Stradaju jer se bore za prirodu

30. July 2020.
Organizacija "Globalni svedok" objavila je izveštaj o ljudima koji su "na prvoj liniji fronta" u borbi za očuvanje prirode. Među njima su neki tu borbu platili životom. Najgora situacije je u Kolumbiji.
for_web_use_only_2016_08_05_12_51_21_pm-695x130

Stotine ljudi svake godine izgubi život zbog posvećenosti očuvanju prirode. Dve trećine takvih ubistava se dešavaju u Latinskoj Americi.

Prošle godine širom sveta je ubijeno 212 ljudi zbog toga što su se borili protiv uništavanja šuma, protiv rudnika, hidroelektrana i velikih farmi. To pokazuje studija koju je u sredu predstavila nevladina organizacija Globalni svedok (Global Witness).

Dve trećine ubistava dogodilo se u Latinskoj Americi, a samo u Kolumbiji je ubijeno 64 ljudi. Na Filipinima je ubijeno 43 ekoloških aktivista. To je više registrovanih ubistava nego ikada ranije – a verovatno ih je bilo više, jer su neka objašnjena drugim razlozima ili nisu prijavljena, piše u studiji.

Ekološki aktivisti se po pravilu suočavaju sa mrežom koju čine kompanije, vlasnici velikih površina zemljišta i organa državne bezbednosti, koje često podržavaju paravojne grupe i pokriva politička klasa njihovih država. Svi oni imaju jedan cilj: da zadrže model sticanja profita zasnovan na maksimalnom pljačkanju prirodnih resursa.

Fatalna kritika eksploatacije prirode

Većina ubistava se desila u vezi sa rudarstvom (50), a slede poljoprivreda (34) i šumarstvo (24). „Mnoga od najgorih kršenja ljudskih prava imaju veze sa eksploatacijom naših prirodnih resursa i političkom i ekonomskom korupcijom“ kaže Rejčel Koks iz organizacije Global Witness i dodaje: „Ekološki aktivisti su oni koji se tome suprotstavljaju”.

Tamo gde se odvijaju ti sukobi, svetska javnost je obično odsutna. Pritom se radi o sirovinama koje su potrebne svuda – određeni metali, energija i hrana za ljude ili životnje. Konzumiranje jednih i posao u vezi s tim prirodnim resursima uništavaju egzistenciju drugih.

Farsa o „skladu s prirodom”

Čak i levičarske vlade u Latinskoj Americi nisu uspele da se izvuku iz tog destruktivnog ekonomskog modela – u najboljem slučaju su prihod koristile za socijalne programe. Na primer, tokom vladavine predsednika Rafaela Koree, Ekvador je doduše proglasio održivi ekonomski model u skladu sa prirodom, ali u stvarnosti se eksploatacija nastavila i država je kriminalizovala zaštitu životne sredine.

Članak je prenet sa portala Deutsche Welle.

Članak je prenet sa portala Deutsche Welle.

Share