Udarac za Džulijana Asanža – i za slobodu medija

Autor: Matthias von Hein

Ovo je loš dan za Džulijana Asanža. Ovo je loš dan za novinare širom sveta, loš dan za slobodu medija, loš dan za transparentnost i kontrolu Vlada.

Gorka je ironija da je londonski sud otvorio put za progon istraživačkog novinara Džulijana Asanža upravo na Dan ljudskih prava.

Gorka je ironija da je sudska odluka donesena na dan kada dvoje novinara u Oslu primaju Nobelovu nagradu za mir.

Isto tako je gorko da je ta odluka objavljena drugog dana održavanja „Samita o demokratiji” koji je organizovao američki predsednik SAD Džozef Bajden.

Jačanje medija uz pomoć SAD – zar ovako?

Američki ministar spoljnih poslova Entoni Blinken je upravo sav važan istakao „neizostavnu ulogu” medija kada se radi o informisanju javnosti i pozivanja vlada na odgovornost. „SAD će se i dalje zalagati za hrabri i neophodni rad novinara na celom svetu.” Za jačanje nezavisnih medija širom sveta SAD žele da izdvoje više od 400 miliona dolara.

Kako se to uklapa uz višegodišnji progon Džulijana Asanža, uz pretnju zatvorom u trajanju od 175 godina zbog navodne špijunaže, ali pre svega zbog objavljivanja tajnih dokumenata o ratovima u Iraku i Avganistanu?

To su dokumenati koji dokazuju američke ratne zločine. Za te zločine do sada niko nije odgovarao.

Umesto toga je pokrenuta osvetnička hajka na novinara kojem svet može da zahvali uvid u američko vođenje rata.

Bezbrojne organizacije su se založile za oslobađanje Džulijana Asanža: Amnesty International, Reporteri bez granica, Human Rights Watch, pa i Međunarodna federacija novinara sa svojih 600.000 članova.

Svi oni vide individualnu patnju osnivača Vikiliksa, izolovanog u zatvoru s najstrožim merama bezbednosti. I vide opasnost koja iz njegovog progona proizlazi za slobodu medija širom sveta.

Autoritarni režimi pažljivo prate

Autoritarni režimi već sada odbijaju kritiku na račun svog ophođenja s kritičkim novinarima – ukazujući na slučaj Asanža.

U žalbenom postupku radilo se, tehnički gledano, samo o riziku da Asanž izvrši samoubistvo u slučaju izručenja SAD. Već taj rizik, koji je u prvostepenom postupku ocenjen kako vrlo velik, bio je dovoljan sudu da u januaru odbije izručenje.

Sada bi garancije SAD trebalo da obezbede da Asanž neće biti zatvoren u neljudskim uslovima, koje su svedoci tako slikovito opisivali u provstepenom postupku.

U te grancije se može sumnjati – s obzirom da je tim istraživačkih novinara nedavno objavlo planove bivše američke administracije da izvrši atentat na Asanža.

I bez toga Nils Melcer, poverilac UN za borbu protiv torture, već dugo govori o pravosudnom skandalu vezanom za „politički motivisan” progon Asanža. On je istražujući pronašao tako veliki broj kršenja prava i pravila sudskog procesa u slučaju Asanža da je to bilo dovoljno za čitavu knjigu – „Džulijan Asanž – priča o progonu”.

Pinočea u vilu, Asanža u zatvor

Asanžova odbrana će podneti žalbu na presudu. Dakle, ovaj slučaj se nastavlja.

Sada bi bilo krajnje vreme da Džulijan Asanž taj postupak ne mora više da podnosi u zatvorskoj ćeliji. Britansko pravosuđe bi trebalo da ga odmah smesti u kućni pritvor.

U drugim slučajevima britansko pravosuđe nije imalo problema s takvim rešenjem. Kada je Španija krajem 90-ih tražila izručenje čileanskog diktatora Pinočea, ovaj ubica ljudi je 16 meseci, koliko je trajao sudski postupak, odluku čekao udobno smešten u jednoj vili južno od Londona – sve dok nije bio oslobođen.

Proteklih godina se stalno moglo čuti da se Zapad takmiči autokratskim režimima. Ako Džozef Bajden, domaćin „Samita demokratije” to misli ozbiljno, trebalo bi da pokušada bude bolji od svetskih diktatora.

Angažman za slobodu medija počinje u svojoj kući. Sjedinjene Američke Države bi konačno morale da prekinu proganjenje osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža. To je sramota za demokratije celog sveta.