Grupa Vagner, evropske sankcije i srpski borci o kojima se ćuti

Piše: Mila Đurđević

U pisanom odgovoru ambasade za Radio Slobodna Evropa(RSE) 14. decembra ističe se da Ukrajina pozdravlja odluku EU da uvede restriktivne mere protiv plaćenika jedinice Vagner.

Na pitanje da li očekuju da vlasti u Srbiji nakon odluke EU preduzmu konkretne korake kako bi procesuirali državljane Srbije koji su u okviru grupe Vagner ratovali ili još uvek ratuju u Ukrajini, u Ambasadi navode:

„Ukrajina bi pozdravila sve strane vlade čiji državljani učestvuju u ratu protiv Ukrajine na njenoj teritoriji da procesuiraju te pojedince u skladu sa sopstvenim (nacionalnim) zakonima i međunarodnim zakonom.“

Ambasada Ukrajine u Srbiji je, kako se navodi u odgovoru za RSE, svesna 32 presude protiv državljana Srbije koji su učestvovali u sukobima u Ukrajini na strani Rusije. Međutim, ukazuju na to da ne mogu da ocene napore vlasti u Srbiji po tom pitanju, jer sud krije identitet osuđenih.

„Nažalost, odsustvo javno dostupnih informacija o konkretnim imenima tih pojedinaca onemogućava nam da odredimo da li su donete presude dovoljno stroge u skladu sa zakonima u Srbiji“, navodi Ambasada Ukrajine u Beogradu za RSE.

Tišina u Beogradu

EU stavila je 13. decembra pod sankcije rusku privatnu vojnu kompaniju „Grupu Vagner“, osam pojedinaca i tri energetske kompanije u Siriji povezane sa tom grupom zbog kršenja ljudskih prava u oružanim sukobima širom sveta.

Mere koje su ministri spoljnih poslova EU usvojili na sastanku u Briselu 13. decembra uključuju zabranu putovanja, zamrzavanje bilo koje imovine na teritoriji zemalja članica EU i zabranu subjektima i pojedincima iz EU da posluju sa „Vagnerom“.

Dan nakon što je EU stavila Vagner na listu sankcija, nadležni u Srbiji ćute o tome da li će se zvaničan Beograd uskladiti sa ovim paketom sankcija.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE o tome koliko srpskih državljana prema njihovim informacijama učestvuje u oružanim sukobima kao deo „Grupe Vagner“, kao i da li će Srbija podržati nove sankcije.

Međunarodni mediji godinama pišu o Srbima koji su članovi ove jedinice.

Za učešće u ratu u istočnoj Ukrajini na strani proruskih snaga, Viši sud u Srbiji je u periodu od 2015. do 2018. godine doneo 32 osuđujuće presude.

Među njima jedna je i za borbu u sklopu Vagnera.

Šta je to ‘Vagner’?

Ova jedinica, prema pisanju medija, sačinjena je od obučenih plaćenika, spremnih da učestvuju u ratovima širom sveta.

Zapadne vlade optužuju Moskvu da koristi Vagnerovu grupu kao paravojnu snagu u sukobima u Ukrajini, Libiji, Siriji, Sudanu, Mozambiku i Centralnoafričkoj Republici.

Ruska privatna vojna kompanija Vagner pažnju svetske javnosti privukla je 2014. godine tokom rata u Ukrajini, kada je podržavala proruske separatiste u sukobu na istoku zemlje.

Dovodi se u vezu i sa ruskom aneksijom ukrajinskog poluostrva Krim 2014. zbog čega je Rusija pod sankcijama EU i Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Moskva je navode o povezanosti sa Vagnerom negirala.

U Srbiji jedna presuda za ratovanje u Ukrajini pod ‘Vagnerom’

Među 32 presude, koje je Srbija donela protiv boraca u okupiranim delovima Ukrajine, jedna – iz marta 2017. državljanina Srbije osuđuje za ratovanje u Ukrajini na strani proruskih separatista u okviru Grupe Vagner.

Presudom Višeg suda od 10. marta 2017. državljanin Srbije je osuđen na uslovnu kaznu zatvora u trajanju od godinu dana.

Uslovna kazna znači da osuđeni kaznu nije izdržavao u zatvoru, već je pušten na slobodu. Međutim, ukoliko bi osuđeni u naredne tri godine od izricanja presude učinio bilo koje novo krivično delo, u tom slučaju bi bio uhapšen i smešten u zatvor na period od godinu dana.

„Kriv je što je u periodu od 24.4.2015. do 16.9.2015. kao državljanin Republike Srbije učestvovao u oružanom sukobu u Republici Ukrajini kao pripadnik paravojnih formacija proruske strane u sukobu….u sastavu bataljona antiterorističkih dejstava Vagner“, navodi se u presudi.

U njoj se takođe navodi da je okrivljeni u Donjecku, na istoku Ukrajine „zadužio vatreno oružje: automatsku pušku kalibra 5,45 mm sa dva okvira bojeve municije, pa je tako vršio poslove obezbeđenja – dežurstva objekata u okviru Agronomskog fakulteta, gde je bio smešten ceo bataljon“.

Okrivljeni je, navodi se u presudi, „svesno i dobrovoljno priznao izvršenje krivičnog dela“, dok se sporazumom „odrekao prava na suđenje“.

U dokumentu je, međutim, sud identitet osuđenog sakrio time što je zatamnio sve detalje – od imena i prezimena, godine rođenja i adrese stanovanja.

Presuda je, kako se navodi, doneta po osnovu sporazuma o priznanju krivice.

Učešće i organizovanje učešća u ratu u stranoj državi krivično je delo u Srbiji od 2014. godine, sa zaprećenim kaznama i do 10 godina zatvora.

Državljani Srbije u ‘Vagneru’

Imena Srba u ozloglašenoj grupi bila su tema i svetskih medija. Nezavisni ruski portal Meduza u decembru 2020. objavio je svedočenje jednog od pripadnika „Grupe Vagner“ koji je pristao da govori o aktivnostima te privatne vojne kompanije u Ukrajini i Siriji.

Marat Gabidulin je u intervjuu za Meduzu pominjao da je među Vagnerovim borcima u istočnoj Ukrajini bilo državljana Srbije, koji su odgovarali izvesnom Davoru Savičiću.

„Davor je uspeo da im usadi ideju da ’vi ste ovde, u Rusiji, na moj račun. I bez mog pokrića bićete vraćeni u Srbiju. Dakle, 50 [hiljada] rubalja od svake plate – meni (oko 600 evra)“, ovako je Gabidulin opisao šta se 2015. dešavalo na istoku Ukrajine.

Pojedini mediji u Srbiji pisali su o Savičiću, navodeći da je rodom iz Bosne i Hercegovine gde je učestvovao u ratu kao pripadnik paravojne formacije Srpska dobrovoljačka garda, koju je predvodio Željko Ražnatović Arkan.

Arkan je pred Međunarodnim sudom u Hagu 1999. optužen za ratne zločine, ali mu nije suđeno jer je godinu dana kasnije ubijen u beogradskom hotelu Interkontinental.

Takođe navode da je Savičić bio deo Jedinice za specijalne operacije (JSO) Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), na čijem je čelu bio Milorad Ulemek Legija, osuđen 2007. za organizovanje ubistva premijera Zorana Đinđića.

Savičić nema javno dostupne kontakte.

Među pripadnicima Vagner grupe u medijima u Srbiji pominjao se i srpski državljanin Dimitrije – Saša Jojić, koji je poginuo u ratu u Siriji u junu 2017. ratujući na strani snaga sirijskog predsednika Bašara el Asada.

Jojić je pre Sirije ratovao u Ukrajini.

I Jojić i Savičić pominju se kao deo Vagner jedinice na ukrajinskom sajtu „Mirotvorec“. Reč je o portalu koji sadrži bazu podataka osoba koje se povezuju sa učešćem u aktivnostima u Ukrajini na strani proruskih separatista.

‘Samo je važno naći kontakt’

Bratislav Živković, srpski državljanin koji je prema sopstvenom priznanju sa još 15 dobrovoljaca iz Srbije otišao 2014. godine da se bori u Lugansku na istoku Ukrajine na strani proruskih, separatističkih snaga, za RSE objašnjava da su se srpski državljani koji su ratovali u istočnoj Ukrajini sami prijavljivali jedinici „Vagner“.

„Samo je bilo važno da nađu kontakt. Inače, takve grupe nikoga ne vrbuju, zašto bi se oni time bavili? Imaju dobru cenu, plaćaju koliko plaćaju i ljudi hoće da probaju da odrade jedan-dva ugovora, pa ako prežive – to je to“, pojašnjava Živković.

Živković je telefonsku izjavu za RSE dao u trenutku dok živi u Donbasu u Ukrajini.

On je 2018. bio obuhvaćen istragom Višeg javnog tužilaštva u Kruševcu zbog osnova sumnje da je organizovao učešće drugih osoba na stranom ratištu. Uhapšen je u avgustu 2018. da bi tužilaštvo u aprilu 2019. obustavilo istragu koja se vodila protiv njega.

Kaže da po njegovim saznanjima „Vagner“ nije imao trening centar, a zaključivanje ugovora se dešavalo na teritoriji Donbasa (istočne Rusije).

„Plaćenici – to je živo meso, topovsko meso. Njih ne interesuje da oni njih sad treniraju, da gube vreme na to. Došao si, u redu, potpisao si ugovor i on te pošalje tamo gde te pošalje“, kaže Živković.

„Naknada tada, 2014. i 2015. godine je bila 1.500 – 2.000 dolara plus kažu bonusi ako se tamo uništi neko oklopno vozilo, helikopter, tenk, avion…“, navodi Živković i dodaje da je naknada u slučaju da poginu na ratištu iznosila oko dva miliona rubalja (28.000 dolara).

„U slučaju pogibije isplaćuje se novac na taj račun koji oni daju tamo i ko je ovlašćen da podigne te pare posle, verovatno neki član porodice“, kaže Živković za RSE.

Na pitanje da li je i dalje vojno aktivan, Živković odgovara:

„Ja živim ovde na Donbasu, ja imam njihov pasoš, ja sam građanin ovih republika koje nisu međunarodno priznate (takozvane Donjecka Narodna Republika i Luganjska Narodna Republika na istoku Ukrajine). Živim, radim i ispunjavam sve obaveze koje jedan građanin ima prema svojoj domovini“.

Šta se kaže u odluci EU?

“Vagner grupa je odgovorna za ozbiljne povrede ljudskih prava u Ukrajini, Siriji, Centralnoj Afričkoj Republici, Sudanu i Mozambiku”, navodi EU u svom službenom časopisu, navodeći mučenja i vansudska pogubljenja.

Francuska je tražila sankcije zbog zabrinutosti za aktivnosti ove grupe u Africi, posebno u bivšim kolonijama Malija i Centralnoafričke Republike.

EU je zabrinuta zbog izveštaja da je vojna hunta Malija postigla dogovor da se Vagner grupa rasporedi u tu zapadnoafričku zemlju kako bi odložila predsedničke i parlamentarne izbore naredne godine.

Francuska je vodila antiterorističke operacije protiv islamista u regiji Sahel, a EU ima misiju vojne obuke u Maliju.

Istovremeno, ruska privatna vojna kompanija „Grupa Vagner“ suočava se s optužbama i u Libiji.

U izveštaju nezavisne misije za utvrđivanje činjenica u Libiji, koji je naručio Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava (UNHCR) stručnjaci su naveli da postoje razlozi za verovanje da su pripadnici Vagnera pucali direktno u ljude koji nisu učestvovali u sukobima.

Na crnoj listi SAD

Državni sekretar SAD Entoni Blinken (Antony Blinken) pozdravio je odluku EU da sankcioniše “Grupu Vagner”.

“Ove akcije naglašavaju našu zajedničku posvećenost da odgovorimo na destabilizujuće akcije ove organizacije u više regionalnih sukoba, uključujući Ukrajinu, Siriju, Libiju, Centralnoafričku Republiku i region Sahela. Pohvaljujemo EU zbog njene posvećenosti promovisanju poštovanja ljudskih prava širom sveta, kao i zbog podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine”, izjavio je Blinken 14. decembra, saopštio je Stejt Department (State Department).

„Vagner“ je na crnoj listi SAD od juna 2017. zbog umešanosti u sukobe u istočnoj Ukrajini.

Sankcije američkog ministarstva finansija podrazumevaju zabranu putovanja i zamrzavanje imovine u SAD.

„Spoljna politika Srbije kao i odnos nadležnih organa u Srbiji prema dobrovoljcima iz Srbije u Ukrajini ukazuje da je teško očekivati da će biti nekih konkretnijih koraka nakon uvođenja sankcija EU Grupi Vagner“, kaže za RSE Predrag Petrović, istraživač nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Dodaje i da se najznačajnije deklaracije EU koje Srbija nije podržala odnose upravo na Rusiju.

„Srbija od oružanog sukoba u Ukrajini, nastoji da ne usaglašava svoju spoljnu politiku sa deklaracijama EU koje su usmerene protiv Rusije, jer je Srbiji važna podrška Rusije koju joj ona pruža po pitanju Kosova. Uz to, Rusija je značajna Srbiji i zbog energetike“, ocenjuje Petrović za RSE.

Srbija, iako kandidat za članstvo u EU, do sada nije uskladila svoju spoljnu politiku sa blokom i nije uvela sankcije Rusiji. Zvanični Beograd podržava teritorijalni integritet Ukrajine, međutim, nije svoju spoljnu politiku usaglasio ni sa jednom deklaracijom EU, koja je u direktnoj vezi sa Rusijom.

Srbija je takođe do sada u više navrata od 2014. do danas glasala protiv rezolucija Ujedinjenih nacija (UN) o Krimu. U njima se Rusija naziva „okupacionom silom“ i poziva da povuče svoje snage sa teritorije Ukrajine.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.