sprovede pogotovo u zdravstvenim ustanovama nije mudro, a u najmanju ruku je čak i bezobrazno, ako se takva preporuka daje, a ne možete obezbediti”, izjavio je Kon i dodao da masku ima smisla nositi u svakom zatvorenom prostoru.

“Maska se svakako mora staviti ako se približavate na dva metra od nekoga, bilo radi sopstvene bezbednosti, bilo radi ugrožavanja nekog a da niste svesni”, naveo je Kon.

Koliko su efikasne pamučne maske?

Epidemiolog Zoran Radovanović za RSE pojašnjava šta su sve prepreke za izradu efikasnih zaštita za lice za odbranu od korona virusa.

“Postoji osnovno pravilo, ako je gaza, pet do šest slojeva gaze je u redu, ako je više onda se teško diše, ali postoje drugi materijali i savremeniji, onda ne moraju da se ređaju slojevi. Ali, mora svako od tih proizvođača da se konsultuje sa stručnjakom da pokaže materijal, tkaninu koju ima u vidu, pa prema tome da dobije odgovarajući savet”, kaže Radovanović.

Proizvod, kada se dizajnira, iskroji i sašije, prema njegovim rečima, morao bi da prođe propisanu dezinfekciju.

Imajući u vidu da nestašica hirurških maski u apotekama u Srbiji traje više nedelja, Radovanović građanima savetuje da ukoliko nemaju zaštitne maske, kada idu u prodavnicu ili borave van kuće u zatvorenoj prostoriji u kojoj se nalaze drugi ljudi, da drže odstojanje od najmanje dva metra.

Radio Slobodna Evropa se po pitanju efikasnosti zaštita za lice od pamuka obratio Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO). Međutim, do objavljivanja ovog teksta nismo dobili konkretan odgovor na pitanje.

Šta sugeriše SZO?

U uputstvu za nošenje maski koje je izdala Svetska zdravstvena organizacija, ne navodi se o kakvim maskama je reč i da li se te smernice mogu odnositi i na maske izrađene u domaćoj radinosti.

U uputstvu se navodi da maske imaju efekta samo kada se koriste u kombinaciji sa čestim čišćenjem ruku gelovima za dezinfekciju na bazi alkohola ili sapunom i vodom. Takođe, SZO ističe da zdrave osobe masku treba da nose samo ukoliko vode računa o osobi za koju se sumnja da je zaražena korona virusom.

Sa druge strane, od 16. marta odlukom nadležnih organa u prestonici Češke – Pragu pokrivanje nosa i usta je obavezno, dok je gradonačelnik Praga Zdenek Hrib u objavi na svom Fejsbuk profilu od 16. marta naveo:

“Ukoliko imate maske, nosite ih. Ukoliko nemate, postoji mnogo onlajn tutorijala kako da ih napravite.”