Nedeljkov: Ključni parametri u padu, ali građani Srbije i dalje biraju demokratiju

Autor: Helena Đorđević

“U Americi su nam sagovornici instituti političkih stranaka, razgovaramo sa organizacijama koje se bave izborima, borbom protiv korupcije, ali razgovaramo i sa partnerima koji su zainteresovani za razvoj demokratije u Srbiji, pre svega predstavnicima američke administracije”, objašnjava Nedeljkov.

Kroz razmenu iskustava, predstavnici CRTA-e nastoje da pronađu načine kako da efikasnije utiču na razvoj demokratije u Srbiji, i koliko je u njihovoj moći, pokušaju da zaustave negativne trendove koje su registrovali.

“Ključni parametri za demokratiju u Srbiji su u silaznoj putanji. Kada govorimo o slobodi medija, pluralizmu mišljenja u medijima, kada govorimo o nezavisnosti institucija ili podeli vlasti, sve su to indikatori koji ukazuju da imamo veoma zabrinjavajuću situaciju u Srbiji. Parlament, koji mesecima praktično nije funkcionalan, vlada koja se nije formirala uprkos činjenici da imamo vrlo izvesnu većinu u Narodnoj skupštini. Ono što je možda za nas kao građane najveći problem je da mi u javnom prostoru nemamo razgovora o politikama. Svi ovi meseci za nas koji su prošli u nekakvom političkom vakuumu su propuštena prilika da se razgovara o ključnim problemima koji tište građane”.

A ti problemi, prema rečima Nedeljkova, slični su kao i oni koji muče građane Amerike – pitanja koja se odnose na finansije, ekonomiju i inflaciju.

“Mi nažalost odgovor na ove probleme praktično ne dobijamo od političkih elita, nema razgovora o njima u medijima, pre svega onim medijima koji bi trebalo da direktno rade u javnom interesu – govorim pre svega o javnom servisu, RTS-u, to je okolnost koja nam govori da je politička odgovornost u Srbiji praktično pojam samo u teoriji, da je u praksi nema”.

Takođe, teme ljudskih prava su stavljene u drugi plan u situaciji ekonomske krize podstaknute ratom u Ukrajini, ističe programski direktor CRTA-e.

“Političke elite koriste različite krize kako bi učvršćivale svoju moć i slabile institucije, i to je upravo nešto što vidimo u Srbiji. U ovom trenutku jedino je institucija predsednika Republike vrlo aktivna, koja vrlo slobodno tumači ovlašćenja ograničena radom drugih grana vlasti i samim Ustavom i to ilustruje karakter nedostatka političke kulture i demokratske snage u Srbiji”, kaže Nedeljkov.

Kroz inicijativu Otvoreni parlament, CRTA prati rad Narodne skupštine. Nedeljkov podseća da su u prošlom sazivu skupštine, skoro svi zakoni koji su usvojeni bili na predlog vlade, i da nije viđena nikakva zakonodavna inicijativa narodnih poslanika. Povratak opozicije u skupštinske klupe posle poslednjih parlamentarnih izbora za sada znači pluralizam “samo na papiru” – ističe on.

“Parlament kao institucija godinama i decenijama unazad se unižava i praktično je podređen izvršnoj vlasti, iako bi trebalo da u skladu sa Ustavom Republike Srbije parlament bude taj koji kontroliše rad vlade, i nameće tempo u odnos na način na koji će vlada trošiti budžet Republike Srbije, i tako dalje. Ta uloga parlamenta praktično ne postoji i u tom smislu u ovom sazivu sazivu još je prerano da govorimo da li ima nekakvih promena. Ono što nas veoma zabrinjava jeste početak ponovne zloupotrebe procedura od strane vladajućih stranaka kako bi se sprečili parlamentarni život i kritičko promatranje procedura ili procesa u našem društvu od strane opozicionih aktera”.

Javno mnjenje i mediji

CRTA od 2017. sistematski prati medijsku sliku, a Nedeljkov konstatuje da se medijska situacija pogoršala posle aprilskih izbora.

“Naš medijski monitoring pokazuje da u periodu posle završetka glasanja, kada se završila zvanična kampanja u aprilu ove godine, imamo dramatično pogoršanje situacije. Dakle u ovom trenutku prosek prisustva predstavnika vladajućih stranaka u informativnim emisijama je 97 procenata, govorimo praktično o propagannoj mašineriji koja radi isključivo u interesu vladjaćuih struktura, preostala 3 odsto pripadaju predstavnicma opozicije i oni su često prikazani u negativnom tonu”.

Ipak, jedno istraživanje javnog mnjenja koje je uradila CRTA je ohrabrilo demokratske aktiviste.

“Jedan od indikatora koji mogu da ukažu na to da je građanima stalo do demokratije jeste odgovor na pitanje u okviru javno mnjenjskog istržaivanja koje smo sproveli pre nekoliko nedelja, a to je da – kada bi morali da biraju između demokratije i upravljanja Srbijom kroz čvrstu ruku, kroz jedan autoritan vid upravljanja – građani Srbije biraju demokratiju”.

S druge strane, akviste brine ravnodušnost građana prema procesu pridruživanja Evropskoj uniji. CRTA koja od 2017. kontinuirano radi analizu medija, prati trend formiranja negativnog narativa o SAD i Evropskoj uniji, dok se o Rusiji u većini slučajeva izveštava pozitivno, i u vreme njene invazije na Ukrajinu.

“I to ostavlja ogroman uticaj na javno mnjenje, imajući u vidu da prema našim istraživanjima građani Republike Srbije najviše formiraju svoje stavove informišući se kroz medije koji su praktično pod kontolrom vladajućih struktura. To drugim rečima znači da vladajuće struktrure godinama unazad, i intenzivno ovih meseci od početka rata, utiču na javno mnjenje tako što ih udaljavaju od Evrope, procesa integracija u evroatlantski savez i nudi se neki nedefinisani put ni na istoku ni zapadu”.

Dok Zapad od Srbije očekuje usklađivanje sa evropskim sankcijama Rusiji, i normalizaciju odnosa sa Kosovom, prema oceni Raše Nedeljkova, donosioci odluka u Srbiji, za sada, umesto donošenja teških odluka, biraju drugi put.

“Kada analiziramo na koji način najuticajniji mediji u Srbiji izveštavaju o ratu u Ukrajini i vidimo kakav efekat to ima na javno mnjenje, ne vidimo da bilo ko u Srbiji intenizovno radi na otvaranju prostora za teške odluke, čini nam se da je pre svega izbor u ovom trenutku jedan status kvo, i u odnosu na Kosovo, na primer, Srbija sebe vidi kao žrtvu, često se u tom smislu podseća na različite slučajeve ili događaje iz bliže ili malo dalje prošlosti, Drugog svetskog rata, kako bi se evocirale bolne uspomene, i na taj način stvarao alibi za situaciju u kojoj praktično niko ne donosi teške političke odluke. I upravo kroz tu prizmu se može gledati na odluku onih koji imaju moć da donose odluke u Srbiji, da institucija praktično nema, da se traži alibi u nedonošenju odluka, u nepreuzimanju odgovornosti, u situaciji u kojoj parlamenta nema u vidu kritičkog pokretača politika u Srbiji”.

Američki izbori

Predstavnici CRTA-e došli su u Vašington u vreme dinamične predizborne kampanje na izborima za Kongres. Prema novoj anketi agencije Asošijeted pres i Centra za javno istraživanje NORC, 71 odsto registrovanih birača smatra da se na izborima ove godine odlučuje o samoj budućnosti SAD. Nedeljkov primećuje da političke elite često žele da stvaraju takvu vrstu emocija da bi motivisale birače da izađu na izbore.

“Ono što jeste jedan od naših utisaka jeste da okolnost u kojoj ekonomska kriza, inflacija, rast cena u Americi stavljaju u drugi plan pitanje ljudskih prava, recimo na trećem mestu u Americi jeste pitanje stanja demokratije, na četvrtom mestu je pitanje abortusa, peto je pitanje imigracije, dok je pre samo nekoliko meseci pitanje abortusa bilo u samom vrhu, na drugom mestu čini mi se. S druge strane, u Srbiji je slična situacija, samo što oko pitanja ljudskih prava i demeokratije nemamo ih na prvih 15 mesta i to je dobra iljustracija na kom smo stupnju razvoja demokratije u Srbiji, a verujem da svaka pompa i uzbuđenje oko izbora može doprineti nešto dobro za društvo kroz takmičenje ideja i politika, kojih u Americi itekako ima, i nadam se da će naši političari u tom smislu imati dobar primer od svojih kolega u Americi”, zaključuje Raša Nedeljkov.