„Vremensko sklonište“ – proročki roman bugarskog Orvela

„Skloni smo da živimo u prošlosti, da zabijamo glavu u pesak i bežimo od sadašnjosti. Ponekad čak mislimo da je prošlost naša budućnost“, kaže Georgi Gospodinov za DW.

U svom novom romanu „Vremensko sklonište“, bugarski autor prikazuje svet u kojem ljudi traže utočište u prošlosti. Ono što je prvobitno bilo zamišljeno kao terapija za pacijente s Alchajmerom i demencijom, postaje distopija: u svakoj evropskoj zemlji održava se referendum o izboru decenije u koju svi žele da se vrate. Na kraju priče to dovede do Trećeg svetskog rata.

Za Gospodinova je ta knjiga upozorenje koje je sada postalo realnost zbog rata Rusije protiv Ukrajine. „Rat protiv Ukrajine je referendum o prošlosti Rusije“, kaže autor. „Prema Putinovom planu, prvo bi trebalo da se vrati status kvo iz 1997, pre proširenja NATO na istok, zatim situacija iz 1991. nakon raspada Sovjetskog Saveza, da bi se konačno vreme vratilo na 1. septembar 1939, na početak Drugog svetskog rata.“

Književnik uočava mnoge paralele s 1939. godinom: „Putin je ušao u rat u Ukrajini tvrdeći da Ukrajina jednostavno ne postoji. To podseća na način na koji je Staljin napao Poljsku 17. septembra 1939. Drugi svetski rat je počeo 1. septembra 1939. napadom Hitlerove Nemačke na Poljsku u 4:47 ujutro. Invazija na Ukrajinu 24. februara 2022. nekoliko minuta kasnije.“

Nacionalizam preti Evropi

Gospodinov je svom romanu dao i slogan: „I gledajući unazad, vide svoju budućnost“. Pisac smatra da je nacionalizam – a s njim i ponavljanje prošlosti – najveća pretnja Evropi danas: „Evropa bi sama po sebi trebalo da bude otporna na taj virus, a on se posljednjih godina sve više širi.“

Georgi Gospodinov (54) je jedan od najpoznatijih bugarskih pisaca. Njegov prvenac „Prirodni roman“ (1999.) je najprevođenija knjiga u Bugarskoj nakon pada komunističke diktature 1989. Animirana filmska adaptacija njegove pripovetke „Slepa Vajša“ (2001) nominovana je za najbolji animirani kratki film na dodeli Oskara 2017. Njegove knjige su prevođene i u Srbiji („Sva naša tela“, „I sve postade mesec“, „I druge priče“, „Fizika tuge“). Njegov novi roman pod naslovom „Vremensko utočište“ objavila je u Hrvatskoj izdavačka kuća Fraktura. Englesko izdanje tog romana osvojilo je 2021. prestižnu italijansku književnu nagradu „Premio Strega“.

Džordž Orvel 2.0

Britanski list „Tajms“ autora čak naziva „bugarskim Džordžom Orvelom“. Iz Orvelovog dela „1984.“ dolazi rečenica: „Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost“. Gospodinov aktuelizuje tu misao i kaže da današnji nacionalistički pokreti pokušavaju da istorijsko pamćenje ljudi zamene lažnom prošlošću.

U njegovom romanu Bugarima su date dve alternative kada glasaju o decenije u koje žele da se vrate: u „real-socijalizam“ pre 1989. kojim dominiraju Rusi, ili u neodređenu, nacionalistički obojenu „zlatnu eru“. Na kraju prevladava mešavina i jednog i drugog.

Bugarske patriote s ruskim zastavama

Upravo tako Gospodinov sagledava svoju domovinu u kojoj se mnogi Bugari protive podršci njihove države Ukrajini. Učesnici tzv. „mirovnih demonstracija“ tvrde da su oni bugarske patriote koji demonstriraju za neutralnost Bugarske. A onda na marševima mašu ruskim zastavama.

Ono što zvuči paradoksalno jeste realnost u Bugarskoj: „Ako nemate pojma kako da se nosite sa sećanjem, onda se odmah pojavljuju dileri prošlosti“, kaže Gospodinov. „Prodaju našminkanu plastičnu prošlost gde je svejedno da li mašete bugarskom ili ruskom zastavom.“

Opstanak čovečanstva

Naziv romana „Vremensko sklonište“ u originalu na bugarskom je igra reči s pojmom „sklonište od vazdušnih napada“ ili doslovno „sklonište od bombi“. „Prilikom odabira tog naslova zabrinuo sam se da pripadnici mlađe generacije možda ne znaju šta je sklonište“, kaže Gospodinov. „Tada sam naivno mislio da je ta reč sada samo deo istorije i književnosti. Sada bi ona mogla da bude reč godine.“

Gospodinov današnju situaciju vidi kao borbu za opstanak čovečanstva. „Ratu će na kraju doći kraj, ali naše sećanje na njega ostaje – i to je ono što se računa. Nastavićemo da razmišljamo i doživljavamo rat i zato je veoma važno kakvo sećanje imamo na njega. Tako da je ovo bio i ostao poslednji zamislivi rat“, kaže Georgi Gospodinov.