U EU raste važnost železnice

17. February 2020.
Dok vlade zemalja-članica EU debatiraju o budžetu, evropska komesarka za saobraćaj Adina Valean očekuje velika ulaganja u elektrifikovanu železnicu kao ekološki najčistije sredstvo transporta.
zeleznice
picture alliance/dpa/ÖBB/Wegscheider

Noćni vozovi proslavljaju svoj comeback u nekoliko evropskih zemalja. Nakon pauze od 16 godina, sredinom januara je prvi noćni voz, koji je povezivao Beč i Brisel, napustio austrijsku prestonicu u pravcu belgijske metropole.

Austrijska nacionalna železnica OBB, koja je vlasnik ove trase, planira da do kraja godine uvede i noćni voz koji povezuje Beč i Amsterdam. Ova kompanija, koja je u državnom vlasništvu, nije jedina koja vidi dobre poslovne šanse u promenama navika Evropljana i rastućoj svesti prema zaštiti životne sredine.

U 2017. godini, emisije CO2 koje dolaze iz transportnog sektora zemalja EU iznosile su 28% od ukupnog zagađenja i bile su iznad nivoa iz 1990. godine. Evropski Grin dil – o kojem se trenutno raspravlja u Evropskoj komisiji ima za cilj da preokrene taj trend.

Grin dilom smo se obavezali da ćemo promenama u transportnom sektoru dati svoj doprinos i podstaći borbu protiv klimatskih promena. Mislim da je železnica posebno podesna da bude taj game changer, jer je ona ekološki održiv i prihvatljiv vid transporta ljudi i robe”, rekla je za DW Adina-Joana Valean, evropska komesarka za saobraćaj.

U okviru evropskog transportnog sektora, automobilski saobraćaj najviše doprinosi emisiji CO2 u EU (73%). Slede vazdušni (13%) i pomorski saobraćaj (11%). Železnica je s obzirom na visok stupanj elektrifikacije na četvrtom mestu sa 1,6% i važi kao najmanji zagađivač. Valeanova je objasnila da trenutni evropski programi za promociju železnica nisu sporni. “Radujemo se što u okviru sledećeg finansijskog plana možemo da računamo na pristojan budžet .”

Uskladiti železničke mreže

Komesarka za saobraćaj naglašava značajne razlike među državama-članicama u pogledu železničkih mreža, dodajući da bi evropski fondovi trebalo da ciljaju na razvoj železničke mreže manje razvijenih regija putem postojećih instrumenata kao što su „Connecting Europe Facility” i „Cohesion Fund”.

Međutim, nije navela glavne ciljeve – bar za sada. “Ono što je sada potrebno jeste da shvatimo koja su uska grla u železničkoj mreži i koliko će nam ulaganja biti potrebno. Dakle, nije pravi trenutak za ciljeve. Najpre nam treba dobra procena.”

Evropska komesarka za saobraćaj je dodala da je već implementiran četvrti Paket EU koji se odnosi na željeznice, kao i da taj paket mera liberalizuje tržište i povećava konkurenciju u domenu železničkih usluga.

Konkurencija će postajati sve veća

“Konkurencija će biti pojačana posebno nakon juna 2020. godine, kada će se preostale članice EU pridružiti osmorim koje su preuzele i implementirale direktivu EU zaključno sa junom 2019. godine”, izjavio je za DW Jozef Dopelbauer, izvršni direktor Agencije Evropske unije za železnice (ERA).

“Navešću nekoliko primera: italijanska kompanija Trenitalija aplicirala je u Evropskoj agenciji za železnice i zatražila bezbednosni certifikat i ovlašćenje za rad u Francuskoj. Istovremeno, Francuski SNCF i Trenitalija će izaći na špansko tržište u junu 2020.”

Unutrašnjost centralne Železničke stanice u Milanu je arhitektonsko čudo. No, hoće li italijanska željeznica Trenitalija uspeti da odvrat putnike od automobila i aviona?

ERA ima dve uloge. Ona sprovodi uredbu EU o bezbednosti i (inter)operativnosti, odnosno nuđenju transportnih usluga ne samo u svojoj već i u drugim EU-zemljama. Od juna 2019. godine izdaje i pojedinačne bezbednosne certifikate i ovlašćenja za željeznice. “To znači da je za vozove, koji posluju u više zemalja, dovoljna autorizacija koju izdaje ERA.”

Dopelbauer je rekao da još ima puno prostora za poboljšanja. “Na primeer, prvi noćni voz iz Beča do Brisela sredinom januara morao se zaustaviti u Ahenu na 30 minuta, jer je lokomotiva morala da bude promenjena zbog tehničke nekompatibilnosti. Promenili su i mašinovođu jer nije govorio flamanski.

Dobijate ono što ulažete

Jozef Dopelbauer tvrdi da je železnička ruta Barselona – Madrid već pokazala da je moguće „ekološki manje prihvatljive letove zameniti železnicom i to smanjenjem cene i bržim dolaskom na cilj “.

Sposobnost železnice da konkuriš avionima sada će zavisiti od ulaganja pojedinih zemalja članica EU. Dok zemlje poput Italije smanjuju ulaganja u železnicu, zemlje poput Nemačke ulažu sve više iako su cene karata nedavno snižene. Na primer, prošlog meseca je vlada u Berlinu odobrila plan u iznosu od 86 milijardi evra investicija u železnicu u narednih 10 godina. To je dodatnih 64 evra po glavi stanovnika što iznosi ukupno 140 evra ali se još uvek ne može porediti sa Austrijom i Švajcarskom.

Dopelbauer napominje da je 2018. godine Švajcarska, koja ulaže 365 evra po glavi stanovnika u železnički saobraćaj, bila na prvom mestu po zadovoljstvu putnika železničkim uslugama. Austrija je bila druga sa ulaganjem od 218 evra po glavi stanovnika dok je Nemačka 2018-te ulagala svega 77 evra po glavi stanovnika.

“Većina putničkih agencija trenutno ne vidi vozove kao sredstvo transporta kojim se stiže do krajnjih turističkih odredišta”, izjavio je za DW Libor Lohman, izvršni direktor Zajednice evropskih železnica (Community of European Railway and Infrastructure Companies). “Ali mi ipak ne počinjemo od početka. Putničke agencije, na primer, već nude „Europass”, koji putnicima omogućava putovanje četiri ili sedam dana u mesecu s jednom kartom.”

Šta je sa teretnim saobraćajem?

Teretni prevoz je još teži poduhvat. “Kako sada stvari stoje, tržišni udeo teretnog železničkog saobraćaja u EU se smanjio sa iznad 18 odsto na ispod 17 odsto poslednjih godina”, kaže Džems Niks, direktor preduzeća Transport i zaštita životne sredine (Transport & Environment).

Grin dilom smo tražili da što je moguće u većoj meri prebacimo teret s automobilskog na železnički saobraćaj. Ali za to treba poboljšati evropsku prekograničnu železničku mrežu”, istakla je evropska komesarka za saobraćaj Valean dodavši da se “moraju graditi međunarodne železničke mreže” a da pri tom “granične aktivnosti moraju biti pojednostavljene”.

Sve u svemu, pred železnicom je ružičasta perspektiva, jer snažna podrška dolazi i od zaštitnika životne sredine i od industrije.

Grin dil kao uredba EU će takođe pomoći železničkom sektoru da definiše postupak tehničke standardizacije”, izjavio je za DW Fransoa Daven, generalni direktor Međunarodne unije železnica (International Union of Railways). On je ubeđen da će Grin dil imati pozitivne efekte na železnice ne samo u EU već i u mnogim regionima sveta.

Tekst je prenet sa portala Deutsche Welle.