„Deci treba da garantujemo normalan život“

Ovaj talas korone je manje opasan od prethodnih – to se pokazuje i kod dece. Dok roditelji i dalje imaju dilemu da li da odvedu mališane na vakcinaciju, stručnjaci upozoravaju da su deca najviše propatila u pandemiji.

Omikron je doneo rekordan broj zaraza, i u većini evropskih zemalja talas pandemije se već polako smiruje. Uprkos strahovanjima, pokazalo se da se broj ljudi u bolnicama smanjuje, iako broj inficiranih raste.

„Sada je jasno da je omikron zarazniji, ali uzrokuje blaži tok bolesti“, kaže nam Jakob Arman, načelnik odeljenja za dečije zarazne bolesti u Univerzitetskoj klinici u Drezdenu. To potvrđuje i broj prijema dece u njegovu ustanovu.

Roditelji su zabrinuti ne samo zbog akutne infekcije dece kovidom, već i zbog dugoročnih posledica. Korona može kod dece izazvati pedijatrijski imflamatorni sindrom (PIMS). „Prvi podaci iz Engleske i Danske sugerišu da nema dokaza da ulestalost PIMS raste s omikronom“, kaže Arman

Doduše, Udruženje nemačkih pedijatara napominje da za Nemačku još nema podataka, te da valja nastaviti sa zaštitom dece i mladih od epidemije kroz higijenske mere, uključujući i one u školama.

PIMS se obično javlja tri do šest sedmica nakon oporavka od infekcije koronom. Mogući simptomi su iznenadna visoka temperatura, iscrpljenost i bol u zglobovima.

Ukoliko roditelji primete takve simptome kod dece, čak i nakon asimptomatske i možda neotkrivene infekcije koronom, treba da se odmah obrate lekaru. „Ako se leči na vreme, PIMS nije problem i mali je rizik od teškog toka bolesti“, kaže nam Jerg Deč, načelnik klinike za pedijatrijsku medicinu na Univerzitetskoj bolnici u Kelnu.

Vakcina štiti decu od PIMS

Podaci američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) pokazuju da dvostruka vakcinacija Fajzerovim cepivom ima efikasnost od oko 91 odsto protiv sindroma PIMS kod dece u dobi od 12 do 18 godina.

„Svoj deci i mladima od dvanaest godina savetujem da se vakcinišu – bez dileme“, naglašava Jerg Deč.

To preporučuje i nemačka Stalna komisija za vakcinacije. Za decu od pet do jedanaest godina pak preporučeno je da se vakcinišu samo ako spadaju u rizičnu grupu. Ostala deca, ukoliko ona i roditelji žele, mogu da se vakcinišu posle savetovanja sa lekarom.

A šta je sa najmlađima, onima ispod pet godina? Ovde su takođe u toku studije. Američka uprava za hranu i lekove (FDA) odgodila je testiranje Fajzerovog cepiva za mlađe od pet godina nakon što su podaci sugerisali da je vakcina manje efikasna protiv omikrona u odnosu na deltu, navodi Rojters.

„Stvarno se svako može vakcinisati ili vakcinisati svoje dete. Cepiva čak bolje podnose osobe od pet do jedanaest godina, nego mladi, tako da nema potrebe za brigom“, kaže Arman.

Ipak, ovaj stručnjak upozorava na drugi problem: „Ne bi smelo da se događa da zbog vakcinalnog statusa deca budu ograničena u svojim pravima, u društvu, obrazovanju i razvoju. Za to nema apsolutno nikakvog razloga.“

Deca da budu prioritet

Nemački kancelar Olaf Šolc imenovao je u decembru članove novog Stručnog veća za borbu protiv pandemije. Tu su virusolozi, epidemiolozi, sociolozi, psiholozi i drugi stručnjaci.

Ovaj odbor je pozvao političare da daju prednost dobrobiti dece: „Pandemija je posebno teška za decu i mlade iz raznih razloga“, navodi se u saopštenju odbora.

To uključuje teret same infekcije kao i opterećenje lokdaunom, strahom, bolešću ili smrću u porodici, ali i gubitkom sredstava za život kod nekih.

Jakob Arman takođe decu vidi kao apsolutni prioritet: „Deci bi trebalo da ponovo garantujemo normalan život, pre nego svima drugima.“