“Hteo je da ostane sedam dana, to se pretvorilo u sedam meseci zatvora”: Andrej Gnjot čeka odluku o izručenju Belorusiji (VIDEO)

Andrej Gnjot sada boravi u običnom stanu u Beogradu koji je sličan onima koje su mnogi sa istoka Evrope iznajmili od početka ruske agresije na Ukrajinu. Nosi uređaj za praćenje koji se popularno zove “nanogica”.

Za Euronews Srbija je rekao da je plan bio da ostane sedam dana, ali da je to preraslo u “sedam meseci zatvora”. Gnjot je reditelj za reklame i novinar. Prošlog oktobra sleteo je u Beograd i zadržan je po beloruskoj poternici zbog navodne utaje poreza.

Gnjot i njegov tim tvrde da se iza zahteva za ekstradiciju nalazi želja, kako kaže “Lukašenkovog diktatorskog režima”, da ga se dokopa, kao i svih onih koji su u svet slali sliku beloruskih protesta iz 2020. godine.

“Svi nezavisni novinari koji su radili tokom protesta su zatvoreni, uhapšeni, mučeni. I više od 50 ili stotinu njih je i dalje u beloruskim zatvorima. Najveći nezavisni internet portal je potpuno uništen 2020. godine i glavni urednik i neki novinari su u zatvoru i osuđeni su na 14 ili 15 godina. Imamo novinara Radija Sloboda koji je u zatvoru 15 godina. To je cena koju u Belorusiji plaćaš ako želiš da budeš novinar”, kaže on.

Čekajući odluku po žalbi

Viši sud već je odlučio da Gnjot treba da bude isporučen. On se žalio i apelacionom sudu, ali ishoda još nema. Odluku čeka u četiri zida s pravom da jednom dnevno izađe na sat vremena.

Ako završi u Belorusiji, uveren je, zna šta ga čeka.

“Desiće mi se mučenje i verovatno smrt mučenjem, jer imamo najmanje 12 slučajeva iznenadnih smrti ljudi koji su bili zdravi. Svi ti ljudi su bili politički zatvorenici, čak i umetnik slikar, Aleks Puškin je umro u prvoj godini boravka u beloruskom zatvoru. Niko ne zna šta mu se dogodilo”, kaže on i nastavlja:

“Želim da se moja priča čuje. Sada izgleda da me samo čuju neki nezavisni mediji i nezavisne organizacije u Srbiji. Za drugi deo Srbije ne postojim”, ističe on.

Pravnik i stručnjak za ljudska prava Nikola Kovačević za Euronews Srbija kaže da se mnoge zemlje Evrope retko odlučuju da isporuče ljude Belorusiji, Rusiji i Kini upravo zbog rizika od političkog progona.

Kovačević smatra da je zamolnica Belorusije prema Srbiji da se se Gnjot izruči zapravo maska koja za cilj ima da se dođe do njega i da mu se kasnije sudi za krivična dela koja spadaju u kategoriju onih protiv ustavnog uređenja.

“Zapravo sve te optužbe koje se njemu stavljaju na teret stavljaju se sa ciljem da bi se vlasti koje u rukama imaju ljude poput Andreja Gnjota lakše odlučile na to da ih predaju. Odnosno zemlje Evrope retko kada, možda ne Srbija, ali brojne zemlje Evrope retko kada izručuju ljude u Kinu, u Belorusiju, u Rusiju upravo zbog toga što za veliki broj ljudi postoji rizik od političkog progona”, kaže Kovačević.

Skorašnji izveštaj predstavnika Ujedinjenih nacija govori da se oni koji su kritični prema Lukašenku u Belorusiji suočavaju sa sve jačom represijom, proizvoljnim zatvaranjem, maltretiranjem i uznemiravanjem. Velika većina zemalja OEBS-a nedavno je potpisala izjavu u kojoj se navodi da Belorusija ima oko 1.400 političkih zatvorenika.