Srbija, vode, Dunav: Zašto je velika evropska reka nikad plića

Ovo je slika druge najduže evropske reke tokom jednog od najtoplijih leta u skorijoj prošlosti.

Brodovi Dunavom i dalje mogu da plove uz minimalna ograničenja, ali u Ministarstvu saobraćaja Srbije navode da bageri rade na stvaranju uslova za plovidbu.

„Uzrok je mali obim padavina u poslednja tri meseca”, kažu u pisanom odgovoru iz Ministarstva BBC na srpskom.

Dejana Đorđević, vanredna profesorka na katedri za hidrotehniku i vodno ekološko inženjerstvo na beogradskom Građevinskom fakultetu, pojašnjava da se nešto slično dogodilo pre četiri godine, kada je bio šestomesečni period suše.

Nivo Dunava u tom trenutku bio je manji od metra, putnički brodovi su stajali u mestu, što je usporilo transport tereta.

„Ovo nije iznenađujuće i dešava se i u drugim država u Evropi, u Britaniji je već kritična situacija”, dodaje ona.

Dunav nije jedina reka koja se ovih dana bori sa niskim vodostajem.

Nemačka Rajna, jedan od ključnih plovnih puteva u Evropi, ima sličan problem, a preduzeća koja zavise od transporta robe upozoravaju da su blizu zatvaranja proizvodnje ako teretni brodovi više ne budu u mogućnosti da pristupe ovoj reci.

U vrelim letnjim mesecima, Dunavu ne nedostaje samo kiše već i topljenja snega još od prethodne zime.

„Vode iz pritoka prehranjuju Dunav, pa tako imate poplave koje donose velike količine vode koje korito reke ne može da primi, te se voda izliva.

„Sada imate drugi ekstrem, kada ne protiče dovoljno količine vode u rečno korito i onda je ono delimično puno”, pojašnjava profesorka Đorđević.

Kada nema dovoljno vode u rečnom koritu, plovila ne mogu da plove punim gazom, a moraju da smanje i količinu tereta koju prenose, kako ne bi udarila u rečno dno, objašnjava ona.

Zbog toga se angažuju rečni bageri koji čine reku dubljom.

U Srbiji se ovakvi radovi obavljaju kod Čortanovaca na Dunavu, kao i na još tri deonice na Dunavu i Savi, navode u Ministarstvu saobraćaja.

Cilj radova je da se obezbedi propisana dubina plovnog puta Dunava i Save, čak i u periodu izrazito niskog vodostaja, kada nivo vode ide daleko ispod tzv. niskog plovidbenog nivoa.

Te parametre utvrđuje Dunavska komisija, kaže profesorka Đorđević.

Kada je reč o Srbiji, komisija je utvrdila da „širina treba da iznosi 200 metara, dok je propisani niski plovni nivo – 2,5 metara”, pojašnjava ona.

U ovom trenutku, najniža tačka i jedno od mesta na plovnom putu jeste kod Čortanovaca, gde je minimalna dubina 2,2 metra.

„Praktično od Bugarske do Nemačke, svuda postoje problemi zbog niskog vodostaja i mi smo bili prinuđeni da brzo reagujemo i obezbedimo takozvanu minimalnu plovnost rečnih puteva u Srbiji”, rekao je ministar Momirović.

Profesorka Đorđević kaže da je „jedno od potencijalnih rešenja razdvajanje tereta velikih brodova kako bi se prešle kritične tačke, ali ni u tim slučajevima brodovi ne mogu prenositi teret punog kapaciteta, jer postoji šansa da udare u rečno korito”.

Dunav je reka koja protiče kroz deset zemalja (Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina).

Na njenim obalama nalaze se čak četiri prestonice: Beč, Bratislava, Budimpešta i Beograd.

Neke od najvećih pritoka Dunava su Tisa, Morava, In, Vah, Drava, Sava, Olt i Prut.

Dunav izvire u Nemačkoj, kod grada Donaušingen, a uliva se u Crno more.

Nastaje od dve manje reke – Breg i Brigah i dugačka je 2.857 kilometara, što je čini drugom najdužom rekom u Evropi, posle Volge.

Mnogi ratni brodovi su potonuli tokom Drugog svetskog rata na dno ove reke.

Kada opadne nivo Dunava, olupine se mogu videti sa obale.