Srbija i poskupljenje struje: Zašto struja poskupljuje od 1. februara

Od 1. februara, električna energija će poskupeti za 3,4 odsto.

„U vreme pandemije, usred grejne sezone zaista mislim da nije fer, to zaista predstavlja udarac na kućni budžet, pogotovo za ljude sa nižim primanjima”, kaže za BBC na srpskom Vera Jovanović, penzionerka iz Beograda.

Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije objašnjava na konkretnom primeru kako će izgledati poskupljenje.

„Ako ste struju do sada plaćali oko 3.000 dinara mesečno, plaćaćete otprilike 150 dinara više nego do sada”, navodi Vuletić.

On je kazao i da nisu tačne informacije koje su se pojavile u medijima da će računi, pored ovoga, biti dodatno uvećani za povišenje naknade za zelenu struju.

Iako stanovnici Srbije, posle Ukrajinaca, plaćaju najjeftiniju struju u Evropi, stručnjaci u oblasti energetike i finansija slažu se da, kad bi EPS poslovao efikasnije, do povećanja cene struje u ovom trenutku ne bi ni moralo da dođe.

U pitanje dovode i njegovu opravdanost.

Cena uglja – glavnog energenta u Srbiji – nije veća nego što je bila, a ni ozbiljne reforme energetskog sistema, koje zahtevaju velika ulaganja, još uvek nisu došle na red.

Struja poskupljuje zbog rasta nameta koji ljudi preko računa za struju plaćaju povlašćenim proizvođačima električne energije.

Ovi proizvođači prave struju iz obnovljivih izvora, poput vode, vetra i sunca, što ne zagađuje životnu sredinu koliko i ugalj.

Srbija je po proizvodnji energije iz obnovljivih izvora daleko ispod evropskog proseka – dok je u EU tokom 2019, na ovaj način dobijeno 37,5 odsto struje, u našoj zemlji je iz malih hidroelektrana, vetroparkova i solarnih elektrana proizvedeno nešto manje od 19 odsto struje.

Kako bi poboljšala stanje ekologije i ispunila norme EU, država je odredila strateški cilj da do 2025. godine poveća korišćenje energije iz obnovljivih izvora na 27 odsto.

Da bi to postigla, Srbija je 2014. godine obavezala EPS da otkupljuje svu proizvedenu struju ovih proizvođača tokom prvih dvanaest godina njihovog poslovanja, po ceni koja se određuje na osnovu formule koju je država utvrdila.

„Ova naknada nije menjana od 2015. godine, što predstavlja ozbiljno finansijsko opterećenje za EPS”, kažu u pisanom odgovoru iz Ministarstva rudarstva i energetike.

Oni dodaju da će izdaci EPS-a za povlašćene proizvođače od ove godine biti još veći, zbog otvaranja nekoliko vetroelektrana u Vojvodini, gde je tokom proteklih godina izgrađeno osam.

Zato će, objašnjavaju iz Ministarstva, i računi biti veći.

Međutim, iz Fiskalnog saveta kažu da jedan od suštinskih razloga poskupljenja leži u lošem poslovanju EPS-a.

Šta kaže Fiskalni savet?

Ovakvo povećanje nije ni opravdano, smatraju iz Fiskalnog saveta, koji se načelno zalaže za povećanje cena struje kako država mogla više da ulaže u unapređenje energetskog sektora.

„Nije opravdano da se dodani prihod koji će EPS ostvariti kroz poskupljenje isplaćuje povlašćenim proizvođačima električne energije, umesto da se EPS strateški pozabavi povećanjem investicija”, kaže za BBC stručnjak Fiskalnog saveta Slobodan Minić.

A cena struje nije ni morala da se uvećava, smatra Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas Srbije.

„Ugalj je naš, prenosna mreža je naša, termoelektrane su naše – taj trošak uvek može lako da se kompenzuje”, ističe on i dodaje da ugalj nije skuplji nego što je bio.

„Ali, pošto iznosi tek malo više od jedan evro, neće mnogo da smeta”.

Minić podseća da EPS, naročito od 2014. godine, kada je započeta reforma ovog javnog preduzeća, ima ozbiljne probleme u poslovanju.

„Posluju loše i ostvaruju minimalne profite, što ne ostavlja dovoljno sredstava za investicije”, navodi Minić.

Iz Fiskalnog saveta ističu da Srbija, posle Ukrajine, stanovništvu prodaje najjeftiniju struju u Evropi.

On priznaje da niska cena električne energije koju ljudi plaćaju jeste deo problema, ali kaže da za sada ne vidi strateški pristup kojim bi se ovo povećanje struje kanalisalo u povećanje investicija.

„Sve dok EPS ne reši probleme koje ima, rast prihoda će se prelivati na druge stvari”, ističe Minić.

Iz Fiskalnog saveta podsećaju da je EPS državna firma sa najvećim prosekom plata u Srbiji, kao i da se najveći deo poslednjeg povećanja cena struje, iz decembra 2019. godine, zapravo prelio na povećanje plata zaposlenih u ovom javnom preduzeću.

Da problem postoji priznala je i nova resorna ministarka Zorana Mihajlović.

„EPS, kao i sva druga javna preduzeća, moraju da se srede kada je reč o troškovima i prihodima”, izjavila je početkom januara za agenciju Beta.

Penzionerka Vera Jovanović kaže da je svesna da je cena struja u Srbiji niža nego u drugim evropskim zemljama, ali kaže da su i plate na manjem nivou.

„Vodim računa koliko mogu o jeftrinoj struji, koristim štedljive sijalice. U malom domaćinstvu od dva člana, struja nam dođe od 3.500 do 4.000″.

Kaže da bi suprugu i njoj mesečni račun za struju bio i viši da češće mora da se greje na struju.

„Ovako samo povremeno moram da palim klimu, kad centralno ne greje dovoljno”.

Veri smeta i to što su, kako kaže, počele da poskupljuju i ostale stvari koje se tiču svakodnevnog života.

„Prošli mesec poskupelo je iznošenje smeća, a najavljuju i poskupljenje iz vodovoda i kanalizacije.

„Nisu velika poskupljenja, ali malo, po malo stvara dodane troškove”, navodi penzionerka iz Beograda.

Najavljeno poskupljenje dočekano je nezadovoljstvom i na društvenim mrežama.

A kada u sred zime dođe do problema na elektromreži, za sve krive dalekovode „iz vremena druga Tita”.

Iako su od 1. januara na snagu stupila najavljena povećanja minimalne zarade, penzija i plata za zdravstvene radnike, tviteraši podsećaju su mnogi ljudi i dalje u teškoj finansijskoj situaciji.

U Srbiji čak 71.014 domaćinstava zbog problema da plati račun za struju ima status energetski ugroženog kupca, pokazuju podaci Ministarstva rudarstva i energetike iz septembra 2020. godine.

„Od tog broja, pravo na umanjenje računa ostvarilo je 70.725 domaćinstava”, kažu iz Ministarstva.

Cena struje će u narednim godinama morati da raste, kažu iz Fiskalnog saveta.

Prema njihovim analizama, EPS poslednjih godina ostvaruje prihod koji se kreće od 20 do 30 miliona evra godišnje.

Ovo javno preduzeće planira da unapredi mrežu za elektrosnabdevanje i obnovi nekoliko termoelektrana.

Kako bi se strateški ciljevi EPS-a sproveli u delo, izračunali su iz Fiskalnog saveta, potrebno je deset puta više novca nego što sada prihoduju – oko 200 miliona evra.

„Povećanje cena struje je samo jedan od načina koji će pomoći da se ova rupa popuni, a mi smo predvideli da bi bilo potrebno struja poskupi ukupno 15 odsto u odnosu na sadašnju cenu, ali ne odjednom, nego u periodu od nekoliko godina”, objašnjava Minić.

On dodaje da EPS trenutno povlašćenim proizvođačima energije plaća veliku razliku u ceni.

„Mi od početka smatramo da je to rešenje pogrešno i da to povećanje ne treba da ide preko leđa EPS-a”, navodi.

Najavljeni novi Zakon o obnovljivim izvorima energije donosi obećanje da će se to u budućnosti promeniti.

„Planirano je da se sistem podsticaja povlašćenim proizvođačima uskladi sa politikom EU”, kažu za BBC iz Ministarstva rudarstva i energetike.

To znači da bi se povlašćeni proizvođači za cenu struje nadmetali na aukcijama, umesto da im se isplaćuje fiksni iznos.

Minić dodaje da, dok se u Srbiji otvaraju nove fabrike, stručnjaci za energetiku brinu da li će Srbija imati dovoljno energije da podrži najavljeni privredni rast.

„Zbog toga će EPS u narednim godinama morati da investira u proširenje kapaciteta”, ističe.

On dodaje da će i postepeni prelazak sa uglja na alternativne oblike energije biti „veoma skup”, iako za sada niko nema proračune koliko.

„Mi smatramo da je povećanje potrebno i to bismo podržali, ali samo ako to znači da će EPS više izdvajati za investicije”, zaključuje Minić.

Ministarka Mihajlović obećala je da u skorije vreme „neće biti novih povećanja struje”.

Tek kada se završi reforma u EPS-u, istakla je, „može da se priča o realnim cenama”.