Opasnost od zračenja: ređe telefonirajte, češće provetravajte!
Mobilni telefona je stalno u rukama ili kod uha, ali više se plašite zračenja odašiljača? I znate li uopšte šta je to radon? Jedna nemačka studija ukazuje na zablude kada je reč o zračenju.
Kada sedite na suncu, telefonirate, boravite u svom stanu, gledate televizor – svuda ste izloženi zračenju. Ali mnogi ljudi ne znaju koji su najvažniji izvori zračenja u svakodnevnici. A ne znaju ni šta bi od toga za njih moglo da bude opasno. To je rezultat ispitivanja koje je sproveo nemački Savezni ured za zaštitu od zračenja.
Više od polovine ispitanika (51,4%) zabrinuto je zbog odašiljača mobilne telefonije, a skoro isto toliko zbog zračenja mobilnih telefona ili tablet-računara. Na prvi pogled je strah od mobilnih telefona opravdan: on kod telefoniranja proizvodi elektromagnetsko polje i to direktno uz glavu. Ali dozvoljena količina zračenja je ograničena, što je dovoljno za zaštitu zdravlja, navodi Savezni ured za zaštitu od zračenja.
Ipak, nisu isključena dugoročna negativna dejstva, jer je mobilna telefonija relativno mlada tehnologija, pa još nema preciznih, dugoročnih istraživanja. Zato se preporučuje što ređe korišćenje mobilnog telefona, kupovina uređaja koji proizvode manje zračenja, upotreba hedseta, kao i izbegavanje da se telefonira onda kad je veza loša. Tada je, naime, zračenje jače. I još nešto: nije tačno da zračenje mobilnog telefona može da promeni genetski kod – to misli inače čak polovina ispitanika.
A što se tiče straha od odašiljača mobilne telefonije, protiv čijeg se postavljanja u njihovoj blizini građani brane čak i sudskim tužbama – strah je neopravdan, ističe Inge Paulini, predsednica Saveznog ureda za zaštitu od zračenja. Naime, odašiljači u Nemačkoj moraju da budu u skladu sa zakonskim normama koje propisuju dozvoljenu količinu zračenja.
Šta je to radon?
Ipak, najviše ispitanika (73,9%) se boji radioaktivnog zračenja iz nuklearnih elektrana. Neopravdano, tvrdi Inge Paulini: „Studija je pokazala da je kod stanovništva rizik atomske energije precenjen. Ali je zato opasnost od radona potcenjena.“ Naravno, ova tvrdnja se odnosi na zračenje nuklearne elektrane koja normalno radi, a ne u slučaju havarije.
Ljudi bi, dakle, daleko više trebalo da se brinu zbog jednog drugog izvora zračenja: radona. Ali taj radioaktivni plemeniti gas uznemirava najmanji broj ispitanika (23 %). I to iako je on najveći izvor prosečne godišnje izloženosti zračenju i, nakon pušenja, na drugom mestu potencijalnih uzroka raka pluća. Radon nastaje u zemlji i odatle dospeva u atmosferu i zgrade. Napolju je njegova koncentracija zanemarljiva, ali u zatvorenim prostorima taj gas može da bude opasan. Nevidljiv je, nema ukus, ni miris. Ako se udiše duže vreme u većim količinama preti opasnost od raka pluća. Građanima u regionima posebno opterećenima tim gasom preporučuje se redovno provetravanje kuća i stanova, te izolacija propusnih mesta u podrumima i prizemljima.
Nemci se boje i sunca čiji UV-zraci mogu da izazovu rak kože. Savezni ured za zaštitu od zračenja upozorava da će zbog klimatskih promena biti sve više toplih i vedrih dana, zbog čega će i ljudi biti sve češće izloženi sunčevim zracima. Broj obolelih od raka kože proteklih godina je u porastu. Zato se preporučuje rigorizna zaštita od sunca, ali i izbegavanje solarijuma.
Dakle da zaključimo: onaj ko umereno koristi mobilni telefon, štiti kožu od sunca i redovno provetrava prostorije, ne mora da se boji zračenja opasnog po zdravlje.
Članak je prenet sa portala Deutsche Welle.
