Srbija, Rusija i emigracija: „Došli smo da ostanemo” – zašto ruski IT stručnjaci otvaraju firme u Srbiji

Kaže da je sa devojkom „dugo” razmišljao o emigraciji iz Rusije, a strah od „zatvaranja zemlje i izolacije” podstakli su ih da brže kupe karte za Srbiju – u jednom pravcu.

„Došli smo da ostanemo, a ja sam registrovao firmu zato što je to jedan od najlakših načina da dobijem papire”, kaže Vsevolod, IT stručnjak koji se pre mesec i po dana doselio u Novi Sad.

Slično razmišlja i tridesetjednogodišnja programerka Maša* koja je, u strahu da neće moći da se leči u svojoj zemlji, spakovala život u kofer „tri dana posle početka invazije”.

„Imam hronične bolesti, koristim uvozne lekove i uplašila sam se da više moći da ih kupim u ruskim apotekama”, kaže.

U Srbiji je između 24. februara i 5. maja 2022. godine registrovano 480 samostalnih preduzetnika i 194 firme čiji su osnivači državljani Rusije, navode iz Agencije za privredne registre (APR) za BBC na srpskom.

Najviše njih – 268 preduzetnika i 29 firmi, bavi se računarskim programiranjem.

Početak rata pokrenuo je novi talas ruske emigracije.

Zemlju je između januara i marta ove godine napustilo 3.8 miliona ljudi, podatak je Federalne službe bezbednosti Ruske Federacije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na upit BBC-ja koliko je ruskih državljana stiglo u Srbiju posle 24. februara.

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

Neke je put doveo u Srbiju, a među njima su i rusko-ukrajinski parovi, čije su se porodice našle na različitim stranama u ratu koji se vodi na istoku Evrope.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Vsevolod kaže da je o odlasku iz Rusije sa devojkom razmišljao „nekoliko godina”.

„Imali smo želju da probamo život u inostranstvu, ali smo živeli pristojno. A onda se naša svakodnevnica odjednom srušila”, priča.

Strahovao je od zatvaranja granica, poziva u vojsku, ali i da će mu posao i plata u evropskoj kompaniji za koju radi biti ugroženi.

„Pričalo se o opštoj mobilizaciji, Rusija je isključena iz Swift-a, uvedena su internet ograničenja, pa smo odlučili da konačno odemo”, kaže.

Swift je globalna bankarska finansijska mreža koja omogućava neometan i brz transfer novca preko granica.

Za Vsevoloda je to značilo da više ne može da prima platu iz Evropske unije.

A tu su bili i ideološki razlozi.

„Smatrao sam da je moralno ispravno da odem iz zemlje koje je napala svog suseda”, navodi.

Stanovnici Rusije već dva meseca svakodnevno osećaju posledice zapadnih sankcija – suzio se izbor proizvoda na rafovima, hleb je od početka godine poskupeo šest odsto, sok od pomorandže više nije moguće kupiti u svakoj prodavnici, piše BBC na ruskom.

Najviše firmi i preduzetnika, koji su se registrovali između 24. februara i 5. maja, bave se računarskim programiranjem.

Slede konsultantske usluge, trgovina na veliko, proizvodnja audio-vizuelnih proizvoda i kinematografskih dela, dizajnerska delatnost i reklamne agencije.

Izvor: Agencija za privredne registre

I Maša je „neko vreme” razmišljala o emigraciji.

„Poslednjih godina se u Rusiji nisam osećala kao kod kuće – svako malo slušaš kako policija ispod tvog prozora tuče demonstrante i ne možeš ništa da uradiš.

„Želela sam da živim normalno, a to u Rusiji nije bilo moguće”, kaže.

A onda se 24. februara probudila i na internetu videla fotografije prvih rana koje su ruske bombe otvorile na gradovima u Ukrajini.

„Prva misao mi je bila kako se dešava ogromna katastrofa”, kaže.

U strahu da kasnije neće moći da ode iz zemlje, brzo se spakovala i odletela za Tursku, pa odatle u Srbiju.

Isto je uradio i Vsevolod sa devojkom, dok je njihova mačka ostala kod rođaka u Moskvi.

„Planiramo da i nju preselimo u Srbiju čim budemo mogli, mnogo nam nedostaje”, kaže.

Jedan od načina da stranci dobiju dozvolu za boravak u Srbiji jeste da pokrenu sopstveni biznis.

Zbog jezičke barijere i nepoznavanja regulative, mnogi unajmljuju advokate ili specijalizovane agencije da im pomognu u snalaženju na šalterima.

„Platila sam oko 600 evra za pomoć u otvaranju firme i podnošenju papira za boravišnu dozvolu”, kaže Maša.

Međutim, neki traže mnogo veće sume.

Foto-urednica Darja Kiseljova i njen muž su se u aprilu preselili iz Moskve za Beograd, takođe sa namernom da ostanu.

Kada su potražili pomoć da pravno regulišu status, prvi advokat kojem su se obratili tražio je „2.000 evra da nam pomogne da podnesemo papire”.

„Nama je to delovalo papreno, naročito što se podrazumevalo da sami idemo na šaltere, bez pravnog stručnjaka ili barem prevodioca”, navodi.

Osim advokata u Srbiji, ovakve usluge nude i razne agencije koje se oglašavaju na internetu.

Na primer, otvaranje kompanije i regulisanje boravka u Srbiji za 3.000 evra nudi i agencija iWorld, koja nije odgovorila na upit BBC-ja o tome šta je sve uključeno u cenu.

Kako su Darja i njen suprug tražili dalje, tako su ponude padale – 1.800 evra, 1.500 evra, 1.000 evra.

Na kraju su se odlučili za advokata koji im je naplatio 300 evra po osobi – duplo manje nego što je platila Maša.

Darja ima razumevanje za one koji podižu cene „jer je ovo trenutak kada se može zaraditi”.

„Tako funkcioniše slobodno tržište, usluga košta koliko su ljudi spremni da plate, ali razlike u cenama su ipak ogromne”, primećuje.

Ona brine da su neki njeni sunarodnici „spremni da daju taj novac ne razmišljajući, samo zato što su u panici”.

Dolazak Rusa i Ukrajinaca podigao cene stanova, tvrde agenti za nekretnine

Cene iznajmljivanja stanova skočile su do 40 odsto, tvrde iz agencije za nekretnine Siti ekspert (City Expert), a prenosi N1.

Kako su naveli, najviše zainteresovanih za rentiranje stanova ima među Rusima koji rade u IT sektoru.

Iznajmljivanje jednoiposobnog stana od oko 50 kvadrata u centralnoj beogradskoj opštini Vračar do sada je koštalo između 450 i 650 evra, a sada više od 800 evra, dodali su.

Uroš Jovanović, direktor agencije „Art nekretnine”, kaže da na na srpskom tržištu nekretnina nikada nije bilo više Rusa.

„U pitanju su stotine ljudi koji traže stanove za izdavanje, ali nisu preterano zainteresovani za kupovinu”, kaže Jovanović za portal Nova.rs.

Prema njegovoj proceni, 95 odsto Rusa koji dolaze u Srbiju trenutno želi da iznajmi stan, a tek pet odsto je zainteresovano za kupovinu.

Niži troškovi života i topao odnos prema Rusima su neki od glavnih razloga što ruski IT stručnjaci biraju Srbiju.

Vsevolod kaže da je razmišljao o odlasku u Evropsku uniju, gde se nalazi sedište kompanije za koju radi, ali ipak „ima zadršku”.

„Čini mi se da nije lako biti Rus na Zapadu, a u Srbiji postoji tradicionalno dobar odnos prema našem narodu”, navodi.

Maša „nije sigurna” da u Srbiji želi da provede ostatak života, ali je preseljenje u EU bilo „preskupo”, iako je razmišljala o Nemačkoj i Holandiji.

„Po mojoj računici, za tako nešto treba desetak hiljada evra ušteđevine, zatim komplikovana birokratija, a i troškovi života su veći.

„Iz Srbije možete da radite za stranu kompaniju, primate novac na račun i štedite više nego u Evropskoj uniji”, kaže ova programerka.

*Ime je promenjeno na zahtev sagovornice u cilju zaštite bezbednosti.