Romi u Vojvodini: Koliko se neguje romski jezik?

Sara Popović, Marina Jovanović i Stevana Džaferović su učenice četvrtog razreda. Najbolje su drugarice, posećuju se, često zajedno rade domaće zadatke i zajedno se igraju – i pritom govore srpski.

Marina i Stevana se nerazumeju kada ne govore srpski – jer govore različitim romskim dijalektima.

Romski narod razlikuje se po dijalektu

Javnim govorom romskog jezika smatra se gurbetski. Tim dijalektom govori redakcija romskog programa RTV Vojvodina.

Glavni i odgovorni urednik redakcije na romskom jeziku Petar Novica Nikolić za Dojče vele kaže da se u Vojvodini najčešće govori upravo gurbetski dijalekt, koji je ujedno i najteži za izgovor.

„U Vojvodini se najčešče čuje četiri dijalekta romskog jezika a to su gurbetski, kaldaraški, lejaški i sinti. Gurbetski dijalekt je najzastupljeniji jer je uspeo da sačuva autentičnost i izvornost maternjeg jezika od tuđica, najbliži je standardnom, on je polazna osnova za standardizaciju romskog jezika”, kaže Nikolić.

On dodaje da „Romi koji govore kaldaraškim dijalektom su uglavnom zanatlije, govor kalderaške grupe sadrži i pozajmljenice iz rumunskog jezika. Lejaškim govore vlaški Romi, nekada su bili nomadi, živeli su pored potoka – vode. Sinti Romi žive u Nemačkoj, Francuskkoj, Italiji. Sa njima se navedeni dijalekti teže razumeju jer su Sinti Romi usvojili dosta tuđih reči u svom dijalektu”.

Jezik je identitet naroda

Dragan Ristić – Kal je dramaturg i borac za romska prava. I predstavnik je internacionalnog muzičkog sastava – grupa Kal. On za DW kaže:

„Gledajući iz ugla čoveka koji je po nacionalnosti Rom, romski nije diskriminisan, jezik je u izumiranju. Jezici naroda koji nemaju svoju državu osuđen je na propast, prosto se gubi. Kada izgubiš jezik, svaki narod gubi i identitet. Identitet je nešto što nas čini različitim od drugih, ali ne bezuslovno i srećnim. S druge strane, gledajući većinsku populaciju i njihov odnos prema romskom jeziku, da, on jeste diskriminisan. Romi su diskriminisan narod pa je ujedno i jezik diskriminisan. Romi su diskriminisani u samom kontekstu, da su, to što jesu – Romi”.

Kada govorimo o reakciji ljudi na romski jezik, Ristić kaže da je društvo podeljeno na klase. Urbana, ruralna, intelektualna populacija – svi oni reaguju drugačije kada čuju da neko govori romski.

„Romi su uvek dobro korespondirali sa tom nekom intelektualnom klasom kao i sa tzv. srednjom klasom, jer su ti ljudi obrazovani i otvoreni, oni reaguju fantastično. To im je vrlo interesantno. Dok ostali „homobalkanikus”, oni reaguju na jezik kao i na čoveka koji pripada tom narodu, diskriminatorski. Mislim da je dobro poznavati romski jezik jer negde oko dvanaest miliona ljudi u svetu govori tim jezikom. Istakao bih da je dobro poznavati jezik svog naroda jer se na taj način poseduje i sopstveni identitet”, kaže Dragan Ristić.

Višejezična škola sa tradicijom

Na teritoriji Sombora na osnovu zvaničnog popisa iz 2001. živelo je 1015 Roma, ali po istraživanju romskih nevladinih organizacija, procena je da je taj broj do 2000.

Devojčice s početka priče pohađaju osnovnu školu „Petefi Šandor” u Doroslovu, u blizini Sombora, koja neguje čak tri jezika: zvanično srpski, mađarski, ali i romski.

Valerija Klem, direktorka škole, za Dojče vele kaže da je više nacija prisutno u obrazovanju: Romi, Mađari, Srbi, i Hrvati. Zajedno su uključeni u različite školske aktivnosti. „Naša škola je primer za multikulturalnost”, kaže Klem i podseća na dugu istoriju škole:

„Osnovna škola u Doroslovu je počela sa radom 1752. Nastava se tada izvodila na mađarskom. Posle Prvog svetskog rata osim na mađarskom nastava se odvijala i na srpskom nastavnom jeziku. 1920. škola postaje državna.”

Klem kaže da je važno i prisustvo pedagoškog asistenta u školi čiji je zadatak da „nama, prosvetnim radnicma, približi romsku kulturu, a učenicima pomogne u nastavnim akativnostima i olakša prevazilaženje jezičke barijere.”

Učiteljica Jasmina Šestak, za Dojče vele kaže da u odeljenju na srpskom postoje učenici koji kod kuće govore isključivo romski jezik i tu dolazi do jezičke barijere.

„Nepoznavanje jezika donekle utiče na nastavu. To rešavamo tako što učenike nižih razreda uključimo u pohađanje dnevnog boravka gde vežbaju i dobijaju dodatnu podršku. U društvu sa ostalom decom automatski dolazi do napretka. Potrebno je duže vreme da dete savlada neko gradivo, ali ima efekta.”

Šestak kao problem u nastavi izdvaja „osipanje učenika, posebno romske populacije”.

„Porodice koje su slabijeg materijalnog stanja, roditelji često menjanjaju poslove gde dolazi i do čestih promena mesta boravka. U tom slučaju dolazi do osipanja to jest detetovog napuštanja škole. Normalno je da deca mnogo teže prate nastavu ako promene školu pa se ponovo vrate, mnogo teže je da nadoknade izgubljeni deo gradiva”, kaže učeiteljica Jasmina Šestak.

Ona kaže da zaista nije primetila da učenici imaju bilo kakav problem u druženju: „Nema ni otvorene a ni prikrivene diskriminacije u našoj školi jer je prisutna multikulturalnost i etnička različitost. Stalo nam je do prihvatanja različitosti između učenika”.

Vojvodina – multijezična

Po podacima kojima raspolaže Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini u osnovnim školama pored nastave na srpskom jeziku nastava se ostvaruje na još pet jezika. Na mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom i hrvatskom.

Učenicima je u okviru izborne nastave: Maternji jezik – govor sa elementima nacionalne kulture omogućeno i izučavanje mađarskog, slovačkog, rumunskog, rusinskog i hrvatskog kao i još šest jezika (ukrajinski, bunjevački, romski, bugarski, makedonski i češki), što je ukupno jedanaest jezika.