Džihadisti u BiH – šta kad izađu iz zatvora?
U Bosnu i Hercegovinu su prvi put deportovani džihadisti koji su njeni državljani. Sagovornici DW sumnjaju da su kapaciteti u nadležnim institucijama dovoljni da verski indoktrinirani borci promene svoja ubeđenja.
Sedmorica boraca, šest žena i dvanaestoro dece – toliko je povratnika iz Islamske države doneo vojni avion NATO koji je u četvrtak uveče sleteo u Sarajevo. Petorica boraca odmah su strpani u pritvor jer protiv njih već postoje međunarodne poternice. Ostala dvojica su odvedena u policiju, na ispitivanje, te verovatno i njih čekaju optužnice.
Ali, šta će biti sa ženama i decom? I šta sa džihadistima koji eventualno izbegnu zatvor ili odsluže kaznu?
Prihvat povratnika sa stranih ratišta veliki je izazov i za mnogo naprednije države od BiH, kaže u komentaru za DW profesor i dekan sarajevskog Fakulteta za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije Nedžad Korajlić. „Biću potpuno iskren. Naše društvo u ovom trenutku nije spremno za kvalitetnu resocijalizaciju.“
„Zatvorski čuvari sa samo jednim psihologom ili pedagogom ne mogu osigurati kvalitetnu resocijalizaciju. Sa osobama koje su osuđene za terorizam bi trebalo da rade timovi stručnjaka za kriminologiju, sociologiju, psihologiju“, dodaje Korajlić.
Nema razloga za optimizam
Stručnjaci ističu da je teško predvideti kako će se neka osoba ponašati nakon odslužene zatvorske kazne i može li osuđeni terorista da promeni stavove tokom višegodišnje robije. Prognoze nisu optimistične s obzirom na kadrovska i materijalna ograničenja nadležnih ustanova u BiH.
Sama zatvorska kazna nije dovoljna za promene osuđenikovog ponašanja, kaže za DW Elvira Čekić, profesorica psihologije na Fakultetu za kriminalistiku u Sarajevu. Verska indoktrinacija je, dodaje, višeslojan fenomen.
„Iz njihove tačke gledišta, oni su spasitelji i oslobodioci svog naroda od ‘nemoralnog’ i ‘pohlepnog’ Zapada koji pokušava da im oduzme njihov način života i vrednosti i nametne svoj. U tom slučaju fundamentalizam se ne pojavljuje kao povratak tradiciji i izvornim principima islama, već kao bunt protiv Zapada i svega što on podrazumeva. Stoga je veoma teško i očekivati posebne zaokrete u njihovim pogledima na društvena zbivanja“, dodaje Čekić.
Dok su deportovani borci Islamske države u rukama pravosuđa i policije, žene i deca smešteni su u Imigracioni centar Delijaš, dvadesetak kilometara južno od Sarajeva. Grupa koja je u četvrtak deportovana iz Sirije samo je deo državljana BiH koji se nalaze u toj zemlji. Pretpostavlja se da je u Siriji još oko 70 državljana BiH i njihove dece.
Članak je prenet sa portala Deutsche Welle.
