Da li je EU više stalo do Srbije nego Srbiji do EU?

6. Jun 2021.
Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je politika balansa između Zapada i Istoka kojom se zvanično rukovodi Srbija. Sagovornici su bili Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku iz Beograda, i Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji.
Europe Serbia Kosovo
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Foto: Beta/AP Photo/Olivier Matthys/Arhiva

Autor: Omer Karabeg

Razgovaralo se o tome da li Srbija vodi politiku ekvidistance samo na papiru ili je više naklonjena Kini i Rusiji, kako pojedini zvaničnici i mediji pod kontrolom vlasti stalno hvale Kinu i Rusiju dok istovremeno kritikuju Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države, da li je Kosovo glavni razlog takvog ponašanja s obzirom da su Kina i Rusija na strani Srbije u sporu oko Kosova, koliko je Brisel odgovaran za sadašnju bliskost Srbije sa Kinom i Rusijom zato što je zaustavio politiku proširenja Evropske unije.

Bilo je reči i o tome kako su Kina i Rusija iskoristile pandemiju da bi ojačale svoju poziciju u Srbiji, zašto Briselu ne smeta autoritarni sistem u Srbiji, da li Srbija zahvaljujući politici balansiranja izvlači veliku ekonomsku korist s obzirom da i Kina i Evropska unija znato investiraju u razvoj Srbije, kakva je razlika između kineskih i kredita Evopske unije, kao i tome dokle Srbija može voditi politiku sedenja na dve stolice.

Omer Karabeg: Da li Srbija vodi politiku čiste ekvidistance između Zapada i Istoka ili ipak više naginje na jednu stranu?

Suzana Grubješić: Ima ona pesma od grupe Letu štuke koje se zove Kao na zapad. Tako bih ja nazvala tu politiku. Ali zvanično spoljna politika Srbije je multivektorska – bez preterane političke volje za njeno strateško usmerenje. Rekla bih i da je zastoj u evropskim integracijama i nedostatak jasnije perspektive ulaska u Evropsku uniju stvorio prostor za politiku formalnog približavanja Zapadu uz istovremeno pragmatično gledanje na Istok.

Vladimir Međak: Srbija na papiru vodi politiku ekvidistance, međutim u praksi nije tako. A ekvidistanca ne bi trebalo da postoji ni na papiru. Jer ako kažete da je strateški cilj Srbije ulazak u Evropsku uniju, onda se to ne može dovoditi u pitanje. Ne možete težiti ulasku u Evropsku uniju, a onda reći Unija nam je isto što i Evroazijski ekonomski savez – nama su svi isti.

Pre dve godine u medijima je devet meseci vođena kampanja kao Srbija ulazi u Evroazijski ekonomski savez da bismo, nakon što nas je Brisel upitao da li vi ulazite u Evroazijski ekonomski savez ili u Evropsku uniju, mi odgovorili – ne, ne, to je pogrešna interpretacija, s njima samo potpisujemo sporazum o slobodnoj trgovini. Ako kažeš da ti je strateški cilj ulazak u Evropsku uniju, onda sve ostalo mora tome da bude podređeno.

Međutim, u praksi smo došli dotle da se ljubi kineska zastava, da se gradi gvozdeno prijateljstvo. Znamo ko je u istoriji imao poslednji put gvozdeno prijateljstvo i gvozdene paktove.

Hvalospevi Kini i Rusiji

Omer Karabeg: Primetno je da se u medijima koje kontroliše vlast, a to je najveći deo medija, mnogo povoljnije govori o Kini i Rusiji nego o Evropskoj uniji. Rusija i Kina se isključivo hvale, dok se o Evropskoj uniji često piše kritički, kaže se da Brisel ima dvostruke standarde, pa mu se prebacuje da je licemeran.

Suzana Grubješić: Nisam a priori protiv toga da se kritikuju neki potezi Brisela. Kritika je i dozvoljena i poželjna jer mi kao zemlja, koja pristupa Evropskoj uniji, treba da imamo realnu sliku o toj zajednici. Ali, naravno, znam šta me pitate. Samo dozvolite da kažem da je po mom mišljenju glavni razlog za takvo vođenje spoljne politike nerešen kosovski problem.

Vodi se računa da se ne glasa protiv Rusije i Kine – jer se one vide kao dve glavne saveznice u borbi Srbije protiv nezavisnosti Kosova – i da se ne glasa protiv zemalja na čije glasove se računa kad se odlučuje o zahtevu Kosova da uđe u međunarodne organizacije kao što su UNESCO i INTERPOL. A što se tiče slike koju stvaraju mediji, ovih dana je CESID objavio istraživanje iz aprila ove godine o tome šta građani misle o Kini, Rusiji, Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama.

Prema tom istraživanju 77 posto anketiranih misli da Kina ima pozitivan uticaj na Srbiju, 72 posto Rusija, 26 procenata smatra da Evropska unija ima pozitivan uticaj na Srbiju, 15 procenata SAD, a 3 posto NATO. Građani kažu da je najveći donator Kina, njih 33 posto, 19 posto misli da je to Rusija, a na trećem mestu je Evropska unija sa 17 procenata. Takva je percepcija građana Srbije, a ona se stvara na osnovu medija.

Omer Karabeg: Ali mediji su pod kontrolom vlasti koja bi mogla da kaže medijima – nemojte to da radite, pa percepcija ne bi bila takva. Zašto to vlast dozvoljava?

Suzana Grubješić: Već sam rekla da je sve to u funkciji rešavanja kosovskog problema. Evo, sada kako se primiče nastavak dijaloga sa Prištinom mediji sve više govore o licemerju Zapada i o blagonaklonosti Kine i Rusije koje će nam pomoći da rešimo taj problem. Tokom pandemije Evropska unija je napravila dve ključne greške.

Prva je bila kada je na početku pandemije donela onu kratkovidu odluku o zabrani izvoza medicinske opreme, pa je onda Kina utrčala kao spasilac. Druga greška je vezana za vakcine. Ne može niko da me ubedi da Evropska unija nije mogla da isplanira i isporuči dovoljan broj vakcina ne samo Srbiji nego u celom regionu. Ako je odvojila samo 650 hiljada vakcina za region u kome živi 18 miliona ljudi – onda o čemu pričamo. Opet je Kina odigrala mnogo veću i pozitivniju ulogu i to ne može niko da ospori.

‘Diplomatija vakcina’ Rusije i Kine u Srbiji

Vladimir Međak: Apsolutno nisam protiv toga da se kritikuje Brisel, daleko od toga. Evropska unija je napravila toliko grešaka. Ali što se vakcina tiče, oni nisu uspeli ni sebi da ih obezbede tako da ih je teško napadati zbog toga što ih nama nisu obezbedili. Kritika Evropske unije je uglavnom izraz potreba unutrašnje politike. Pozitivan odnos prema Kini i Rusiji za vreme pandemije je samo pojačanje nečega što je ranije postojalo. Kampanja o ulasku u Evroazijski ekonomski savez trajala je tokom 2019. godine, znači mnogo pre pandemije.

Od 2017. godine beležimo porast antievropskih stavova mladih u Srbiji. To se podudara sa izborom Aleksandra Vučića za predsednika Srbije i sa kampanjom o potrebi jakog vođe. Ne možete u isto vreme promovisati evropske vrednosti i jakog vođu – ili ste za jakog vođu ili za evropske vrednosti. Naravno, promovisan je jaki vođa na račun evropskih vrednosti i to je imalo svoje posledice. Pitali ste zašto vlada, ako joj je stalo do Evropske unije, dozvoljava antizapadnu retoriku. Pa, vlada to dobrim delom i finansira.

Pogledajte ko dobija najveća sredstava od države. To su uglavnom tabloidi koji su nosioci antievropske kampanje koja je uglavnom zasnovana na poluistinama i potpunim lažima. Decembra prošle godine Evropski parlament je objavio studiju o lažnim vestima na Zapadnom Balkanu gde se prvi put posle 20 godina Srbija percipira kao regionalni problem. Srbija se definiše kao izvor fake news na celom Zapadnom Balkanu. Kaže se da se antizapadni, anti-EU i anti-NATO narativ promoviše preko tabloida koje sponzoriše država.

Kosovo

Omer Karabeg: Srbija kao kandidat za Evropsku uniju sve manje prati spoljnu politiku Brisela, Ovih dana je je spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić rekao da je usaglašenost Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije za 20 posto manja nego što je bila 2012. godine i da je u tom pogledu od svih kandidata za Evropsku uniju samo Turska gora od Srbije.

Suzana Grubješić: Trenutno je ta usaglašenost oko 56 procenata. Procenat usklađenosti je počeo da pada od 2014. godine, odnosno otkad je Evropska unija uvela sankcije Rusiji zbog razloga koje znamo – aneksija Krima i sukobi na istoku Ukrajine. Mi te sankcije ne podržavano zbog Kosova, a kao što sam već rekla ne usklađujemo se ni sa deklaracijama koje se donose protiv zemalja koje glasaju protiv ulaska Kosova u međunarodne organizacije.

Vladimir Međak: Jedno je neusaglašavanje zbog Kosova, a potpuno drugo medijska slika o Evropskoj uniji koja se stvara u Srbiji. Ova drugo je iz domaće radinosti. Problem je u tome kakve se poruke šalju. Recimo, ako Srbija u jednoj godini ima deset vežbi sa NATO paktom, a samo dve vežbe sa Rusima, te dve vežbe se objavljuju na sva zvona kao da Srbija ulazi u rusku Organizaciju dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

Poslednja dešavanja, koja su vezana za sankcije Evropske unije prema Belorusiji zbog otmice aviona, pokazuju koliko je naša pozicija slaba. Mi se nismo priključili tim sankcijama, ali smo morali prekinuli vazdušni saobraćaj sa Belorusijom zbog toga što beloruski avioni ne mogu da dođu do Srbije jer su NATO zemlje, koje su svuda oko nas, prekinule veze sa Belorusijom. To pokazuje koliko geografija i mesto gde se Srbija nalazi moraju biti faktor koji se uzima u obzir prilikom vođenja spoljne politike.

Poklon od 700 miliona eura

Omer Karabeg: Meni se ipak čini da se Brisel – bez obzira na sve kritike koje se iz Srbije čuju na račun Evropske unije – bori za naklonost Srbije jer se boji uticaja Kine i Rusije. Brisel stalno pominje da Srbija mora usaglasiti svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije, ali umesto pritiska stiže nagrada. Recimo, nedavno se je Evropska unija obavezala da zajedno sa Srbijom finansira izgradnju brze pruge od Beograda do granice Severne Makedonije i pri tome će Srbiji pokloniti 700 miliona evra. Ni Kina, a da ne govorimo o Rusiji, nikada nisu dale tako veliki poklon Srbiji.

Suzana Grubješić: Dobro su se setili da tako nešto urade posle toliko godina neinvestitanja u velike infrastrukturne projekte. Pa, neka se onda čude zašto je ovde prisutna Kina koja se previše ne opterećuje ni transparentnošću, ni vladavinom prava, ni demokratijom, ali je spremna da izdvoji veliki novac za zajmove.

Evropska unija teško može da zamera Srbiji ekonomsku saradnju sa Kinom s obzirom da je Kina postala njen najveći trgovinski partner, da su za poslednjih osam godina kineske investicije u Evropskoj povećane 50 puta i da je sa Kinom potpisala sporazum o investicijama koji je, doduše, sada zamrznut u Evropskom parlamentu.

  • Za više tema o Kini na Balkanu kliknite OVDE

Videćemo da li će ekonomski interesi prevladati nad političkim zamerkama. Smanjiti uticaj Kine i Rusije u Srbiji možete samo većim angažovanjem, a ne povlačenjem iz regiona, maglovitom evropskom perspektivom i sporim kotrljanjem ka Briselu. Naravno da će se onda pojaviti drugi. Ovo je takvo područje iz koga ti drugi nikad nisu ni otišli. A Kina se u Srbiji pojavila kao strateški partner 2009. godine.

Omer Karabeg: Da li je u ovom trenutku Evropskoj uniji više stalo do Srbije nego Srbiji do Evropske unije.

Vladimir Međak: Evropska unija je posle dužeg vremena shvatila svoju grešku i promenila politiku. Trebalo je da se na Zapadnom Balkanu ponaša onako kako se ponašala u Istočnoj Evropi, a nije. Uticaj trećih strana pojavio u trenutku kada je Evropska unija ostavila vakuum na Zapadnom Balkanu. A što se tiče zainteresovanosti naše strane za Evropsku uniju, nisam video preteranu zainteresovanost. U poslednjih 20 godina period od 2016. do 2019. bio je najpovoljniji za evropske integracije.

U tom periodu Srbija je imala stabilnu vlast, vladajuća stranka imala je u parlamentu 150 – 160 poslanika uz minimalnu antievropsku opoziciju, ekonomska situacija je bila povoljna, pa i pored toga ništa nije urađeno. Tek sada se ubrzano usvajaju dokumenti, koje je trebalo usvojiti pre pet-šest godina, da bi se otvorila neka poglavlja uoči izbora marta iduće godine. Evropske integracije su vrlo jasno stavljene u funkciju vlasti umesto da budu stavljene u funkciju modernizacije i reforme zemlje.

Strah od proširenja

Suzana Grubješić: Ako je Evropskoj uniji stalo do Srbije, ona to mora da pokaže u praksi. Srbija je već 20 godina strateški opredeljena za članstvo u Evropskoj uniji. Toliko traje naš proces pristupanja Evropskoj uniji. Da ne pričam o drugim zemljama regiona. Evropska unija mora da pobedi strah od proširenja koji je zavladao posle prijema Hrvatske. Prošlo je dovoljno vremena, napravljena je dovoljna pauza, vreme je da jedna ili dve države iz regiona u narednih nekoliko godina budu potpuno spremne za ulazak u Evropsku uniju.

Omer Karabeg: A zar i Srbija ne mora nešto da uradi da bi se približila Evropskoj uniji, pre svega kad je reč o vladavini prava i slobodi medija na čemu Brisel jako insistira, ali nema pomaka?

Suzana Grubješić: Naravno da treba. Svako ima svoj domaći zadatak.

Zna se šta mi treba da uradimo. To su unutrašnje reforme. Težište je na demokratizaciji, pluralizmu, vladavini prava, nezavisnom pravosuđu, slobodi medija, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Nema nikakve dileme šta su obaveze kandidata, ali očigledno ima dilema kad će se ispuniti obećanja koja su im data.

Omer Karabeg: Izgleda da Briselu baš previše ne smeta autoritarni način vladanja u Srbiji. Povremeno su čuju kritike, uglavnom od Evropskog parlamenta, ali nema nikavog ozbiljnog pritiska.

Vladimir Međak: Najveća grupacija, Evropska narodna partija, ne reaguje previše na nedemokratska ponašanja – kako u samoj Evropskoj uniji tako i na Zapadnom Balkanu. Međutim, u poslednjim dokumentima jasno se govori da tako više ne može. Ima vrlo kritičkih izveštaja o situaciji u Srbiji. Bez obzira što izostaju zvanična upozorenja – kritički tonovi su sve jači.

Godinu i po dana Srbija nije otvorila nijedno poglavlje. To de facto znači da su nam pregovori zamrznuti. Tako da mislim da neće još dugo trajati tolerisanje nedemokratskog ponašanja. Pri tome treba naglasiti da i Evropska unija snosi deo odgovornosti što su Srbija i Zapadni Balkan došli u situaciju u kojoj se danas nalaze.

Ekonomska korist

Omer Karabeg: Srbija ima veliku ekonomsku korist od svoje politike balansiranja. Recimo, Kina je kupila dva najveća gubitaša u Srbiji – Smederevsku železaru i Topioničarski basen Bor – i kreditira izgradnju autoputeva. U isto vreme Brisel daje Srbiji, kao kandidatu za Evropsku uniju, ne samo povoljne kredite nego i velike donacije. Ispada se politika balansa ekonomski isplati.

Suzana Grubješić: Bor i Smederevo niko iz Evropske unije nije hteo da kupi, a te dve fabrike bile su kamen o vratu za srpski budžet. I hvala bogu da se neko našao da ih kupi. Obe danas dobro funkcionišu. Pogledajte koliko ljudi zapošljavaju i koliki je izvoz.

S druge strane, postoji problem zaštite životne sredine, ali takav problem postoji i sa zapadnom kompanijom Rio Tinto o kome se ne priča previše zato što to nije kineska kompanija. Obično se targetiraju kineske investicije što govori o političkoj lekciji koja dolazi iz Brisela. Inače, Evropska unija ostaje i dalje i naš najveći donator, najveći investitor i najveći trgovinski partner. Dve trećine naše trgovinske razmene je sa Evropskom unijom. Tu apsolutno nema nikakve dileme.

Vladimir Međak: Dobro je sarađivati sa svima samo treba znati o čemu se tu radi. Pogledajte, šta se desilo sa Crnom Gorom. Crna Gora je sarađivala sa svima, pa je došla dotle da ne može da vrati dug Kinezima. Evropske pare su jeftinije, ali se do njih teže dolazi. Morate imati spremne projekte i administrativni kapacitet koji je sposoban da pripremi sve što se traži po standardima Evropske unije da biste dobili njihov novac.

Pare od Kineza su skuplje jer su to krediti i moraju da se vrate uz kamatu. Poslove ne dobijaju domaće firme jer kineske kompanije rade sa radnicima koji dolaze iz Kine. Ali, da biste dobili kredit od Kineza ne morate imati administrativne kapacitete.

Pitanje je da li ćeš uzeti ono do čega se lakše dolazi, ali je skuplje ili ono za šta treba više truda, ali je dugoročno bolje. Jer, nije zlato sve što sija, niti se jede sve što visi sa drveta. A što se tiče zaštite okoline, Kina investira i u Velikoj Britaniji, u pitanju je 50 milijardi evra, ali tamo nema problema sa zaštitom životne sredine. Samo kod nas. Znači, nije problem do investitora, problem je do zemlje domaćina.

Atraktivnost Srbije

Omer Karabeg: Kina je zainteresovana za Srbiju pre svega zbog njenog geopolitičkog položaja i što računa da, ako Srbija uđe u Evropsku uniju, može da plasira robu iz svojih fabrika u Srbiji na ogromno evropsko tržište. Da li će Kina biti zainteresovana za Srbiju ako Srbija izgubi šanse da uđe u Evropsku uniju?

Vladimir Međak: Status kandidata za ulazak u Evropsku uniju podiže nam cenu. Srbija je kao zemlja zbog toga vrednija. Kad investiraš u Srbiji, znaš da imaš perspektivu da se jednog dana tvoja fabrika nađe u Evropskoj uniji. Ako se ta perspektiva izgubi, nemate više šta da prodajete.

Kad Srbija nudi investitoru da dođe u Srbiju, ona kaže – investiraj kod nas, pa ćeš moći da izvoziš robu na tržište od 500 miliona ljudi u Evropskoj uniji, 140 miliona u Rusiji, a imamo i regionalno tržište od 22 miliona ljudi. To Srbiju čini atraktivnom. Plus perspektiva ulaska u članstvo Evropske unije. Izgubite li tu perspektivu – gubite i atraktivnost.

Suzana Grubješić: Kina je već toliko u Evropskoj uniji da ovo što radi u Srbiji ni u kom pogledu ne može da se meri sa onim što radi u Evropskoj uniji. Kina je toliko toga pokupovala u Evropskoj uniji – od Pirelija u Italiji do luke Pirej u Grčkoj – da ne nabrajam sve kineske investicije koje su dostigle 35 biliona. Kina je pokrenula inicijativu Pojas i put da bi ojačala svoje prisustvo i u zemljama Evropske unije i u zemljama Zapadnog Balkana. Kina je ovde došla i neće otići. Ona je realnost. Tu nema nikakve dileme.

EU najveći investitor u Srbiji od 2016-2020.

Omer Karabeg: U zaključku, dokle može da traje politika Srbije sedenja na dve stolice?

Vladimir Međak: Teško je to reći iz prostog razloga što ne možemo predvideti šta će se dešavati u međunarodnim odnosima. Našu politiku sedenja na svim tim stolicama ne definišemo mi nego međunarodni odnosi. Recimo, 2012. niko nije mogao predvideti aneksiju Krima, rat u Ukrajini i sankcije Evropske unije prema Rusiji što je našu politiku potpuno izbacilo iz balansa.

Evropska unija je počela da radi na ograničavanju kineskih investicija, nije više onakva situacija kakva je bila pre 10 godina. Sve će to na nas uticati. Pošto je naša spoljna politika dobrim delom zasnovana na pitanju Kosova, mi nismo gospodari svoje politike. Mi se trudimo da se prikažemo kao da smo gospodari, ali zapravo radimo ono što moramo umesto da radimo ono što hoćemo. To je naš najveći problem.

Suzana Grubješić: Nije realno očekivati da će se u dogledno vreme promeniti naša multivektorska politika balansiranja, a to prevashodno zavisi od rešavanja kosovskog pitanja. Ono što je važno reći je da Srbija nije politički neutralna, da je opredeljena za ulazak u Evropsku uniju i da je bespredmetna svaka insinuacija na tu temu.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.

Share