Podrška građana za ulazak Srbije u EU zavisi od signala iz Brisela

Piše: Aleksandra Nenadović, Glas Amerike

Otuda i ne čudi što su prošle nedelje rezultati dva istraživanja među građanima na pitanje da li podržavaju učlanjenje u EU, dali različite rezultate. Dok je nadležno Ministarstvo za evropske integracije navelo da više od polovine stanovništva u Srbiji snažno podržava ulazak u EU, u istraživanju agencije Faktor plus pokazalo se da ova ideja ima opadajući trend.

Prema rečima direktora agencije Faktor plus Vladimira Pejića, i ranije su se pojavljivale razlike u rezultatima ovih istraživanja koje radi ministarstvo i neka druga agencija, a kako smatra, problem može da bude i u formulaciji samih pitanja, gde je ministarstvo postavilo pitanje u referendumskom obliku.

„Mi smo radili istraživanje za unazad nekoliko godina, u prvom planu nam je bio trend. Više smo gledali kako se uopšteno kretalo raspoloženje prema EU građana Srbije. Čak iako nije bilo egzaktnih podataka iz tog toba, činjenica je da je taj evro entuzijazam bio najveći negde od 2000. do 2005. godine, pa je lagano krenuo da pada,” navodi Pejić.

Različita pitanja – različiti i odgovori

Prema istraživanju Ministarstva, ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem “Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?”, 54 odsto građana Srbije glasalo bi za, njih 24 odsto bi glasalo protiv, dok 12 odsto ne bi glasalo uopšte, a 10 odsto ne zna šta bi odgovorilo na ovo pitanje.

Samo 35 odsto građana Srbije smatra da bi zemlja trebalo da bude članica EU, dok se 38 odsto njih tome protivi, prema istraživanju agencije Faktor plus, a rezultati ankete istovremeno pokazuju da raste broj onih koji nemaju stav o pristupanju Srbije EU – čak 27 odsto.

Sana Marić, programska menadžerka iz Centra za evropske politike takođe navodi da je razlika u istraživanju nastala verovatno zbog toga kako su pitanja formulisana za ispitanike.

„To su potpuno dva različita pitanja. Kod ministarstva je to pitanje postavljeno kao na referendumu – ‘da li da Srbija uđe u EU’, a kod Faktora plus je pitanje – ‘da li mislite da Srbija treba da bude član EU’. Svaka reč u pitanju je jako važna. To je glavni razlog zašto je prema Faktor plus istraživanju samo 39 odsto dalo takav odgovor, jer nikada nismo imali tako nizak nivo podrške,“ navodi Marić.

Dragan Đukanović sa Fakulteta političkih nauka objašnjava da su i sve države Zapadnog  Balkana i Srednje Evrope imale slične probleme jer kako se približavalo okončavanje procesa integracija i taj ulazak u EU, taj broj građana koji su bili za ulazak je postajao sve manji:

„Kada sagledamo oba ta istraživanja, meni se čini da moramo jasno da prercipiramo da je u srpskom javnom mnjenju došlo do izvesnog zamora kada su u pitanju evropske integracije. To primećujemo i kod vlasti i kod većeg dela opozicije – nezainteresovanost kada su u pitanju evropske integracije. Mislim da je taj procenat građana koji su za integracije u izvesnoj meri ipak opao u ovom istraživanju.”

“Sa druge strane i Ministarstvo za evropske integracije ima svoja redovna istraživanja i tu smo videli nešto drugačije rezultate da je 54 odsto građana za ulazak u EU, što mislim da je dobar pokazatelj da bi se uz jednu dobru kampanju i uz jedno drugačije objašnjavanje građanima koji su zapravo benefiti od ulaska u EU, da bi se taj procenat mogao podići,“ navodi Đukanović.

Na pitanje zašto političari u Srbiji ne rade na većoj afirmaciji i propagiranje evropske ideje, Đukanović kaže da to u ovom trenutku to nisu dominantne teme, a da se vidi da EU i unutar sebe ima brojne probleme.

“Mislim da je na neki način evropska ideja u Srbiji u ovom trenutku otišla u neki drugi plan, što naravno ne znači da će to ostati dugoročno tako. Proteklih nekoliko izbornih ciklusa je EU bila dominantna tema. Mislim da na narednim izborima to svakako neće biti, niti nešto na temelju čega će se prelamati raspored političkih snaga. Mislim da će ipak sve zavisiti od toga kakave će signale Brisel poslati ka Zapadnom Balkanu,“ navodi Đukanović.

Kako građani vide EU

Šta onda ljudi u Srbiji podržavaju u stvari – pitanje je, koje po njegovom mišljenju nosi u sebi i dozu kontradiktornosti:

„Uvek u svim istraživanjima kancelarije za evropske integracije preko 70 odsto građana kaže da mi treba da sprovodimo reforme, ne zbog EU, nego zbog nas samih. Ali onda kada ih pitate da li ste spremni da promenite svoje radne navike, da se doškolujete … itd. zarad članstva, tu su već odgovori mnogo nijansirani i tu je manje od 50 odsto podrške – da se promeniš ti lično da bi mogao da uživaš te koristi koje pruža članstvo,“ kaže Sana Marić.

Ona navodi i da istraživanja pokazuju da bi građani voleli da žive u uređenom društvu i državi, što se vidi po odgovorima na pitanje šta je njima najvažnije kao reforma koja se sprovodi u okviru EU integracija, pa ističu borbu protiv korupcije, funkcionalan sistem zdravstva …

„Sudeći po odgovorima iz istraživanja tako deluje, da konstatno i stabilno većina građana podržava reforme i želi da živi u uređenom društvu, ali kada ukrstite sa drugim odgovorima nisam sigurna da znaju šta podrazumeva život u boljim uslovima. Da li znaju šta znači demokratija i šta je za njih demokratija? Da li isto razumemo mi koji se možda malo više time bavimo ili neko ko je možda podržavalac ove vlasti, koji veruje da živi u demokratiji”, kaže Marić i dodaje da se čini da građani Srbije nisu u dovoljnoj meri upoznati sa tim šta podrazumeva menjanje radnih navika ili doškolovavanje.

Podrška je za EU je sada na nekih 45 do 55 odsto, nikada se nije vratila na 60 odsto kakva je bila ranije ili 70 odsto na samom početku ove ideje.

Još jednu činjenicu ona navodi kao bitnu i kao nešto na čemu bi trebalo raditi – to je konstatna brojka onih koji su neopredeljeni po pitanju ulaska Srbije u EU, njih oko 30 odsto. “To je počelo negde i kada je počelo uslovljavanje sa Kosovom oko 2011. godine”, kaže na kraju Marić.